Kosovo: Vlada - najzad!

Etnicke albanske stranke najzad su izabrale predsednika i medjunarodno priznatu vladu - tri meseca nakon sto su odrzani prvi opstinski izbori na Kosovu.

Kompromisno resenje, uz posredovanje novog sefa UNMIK-a Mihaela Stajnera, vazan je korak ka uspostavljanju kosovske samouprave.

Ibrahim Rugova, lider Demokratskog saveza Kosova, DSK, postao je 4. marta predsednik pokrajine u cetvrtom krugu glasanja. Bajram Redzepi, clan druge po velicini Demokratske stranke Kosova, PDK, postao je premijer. Redzepi uziva reputaciju coveka koji je u stanju da prevazidje medjustranacke razlike. Njegovo imenovanje bilo je kljucno za podrsku PDK ovakvom sporazumu.

Smatra se da je Stajner dao zeleno svetlo za Redzepijevu kandidaturu na mesto premijera. Njegovom posrednickom ulogom, takodje su izgladjeni nesporazumi izmedju DSK, PDK i Saveza za buducnost Kosova, AAK. Bivsi komandanti Oslobodilacke vojske Kosova, Hasim Taci i Ramus Haradinaj na celu su PDK i AAK.

Odluka PDK i AAK da se uzdrze od glasanja sprecila je Rugovu, u sva tri prethodna kruga, da prikupi dve trecine glasova u parlamentu neophodnih za mesto predsednika. Obe stranke nisu bile zadovoljne ponudjenim ministarskim resorima.

Ovoga puta je za Rugovu glasalo 88 od 120 poslanika. Njegova stranka, najjaca u kosovskom parlamentu sa 47 poslanickih mesta, preuzela je ministarstva finansija, obrazovanja, kulture, transporta i komunikacija.

Tacijeva PDK ce preuzeti resore trgovine i javnih sluzbi. AAK ce voditi brigu o socijalnoj pomoci i zastiti okoline. Srpska koalicija "Povratak" dobila je ministarstvo poljoprivrede dok ce grupa manjinskih politickih stranaka, koje imaju 13 poslanika u parlamentu, preuzeti ministarstvo zdravlja.

U svom inauguracionom govoru, Rugova se obavezao da ce integrisati sve etnicke zajednice na Kosovu tokom svog trogodisnjeg mandata. "Radicemo za slobodno, demokratsko, mirno, prosperitetno i nezavisno Kosovo", rekao je on.

Medjutim, njegov govor nije impresionirao dvadeset i dva srpska poslanika koji se suprotstavljaju otcepljenju Kosova od Srbije. Oni se pozivaju na rezoluciju Ujedinjenih nacija 1244, po kojoj je pokrajina deo jugoslovenske federacije.

Mnogi srpski poslanici, ukljucujuci lidera koalicije "Povratak", Radu Trajkovic, uzdrzali su se od glasanja. Rada Trajkovic je upozorila da ce kosovski Srbi bojkotovati predstojece lokalne izbore ukoliko se ne posveti paznja njihovim problemima. "Od ovog trenutka, mi ocekujemo da se diskriminacija kosovskih Srba, koja traje vec dve i po godine, okonca i otvori put za povratak kucama onih koji to zele", izjavila je ona.

Vlasti u Beogradu izrazile su razocaranje slabom zastupljenoscu Srba u novoj vladi. Potpredsednik srpske vlade, Nebojsa Covic, koji predvodi Koordinacioni tim za Kosovo, zatrazio je od Stajnera da Srbima ustupi najmanje dva ministarska resora i cetiri mesta zamenika ministara. Medjutim, ovaj zahtev je sef UNMIK-a odbacio.

Ocito je da Srbi nisu zadovoljni jer su se dve trecine poslanika koalicije "Povratak" uzdrzali od glasanja. Ipak, najveci problem novoimenovanih kosovskih vlasti je sto nisu ovlascene da same donose odluke. Prema ustavnom okviru UN za samoupravu na Kosovu, Stajner ima pravo veta na svaku odluku novih kosovskih vlasti.

Parlament takodje nema prava da odlucuje o nezavisnosti Kosova sto je zelja svih albanskih politickih partija. Kosovska vlada, takodje, nema kljucna ministarstva odbrane, pravde, unutrasnjih i spoljnih poslova, jer njihove funkcije vrse medjunarodna tela na Kosovu.

Uspostavljanje ove vlade predstavlja, medjutim, vazan korak napred u ustavnom razvoju Kosova. Demokratske strukture bi trebalo da evoluiraju, a proces upravljanja trebalo bi da postane efikasniji i transparentniji. Postoje nade da ce nove vlasti poboljsati standarde obrazovanja i zdravstvene zastite, podstaknuti ekonomski rast i smanjiti nezaposlenost.

Adriatik Kelmendi je urednik pristinskog dnevnog lista "Koha Ditore".