Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Kosovski Izbori: Srbi Cekaju Garancije

Srbi su sve blize odluci da ucestvuju na predstojecim parlamentarnim izborima na Kosovu.
By Vesna Bjekic

Mada je na Kosovu vec pocela predizborna kampanja, vlasti u Beogradu se jos nisu zvanicno izjasnile da li ce Srbe sa Kosova, na koje imaju uticaj, pozvati da izadju na izbore, zakazane za 17. novembar. Ocekuje se da ce ovu odluku celnici DOS-a, morati doneti tokom sledecih dana.


Razlog ovog odugovlacenja mogao bi biti, ako se po strani ostavi tezina odluke koja bi


mogla da resi sudbinu srpskog prisustva na Kosovu, politicko trgovanje sa medjunarodnom zajednicom oko garancija koje bi ova mogla da da Srbima, da bi se na izbore islo.


Beogradu su potrebne dodatne garancije i pored uveravanja Hekerupa i drugih predstavnika medjunarodne zajednice "da Kosovo i posle novembarskih izbora ostaje sastavni deo SRJ, kako je to regulisano Rezolucijom 1244 UN".


Po recima Nebojse Covica, sefa Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, potrebna su dodanta tehnicka resenja "za pitanja koja cine sistem funkcionisanja u zdravstvu, obrazovanju, pravosudju, policiji i finansijama".


Nada Kolundzija, potpredsednik Demokratske alternative, stranke Nebojse Covica, istakla je da bi medjunarodna zajednica trebalo da signarilizira da li ce Srbima biti omogucen povratak i veca bezbednost. Medjunarodna zajednica, po njenim recima trebalo bi da pruzi garancije da je neosporan konacni status ove pokrajine, te da Skupstina Kosova nece moci da donese eventualnu odluku o nezavisnosti Kosova.


Trazenje dodatnih garancija je posledica dvoipogodisnjeg tragicnog bilansa po manjine na Kosovu, nakon ulaska NATO trupa. Kako je predstavnicima medjunarodne zajednice poslednjih mesec dana iznosio Nebojsa Covic, "sa Kosmeta je proterano gotovo 250.000 Srba i pripadnika drugih etnickih zajednica, vise od 2.000 je ubijeno, a oko 1.300 kidnapovano i nestalo. Od toga je UNMIK uspeo da vrati tek oko 100 raseljenih".


Preostalih 100.000 Srba zivi u izlovanim enklavama, koje obezbedjuju KFOR vojnici, bez uslova za skolovanje, putovanje, osnovne licne bezbednosti i upotrebe jezika, i na stalnom je udaru albanskih ekstremista. Zbog toga vecina kosovskih Srba strahuje od najavljenih izbora, smatra da ce kosovski Albanci u novoizabranoj skupstini proglasiti nezavisnost Kosova, a da ce oni u svojim enklavama biti "okupirani od albanske policije".


Medjunarodnoj zajednici je stalo da Srbi na Kosovu ne bojkotuju izbore, i tako dovedu pod znak pitanja legitimitet buducih kosovskih institucija. Otuda, ako se u medjunarodnim krugovima odluci da bi zahtevi srpske strane mogli biti usliseni, a takvih znakova vec ima, srpsko rukovodstvo donece pozitivnu odluku.


Tokom septembarske diplomatske turneje Nebojsa Covic imao je vise sastanaka sa predstavnicima medjunarodne zajednice, pokusavajuci da "izboksuje" neke od garancija.


Na sastanku sa predstavnicima EU i NATO-a u Briselu 4. septembra, Covic Dzordzu Robertsonu predocava "kako je tesko ocekivati da ce Srbi smoci snage da izadju na izbore bez jakih garancija da oni ne znace nezavisnost Kosova".


Prema Covicevim recima, "ambasadori u EU i generalni sekretar NATO-a naglasili su da nema nezavisnosti Kosova". Za uzvrat, sutradan je Stefan Lene, saradnik Havijara Solane zaduzen za Balkan, preneo ocekivanja EU da ce na novembarske izbore "izaci zamasan, reprezentativan broj srpskih stanovnika".


Nakon sto je Covic ponovio slicne zahteve na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku, rekao je da je od UN dobio "cvrste garancije da je pitanje nezavisnosti iskljuceno".


Saopstenje Saveta bezbednosti UN posle sednice odrzane 6.oktobra potvrdilo je Coviceve tvrdnje. U njemu se kaze: "Kao sto je predvidjeno Ustavnim okvirom za prelaznu samoupravu, narod Kosova (SRJ) uzivace znacajnu autonomiju u skladu sa Rezolucijom 1244".


Citirana recenica, po misljenju analiticara ima posebnu politicku tezinu, s obzirom na to da je u tome delu dokumenta SB napravljen presedan u odnosu na praksu proteklih nekoliko godina, da SR Jugoslavija bude direktno oznacena kao drzavni okvir naroda na Kosovu. U ovom saopstenju upucen je zahtev kosovskim Srbima da se "oslobode strahovanja i u ime svoje mirnije buducnosti ucestvuju na izborima 17. novembra".


Zainteresovanost medjunarodne zajednice da kosovski Srbi izadju na izbore potkrepljena je i s nesto konkretnih "mamaca". U razgovorima Hekerupa i Covica dogovoreno je da se poboljsaju uslovi za pocetak skolske godine u osnovnim i srednjim skolama, prihvaceno je vracanje srpskog dela Pristinskog univerziteta u severni deo Kosovske Mitrovice, gde zive Srbi, i jos dva mesta koja ce UNMIK oceniti kao bezbedna.


Ti potezi su, istovremeno, pratili pojacan pritisak DOS-a na punoletne kosovske izbeglice da se registruju u kampanji "da se vidi koliko nas ima". Dva dana pred istek roka kao raseljeno lice registrovao se i patrijarh Pavle, pridruzujuci se toj kampanji.


Na kraju, cini se da su svi bili zadovoljni odzivom. Prema podacima UNMIK-a na Kosovu, registrovalo se 178.299 lica, koja nisu Albanci. Na samom Kosovu popisano je 69.349 punoletnih gradjana. Na podrucju centralne Srbije registrovano je 102 hiljade i u Crnoj Gori 6.600 gradjana nealbanske narodnosti koji su proterani u poslednje dve godine.


Prve indicije da ce srpske vlasti na kraju ipak preporuciti izlazak na izbore dosle su sa objavljivanjem vesti da se na Covicevu inicijativu za pokrajinske izbore registrovala Koalicija "Povratak", 22.septembra. Ova koalicija okuplja lokalne srpske stranke i ogranke beogradskih partija.


Bez obzira da li ce Srbi na izborima ucestovati ili ne, kaze Covic "treba voditi racuna o rokovima i izbornom procesu". "Povratak" do daljeg treba gledati kao "rezervnu srpsku varijantu za eventualni izlazak na izbore", naglasio je on.


U ovom trenutku u Beogradu se procenjuje sta je manje zlo. Ako Srbi na Kosovu idu na izbore priznace legitimitet nekom buducem nezavisnom Kosovu, kome teze sve albanske politicke stranke, a istovremeno se uslovi zivota nece poboljsati. Ako bojkotuju, izbori ce se svejedno odrzati, a oni ce ostati bez legitimnih predstavnika u kosovskoj skupstini i mogucnosti da na pravi nacin zastite svoj interes na tom buducem Kosovu.


Vesna Bjekic je redovni dopisnik IWPR.