Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Kosovo U Iscekivanju Izbora

Medjunarodnu zajednicu i dalje progoni pitanje kada da raspise prve slobodne izbore na Kosovu.
By IWPR

Medjunarodnu zajednicu ocekuju teski meseci u borbi sa problemima koji se ticu organizacije i verovatnog ishoda demokratskih izbora na Kosovu.


U Bosni i Hercegovini je medjunarodna zajednica pozurila sa izborima, pod okriljem Daytonskog sporazuma,omogucivsi na taj nacin da nacionalisticke partije koje su na prvom mestu bile odgovorne za rat budu ozakonjene izborom na vlast. Uprkos nekim promenama, fundamentalni problem i dalje ostaje isti na ovom podrucju, sto osigurava prisustvo medjunarodnog civilnog i vojnog protektorata jos puno godina.


Carl Bildt, specijalni izaslanik UN na Balkanu i bivsi Visoki predstavnik u Bosni, predlaze da se izbori na Kosovu odrze 2001.godine. Bernard Kouchner, sef medjunarodne uprave, rekao je u septembru da bi se mesni izbori trebalo odrzati u prolece 2000.godine. Oni bi otvorili put kasnije za opste izbore.


Dva velika problema trebalo bi da se rese pre bilo kojeg glasanja, naime, tehnicki problemi sa politickim reperkusijama i politicki problemi sa tehnickim reperkusijama.


Tehnicki problemi ticu se popisa i licnih karata. Proslog proleca, kada su stotine hiljada albanskih izbeglica srpske snage na silu isterale iz pokrajine, one su zaplenile i unistile njihova dokumenta.


Proces popisa stanovnistva ce kostati oko 16 miliona dolara i trajace pet meseci. Medjutim, pre nego sto se pocne sa ovim procesom, mora se odluciti o kriterijumu po kojem ce se odobravati kosovsko drzavljanstvo: mesto rodjenja, dugorocni boravak ili poreklo.


Takodje se pokrece pitanje izbornih prava emigranata- od 1990.godine, nekih 500 hiljada Albanaca napustilo je region, da bi u raznim zemljama Evrope trazilo azil. Procenjuje se da je nekih 100 hiljada kosovskih Srba napustilo pokrajinu u poslednje dve godine.


Poteskoce oko resenja ovih stvari cine da izbori, zakazani za prolece 2000.godine izgledaju nerealno.


Drugi veliki problem politicke je prirode. Predlog Bernarda Kouchnera koji podrzavaju vecina relevantnih medjunarodnih organizacija predvidja odrzavanje mesnih izbora pre opstih.


Princip ovog predloga izgleda da vodi poreklo iz straha da Kosovo nema iskustvo demokratskih izbora i da bi bilo mudro eksperimentisati prvo na lokalnom nivou. Stavise, sudeci po UN rezoluciji 1244, izvrsna moc centra pripada rukovodstvu UN, koje predvodi Kouchner, dok bi na mesnim izborima glasanjem dobili vlast lokalni ljudi.


Mozda najuverljiviji razlog da se prvo odrze mesni izbori, bar sto se tice medjunarodne zajednice, predstavlja opravdani strah da ce izabrani i medjunarodno priznati kosovski parlament odmah proglasiti nezavisnost Kosova, bez raspisivanja referenduma.


Nije tajna da vecina kosovskih Albanaca zeli nezavisnost. Kosovski narod je glasao za nezavisnost na referendumu 1991.godine. Medjutim, podrazumeva se da je bitno medjunarodno priznanje ukoliko se zeli realizovati krajnji cilj nezavisne drzave. Unilateralne deklaracije nezavisnosti nisu najbolja politicka solucija; i bilo koji kosovski parlament bi trebalo da trazi medjunarodno priznanje pre zahteva naroda za nezavisnoscu.


U zajednickom je interesu misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) i kosovskog naroda da demokratska struktura na lokalnom i medjunarodnom nivou bude uspostavljana sto je pre moguce. U ovom smislu, odrzavanje mesnih i opstih izbora u razlicitim terminima ne bi, mozda, bilo najbolje resenje.


Ovo bi moglo da dovede do razdora: biranjem ljudi samo na mesnom nivou moze stvoriti situaciju po kojoj bi lokalni zvanicnici, koje podrzava izborni mandat, mogli da se suprotstavljaju onima koji su naimenovani na nacionalnom nivou.


Kooperacija izmedju centralne i lokalne vlade u ovom slucaju bi se mogla pokazati veoma teskom, narocito kada centralna vlada kontrolise donosenje odluka o vitalnim pitanjima, kao sto su budzeti, bezbednost, policija i javne sluzbe. Nije jasno na koji ce nacin lokalne vlasti saradjivati sa medjunarodnom upravom u resavanju takvih pitanja.


Na kraju, od velikog je znacaja da dodje do izbora na Kosovu kada se uveliko otpocne sa rekonstrukcijom zemlje. Tek tada ce politicka aktivnost poprimiti pozitivniju ulogu, koja se tice obnove zemlje, i omoguciti miran i konstruktivan izborni proces.


Blerim Shala je urednik kosovskog nedeljnog casopisa "Zeri" i nezavisan clan Prelaznog veca Kosova.