Kosovo: Sud Ukida Hakerupovu Odluku O Produzenju Pritvora

Nedavna odluka Vrhovnog suda Kosova da se iz pritvora oslobode trojica osumnjicenih za bombaski napad na autobus februara prosle godine, u kome je poginulo 11 srpskih civila, ukazuje na ozbiljne probleme u pokrajinskom pravosudnom sistemu.

Do eksplozije je doslo 13. februara 2001. godine, nakon sto je autobus koji se kretao iz pravca Nisa usao 400 metara na teritoriju Kosova, u blizini prelaza Merdare.

Bomba je aktivirana radio vezom posto je autobus - prvi u konvoju koji je obezbedjivao KFOR - presao preko odvodne cevi koja se nalazila ispod puta. Medju 11 zrtava srpske nacionalnosti bila je i jedna dvogodisnja devojcica.

Ovaj napad, za koji se kaze da je teroristicki cin ciji je cilj etnicko ciscenje kosovskih Srba, izazvao je snaznu medjunarodnu osudu i proteste kosovskih Srba.

Britanske trupe KFOR-a uhapsile su sredinom marta prosle godine Florima Ejupija, Avdija Behljuljija, Cele Gasija i Jusufa Veliua pod sumnjom da su ucestvovali u napadu na autobus.

Ejupi i Behljulji su bivsi pripadnici Oslobodilacke vojske Kosova, OVK, dok su Gasi i Veliu pripadali Kosovskom zastitnom korpusu, KZK, organizaciji koju su svetski mediji posle napada oznacili kao leglo albanskog ekstremizma.

Medjutim, 27. marta, medjunarodno sudsko vece Okruznog suda u Pristini oslobodilo je Behljuljija, Gasija i Veliua iz pritvora uz obrazlozenje da nema indicija za njihovu umesanost u bombaski napad.

Sutradan je Hans Hakerup, specijalni predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, izdao izvrsnu naredbu kojom je ovim licima produzio pritvor za 30 dana.

Hakerup je tokom sledecih meseci sest puta nalagao produzavanje pritvora, iako protiv ovih lica nikada nije podignuta optuznica.

Ejupi, glavni osumnjiceni, nalazi se na slobodi posle bekstva u maju prosle godine iz dobro cuvane americke pritvorske jedinice, Bondstil. DNK test je pokazao da je Ejupi bio u Merdarima u vreme eksplozije.

Ombudsman za Kosovo, Entoni Marek Novicki, doveo je u sumnju Hakerupove postupke i proslog avgusta je zatrazio formrianje komisije za ponovno razmatranje osnova za pritvor koja je trebalo da odluci da li osumnjicene Albance treba pustiti iz pritvora.

Hakerup je proslog septembra ustanovio ovo ad hoc telo da bi ponovno razmotrilo tajne dokaze za koje je receno da se "ne bi mogli obelodaniti na sudu... jer su dostavljeni u poverenju, a njihovo obelodanjivanje moglo bi dovesti u opasnost izvor koji je pruzio informaciju".

Komisija je, potom, odobrila produzenje pritvora do 19. decembra 2001. ne otkrivajuci pri tom bilo kakve dokaze. Istovremeno, ona je utvrdila da "ne postoji razumna osnova za sumnju da je neko od pritvorenih lica izvrsilo krivicno delo".

Pristinski advokat Tome Gasi, tvrdi da je izvrsna naredba o produzenju pritvora predstavljala krsenje procedure u krivicnom postupku, kako po jugoslovenskim tako i kosovskim propisima, ali i clana 5 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Obelodanjujuci prepisku od stotinak strana sa specijalnim predstavnikom Ujedinjenih nacija, Gasi je svoj posao opisao kao "borbu u mraku protiv Hakerupove izvrsne naredbe".

U skladu sa preporukom Okruznog suda u Pristini i upravnika pristinskog zatvora, Gasi je zalbe u kojima zahteva oslobadjanje pritvorenih lica podnosio direktno Hakerupu umesto sudskim vlastima.

"Ne postoji slican slucaj u istoriji pravosudja", tvrdi Gasi koji podrzava odluku Vrhovnog suda Kosova.

Neobicne okolnosti oko ovog slucaja ukazuju na manjkavost kosovskog pravosudnog sistema koji specijalnom predstavniku UN daje posebna ovlascenja.

Hakerup je i ostale izvrsne naloge kojima se produzava pritvor osumnjicenima izdavao po slicnom osnovu. Afirm Zeciri, koji je osumnjicen za ubistvo srpskog decaka u Cernici pre dve godine, u pritvoru je vec 18 meseci zbog jednog ovakvog naloga.

Takva ovlascenja su cak upotrebljena i za to da bi se sprecilo ucesce nekih lica na izborima. Tokom lokalnih izbora prosle godine, Hakerup je izdao naredbu kojom je onemogucio ucesce na izborima trojici kandidata, navodno zbog toga sto su se njihova imena nasla na americkom spisku lica i grupa koji su bili umesani u oruzani sukob u susednoj Makedoniji.

Kriticari posebnih pravosudnih ovlascenja specijalnog predstavnika UN smatraju da se slucaj protiv Gasija, Veliua i Behljuljija zasniva na poverljivim informacijama koje nikada nisu ugledale svetlost dana.

Oni tvrde da je odluka Vrhovnog suda Kosova kojom se odbacuju zahtevi za produzenjem pritvora ova tri lica u pravnom smislu logicna.

Kosovski zastitni korpus, koji je lobirao u korist Gasija i Veliua, saopstio je da je zadovoljan time sto je "pravda najzad zadovoljena".

S druge strane, cinjenica da sada vise nema osumnjicenih za najtezi etnicki zlocin na Kosovu od kada je KFOR preuzeo kontrolu nad pokrajinom doprinosi osecaju nelagodnosti i zabrinutosti medju kosovskim Srbima.

Reagujuci emotivno na pustanje trojice Albanaca iz pritvora, Nebojsa Covic, potpredsednik Vlade Srbije, izneo je optuzbe protiv pravosudnog sistema Kosova za pristrasnost po etnickoj osnovi i implicirao da su i SAD na strani osumnjicenih. Covic je tvrdio da bi Ejupijevo bekstvo iz pritvora bilo "nemoguce ukoliko ga zapravo nisu pustili na slobodu".

Rada Trajkovic, jedan od lidera kosovskih Srba, bila je nesto umerenija izjavljujuci da je "bolje osloboditi 99 krivaca nego zatvoriti makar i jedno nevino lice".

U medjuvremenu, ocekuje se nacrt novog krivicnog zakona za Kosovo koji bi omogucio koriscenje tajnih dokaza na sudu i garancija za bezbednost svedoka i dousnika koji su obezbedili dokazni materijal.

Kriticari, medjutim, tvrde da se time otezava posao odbrane. Drugi, pak, tvrde da su posebna ovlascenja neophodna u borbi protiv organizovanog kriminala koji se cesto oznacava odgovornim za etnicko nasilje i politicku nestabilnost na Kosovu.

Oni, takodje, smatraju da kada organizovani kriminal postane jaci od drzave, onda drzava mora iskoristiti sva ovlascenja kako bi sprecila kriminalce da zloupotrebljavaju demokratske slobode.

Arben Qirezi je saradnik IWPR-a.