Kosovska Dilema Francuza
Francuski kontigent KFOR-a trudi se da odbaci optuzbe o pristrasnosti u etnickom buretu baruta, Mitrovici.
Kosovska Dilema Francuza
Francuski kontigent KFOR-a trudi se da odbaci optuzbe o pristrasnosti u etnickom buretu baruta, Mitrovici.
Francuski general Pierre de Saqui de Sannes cesto izgleda umoran i napet dok seta ulicama severne Mitrovice; bilo kada predvodi svoje snage protiv neprijateljske gomile Albanaca ili kada ga pozdravljaju odusevljeni Srbi.
Veoma je tesko igrati neutralnu igru u Mitrovici. U toku poslednjeg izbijanja medjuetnickog nasilja u utorak 7.marta sesnaest francuskih vojnika bilo je medju cetrdesetoro povredjenih prilikom sukoba izmedju Albanaca i Srba u severnom delu grada koji se nalazi pod srpskom kontrolom.
Francuske trupe nasle su se pod zestokom paljbom, s jedne strane od lokalne stampe koja skace na bilo kakav neuspeh u etnickom buretu baruta, a s druge strane od medjunarodnih medija. Glavna optuzba protiv njih je da su na strani Srba.
Posto su razljuceni Srbi oterali americke trupe iz severne Mitrovice pod kisom kamenja, gomila je toplo pozdravila dolazak francuskih jedinica koje su poslate da zamene svoje americke kolege, uzvikujuci "Francuska" istom zestinom kojom su vikali "Srbija".
Snage generala Saqui de Sannesa suocavaju se sa optuzbama od strane UN policije zato sto nisu pomogle svojim kolegama i albanskim porodicama koje su se nasle usred srpskih nemira.
UN policija i oficiri KFOR-a koje su druge narodnosti takodje su optuzili Francuze sto se nisu ostrije odnosili prema Srbima iz severne Mitrovice i sto su im dozvolili da oforme sopstvene odbrambene grupe, koje je uplaseno albansko stanovnistvo smatralo narocito zastrasujucim.
Francuski odgovor na ove optuzbe o pristrastnosti bio je grub sto je jos vise razgnevilo novinare. Istovremeno nista se nije preduzelo da bi se zaustavio odlazak Albanaca iz severne Mitrovice.
Dilema sa kojom se suocavaju mirovne snage je kako zaustaviti nasilje ekstremista, a da se ne isprovocira stanovnistvo i izazove jos veca podeljenost izmedju dve zajednice.
Aktivisti za ljudska prava i vojni zvanicnici tvrde da obicni Kosovari zele da jednostavno zive u miru, ali ih konstantno uznemiravaju ekstremni elementi obe etnicke zajednice.
Analiticari se razlikuju po interpretacijama o uzrocima sadasnjeg sukoba, pripisujuci ga osecanju mrznje izmedju dve zajednice, borbi za vlast medju ekstremnim grupama, ili borbi oko obliznjeg rudnika Trepca koji trenutno ne radi, ali je nekad predstavljao jedini izvor mineralnog bogatstva Jugoslavije.
Problem koji pada u oci je da borbene trupe KFOR-a, ma bile one francuske, britanske ili americke nacionalnosti, nisu policajci, niti su obucene ili opremljene da obavljaju zadatke kao sto je efikasno sprovodjenje zakona.
Za vreme poslednjih sukoba izmedju Srba i americkih trupa, neprijateljska gomila bacala je snezne grudve na redove americkih vojnika. U nemogucnosti da se savlada americki vojnik uperio je svoju pusku na Srbina koji ga je gadjao sneznom grudvom, ali je ubrzo shvatio uzaludnost ovog gesta.
Nemacke i americke trupe kamenovane su za vreme traganja za ilegalnim oruzjem. Postavljaju se pitanja o tome da li su ovi neprijateljski metodi razumna opcija u nestabilnoj situaciji.
Neki etnicki albanski lideri pozivaju da se britanske trupe sa svojim anti-teroristickim iskustvom dovedu na sever. Medjutim kriticari se pitaju da li bi one bile efikasnije od francuskih. Oni navode cinjenicu da je u Pristini, sektoru koji vode britanski vojnici, srpsko stanovnistvo opalo sa 20,000 na nekoliko stotina otkako su stigle snage KFOR-a.
Dok americki senatori vec izrazavaju zabrinutost zbog upotrebe njihovih trupa u tako nestabilnom regionu kao sto je Kosovo, postavlja se pitanje da li bi Washington mogao da politicki izdrzi zrtve koje je podneo Pariz.
Sve dok UN ne omoguci pojacanje od 6,000 policajaca, kako zahteva lokalna administracija, malo je nade da ce doci do smirivanja usijanih zajednica.
U medjuvremenu, general Saqui de Sannes pazljivo igra igru i brizno se provlaci kroz etnicka minska polja Mitrovice.
James Hider je novinar koji zivi u Pristini.
