Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Kosovo: Srbi, vratite se natrag

Uprkos nesvakidasnjem apelu albanskih politicara, jos uvek je mnogo prepreka za povratak izbeglih.
By Arta Avdiu

Svi albanski politicki lideri na Kosovu pozvali su raseljene kosovske Srbe da se vrate svojim domovima u pokrajinu, sto predstavlja znacajan korak napred. Odlazeci sef Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK, Mihael Stajner, pozdravio je ovaj potez albanskih politickih lidera.


Saopstenje od 1. jula potpisali su kljucni lideri na kosovskoj politickoj sceni, ukljucujuci predsednika Ibrahima Rugovu, predsednika vlade Bajrama Redzepija, lidera Demokratske partije Kosova Hasima Tacija, kao i Ramusa Haradinaja koji predvodi Savez za buducnost Kosova.


"Vreme je da se vratite kuci", stoji u saopstenju u kome se albanski politicki lideri obracaju Srbima i ostalima, koji trenutno borave u Srbiji i Crnoj Gori ili Makedoniji.


"Mi vas ne 'pozivamo' da se vratite kuci jer Kosovo jeste vas dom i vi imate pravo da zivite ovde u miru."


"Krajnje je vreme da ostavimo proslost iza nas i okrenemo se buducnosti."


Na svom poslednjem brifingu u svojstvu sefa Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, Stajner je izrazio zadovoljstvo ovim saopstenjem i rekao da postoji napredak ka izgradnji multietnickog drustva, mada je neophodno "jos mnogo truda".


Medjunarodna zajednica bi zelela da vidi sve izbeglice i raseljena lica sa Kosova kako se vracaju kuci svojim domovima. Kao sto je to sam Stajner rekao: "Spor proces povratka i integracije je i dalje nas najozbiljniji problem".


Apel albanskih politickih lidera izazvao je razlicite reakcije sa srpske strane. Koordinacioni centar za Kosovo pod okriljem srpske vlade pozdravio je ovaj potez nazivajuci ga "velikim korakom napred", mada su ostali Srbi osuli paljbu po ovom saopstenju kao krunskom dokazu da Albanci nemaju nameru da odrze svoje obecanje, vec da se prosto radi o ispraznoj retorici ciji cilj da se ostavi utisak na zapadne sile.


Srbi strahuju da bi se Kosovo moglo ozbiljno pribliziti formalnoj nezavisnosti, ukoliko to medjunarodna zajednica ikada dopusti.


Umesto toga, neke izbeglice bi zelele da Vojska Srbije i Crne Gore utre put za njihov povratak - cime bi Srbija u izvesnoj meri povratila kontrolu nad pokrajinom.


"Spreman sam da se vratim, ali jedino ako se vrate srpska vojska i policija. A znam da ce se to desiti", kaze sezdesetogodisnja Verica iz Obilica u sredisnjem delu Kosova.


"Vraticu se kad mi moja drzava Srbija bude garantovala bezbednost", kaze Slavko, Srbin iz Vucitrna koji trenutno sa petoclanom porodicom zivi u jednosobnom stanu u severnom delu Kosovske Mitrovice.


Mada su Slavko i njegova zena premlaceni u jednom incidentu neposredno posle rata, on kaze da ne mrzi svoje bivse albanske komsije, te da ce se vratiti da zivi sa njima - ukoliko ga Srbija bude zastitila i obezbedila mu posao.


Bice neophodno ozbiljno ubedjivanje izbeglica sa svih strana - i Srba, i Albanca i ostalih. S obzirom na to da im je imovina uglavnom unistena, i imajuci u vidu da je stopa nezaposlenosti visoka, a privreda u stagnaciji, oni nemaju previse razloga, u materijalnom smislu, da se vrate svojim kucama.


"Rado bih se vratila i zivela sa mojim albanskim komsijama", kaze Milunika, starica iz sela Slatine koja zivi u satoru u Kosovskoj Mitrovici tokom poslednje cetiri godine.


"Moja kuca je u tom selu, ali ne mogu se vratiti jer moja porodica ne zeli da mi se pridruzi - oni nemaju nikakvu mogucnost da tamo zarade za zivot."


Zimber Salja, 29-godisnji Albanac iz Drenice, ne namerava da se vrati svom domu i planira da pocne da radi kao fizicki radnik u prestonici. "Moja kuca je razrusena", kaze on, "cak i kada bih uspeo da je obnovim uz pomoc neke humanitarne organizacije, ne postoji mogucnost da tamo zaradim dovoljno za zivot."


Nepoverenje koje jos uvek postoji izmedju dve najvece etnicke zajednice najveca je prepreka. Mnoge izbeglice isuvise su uplasene da bi razmisljale o ponovnom suzivotu sa svojim starim komsijama. Ostali bi se vratili ako bi bili sigurni da nece biti u opasnosti.


"Ako bismo mogli da dobijemo uveravanja od nasih albanskih suseda da nam niko nece nauditi, odmah bi se vratili", kaze izbeglica iz sela Bablak. On trenutno zivi u jednoj napustenoj albanskoj kuci u Strpcima, u kome su Srbi jos uvek brojniji.


Neke izbeglice ocajnicki zele da se vrate svojim kucama, jer, uprkos opasnostima, zivot im ne moze biti mnogo gori nego sto je sada.


Goran Pitulic i njegova porodica su Srbi sa Kosova koji su protekle cetiri godine proveli u oronulom magacinu pored pruge u Beogradu. "To su neljudski uslovi", kaze on. "Trazimo garancije u pogledu bezbednosti i minimalnu finansijsku pomoc." Ukoliko bi se vratili, humanitarna pomoc bi pokrila samo troskove za novi dom porodice Pitulic. Medjutim, i humanitarna pomoc ce presusiti zbog razorene privrede.


Prvi talas izbeglica koji je napustio Kosovo uglavnom je bio albanski. Kada se rat okoncao u junu 1999. godine, najveci deo od 500.000 proteranih Albanaca vratio se svojim kucama.


Posle rata, prema procenama Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija, UNHCR, 200.000 ljudi, uglavnom Srba i drugih manjina poput Roma, prisiljeno je da napusti svoje domove. Od njih se, kako tvrdi UNHCR, oko 7.000 lica - ukljucujuci 4.000 Srba - do sada vratilo svojim kucama.


U junu je predsednik vlade Kosova, Ibrahim Redzepi, posetio Gornju Bitinu, selo na jugu pokrajine. Vlasti pokusavaju da podstaknu Albance da se vrate kucama u ovom selu. Njegova poseta je trebalo da posluzi kao signal svim raseljenim licima da je sada povratak kuci bezbedan.


"Proces povratka bice uspesan jedino ako je reciprocan", kaze on.


Miftar Bakiju, star 67 godina, najstariji je u grupi Albanaca koji su po prvi put posetili svoje kuce u Gornjoj Bitinji iz kojih su izbegli 1998. godine.


Dok je razgledao rusevine koje su ostale od njegove kuce na cijim su zidovima bile ispisane srpske nacionalisticke parole, Bakiju je rekao: "Posle citavih pet godina se vracam na mesto gde su mi dedovi ziveli."


Uprkos gorkim uspomenama iz nedavnog sukoba, Bakiju se slaze da je krajnje vreme da se ljudi iz obe etnicke zajednice vrate svojim starim zivotima.


"Srbi se, takodje, moraju vratiti tamo odakle su nasilno proterani posle zavrsetka rata", kaze on.


Arta Avdiju je novinar Radio-elevizije Kosovo, a Tanja Marija Vujisic je slobodni novinar iz severnog dela Kosovske Mitrovice.