Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Kosovo: posle sudjenja - talas nasilja

Medjunarodni zvanicnici na Kosovu izlozeni su pritisku javnosti nakon izricanja zatvorskih kazni bivsim borcima OVK.
By Arben Qirezi

Prvo sudjenje za ratne zlocine pripadnicima bivse Oslobodilacke vojske Kosova, OVK, moze naneti ozbiljan udarac naporima medjunarodne zajednice da uspostavi vladavinu prava na Kosovu.


Nakon presude clanovima "lapske grupe", bivsih boraca OVK, izrecene 16. jula, medjunarodna policija i sudstvo u pokrajini bili su izlozeni talasu nasilja.


U Pristini su se 20. jula dogodila dva bombaska napada. Na zgradu Okruznog suda ispaljena je granata koja je nanela znatnu materijalnu stetu. Minut kasnije, u eksploziji ispred policijske stanice osteceno je policijsko vozilo Ujedinjenih nacija. Srecom, nije bilo ljudskih zrtava.


Nesto ranije, 17. jula, eksplodirala je rucna granata ispred policijske stanice u Podujevu, rodnom mestu cetvorice osudjenih bivsih pripadnika OVK. Dva dana kasnije KFOR je uklonio granatu koja je pronadjena iza zgrade Okruznog suda u Pristini. Istoga dana, tokom noci u Pristini i Peci osteceno je petnaest policijskih vozila Ujedinjenih nacija. U Peci su vozila UN osvanula sa natpisom "okupatori" na albanskom jeziku.


Lokalni politicki lideri osudili su ove incidente navodeci da ugrozavaju vladavinu prava u pokrajini.


Mada nijedna organizacija nije preuzela odgovornost za napade, opste je misljenje da su ovi incidenti direktno povezani sa ishodom sudjenja "lapskoj grupi".


Petomesecni sudski proces koji je vodio britanski sudija Timoti Klejson okoncan je izricanjem zatvorskih kazni u ukupnom trajanju od 45 godina cetvorici bivsih pripadnika OVK. Rustem Mustafa - Remi, bivsi komandant OVK na severoistoku Kosova, osudjen je na 17 godina zatvora, Nazim Mehmeti na 13, Latif Gasi na 10 i Naim Kadriju na zatvorsku kaznu od pet godina zbog mucenja, kidnapovanja i nehumanog postupanja prema civilima za vreme sukoba na Kosovu 1998. i 1999. godine.


Sud ih je proglasio krivim za nelegalno pritvaranje i mucenje jedanaest etnickih Albanaca i jednog Srbina, kao i za ubistvo sestorice Albanaca koje su sumnjicili za saradnju sa srpskim rezimom.


Sef medjunarodne policije na Kosovu Stefan Feler izjavio je na konferenciji za stampu da su nedavni napadi ocigledno u vezi sa ishodom sudskog procesa, dodajuci da je cilj bio ometanje rada policije i pravosudnog sistema na Kosovu. Takodje je rekao da je UNMIK imao srece jer nije bilo zrtava u ovim incidentima.


Jedan drugi zvanicnik UNMIK-a izjavio je za IWPR da se verovatno radi o upozorenju medjunarodnim vlastima, sugerisuci da bi se ovakvi napadi mogli dogadjati i ubuduce ukoliko bude novih sudjenja za ratne zlocine.


Posle povlacenja srpskih snaga sa Kosova, UNMIK je popunio bezbednosni i administrativni vakuum razmestanjem jedinica medjunarodne policije, imenovanjem medjunarodnih sudija i tuzilaca koji bi se bavili problemima kao sto su organizovani kriminal, etnicko nasilje i ratni zlocini.


U ovom trenutku u pokrajini se nalazi 4.472 medjunarodna policajca. Oni rade zajedno sa 6.000 lokalnih policajaca koji su prethodno prosli obuku u organizaciji OEBS-a u Vucitrnu.


U okviru kosovskog pravosudnog sistema radi cetrnaest medjunarodnih sudija i dvanaest medjunarodnih tuzilaca koji se iskljucivo bave teskim slucajevima iz kojih je lokalno osoblje iskljuceno zbog moguce pristrasnosti.


Uprkos brojnim kritikama u javnosti u kojima se tvrdi da ovakvi sudski procesi imaju politicku pozadinu jer se njima "kriminalizuje" borba protiv srpske vladavine, UNMIK insistira da ce nastaviti sa krivicnim gonjenjem pocinilaca zlocina i drugih krivicnih dela u koja su umesani bivsi pripadnici OVK.


Neposredno uoci okoncanja svog mandata, sef Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu Mihael Stajner doneo je pocetkom jula novi krivicni zakon kojim se daju veca ovlascenja medjunarodnim tuziocima kako bi istrazivali ratne zlocine i druga teska krivicna dela. Novim zakonom se takodje predvidja efikasniji mehanizam zastite svedoka sto je predstavljalo jednu od najvecih smetnji u tekucim krivicnim istragama.


To bi, medjutim, moglo doneti nove nevolje i probleme medjunarodnim vlastima na Kosovu.


Preovladjujuce misljenje medju Albancima najbolje se odslikava u stavu Kresnika Gasija, studenta iz Pristine. On je rekao za IWPR: "Niko ne osporava ovlascenje UNMIK-a da organizuje sudjenja za ratne zlocine. Medjutim, duzina kazni koje su izrecene Remiju i njegovoj grupi ukazuje na pristrasnost jer medjunarodne sudije nisu osudile nijednog Srbina na tako duge zatvorske kazne, mada je njima bilo sudjeno za zlocine koji su znatno tezi od navoda u optuznici protiv Remija i njegove grupe, kako u pogledu broja ubijenih lica tako i sredstava upotrebljenih za egzekucije."


Neki sugerisu da motivi za napade na medjunarodne institucije nisu u vezi samo sa ishodom pomenutog sudjenja, vec da odrazavaju dublje nezadovoljstvo celokupnom politikom medjunarodne zajednice na Kosovu.


Sahit Berisa, nastavnik istorije u jednoj pristinskoj srednjoj skoli, izneo je stav, koji dele izvesni krugovi u albanskom drustvu, prema kome su sudjenja bivsim borcima OVK samo posledica UNMIK-ove politike da se Kosovo vrati Srbiji. "Ovi bombaski napadi su inicijalna reakcija koja moze biti samo najava buduce eskalacije nasilja ukoliko medjunarodna zajednica ne prestane da gura Kosovo u narucje Srbije", smatra on.


UNMIK tvrdi da nedavni talas napada nece omesti njegove snage u sprovodjenju zacrtane politike "nulte tolerancije" prema kriminalu. Policiju "nece zaplasiti ovakva kriminalna dela", izjavio je Feler.


Medjutim, UNMIK je, izgleda, ranjiviji nego sto bi to visoki zvanicnici medjunarodne administracije zeleli da priznaju. Pravosudni sistem se oslanja na medjunarodno osoblje koje su razlicite vlade ustupile za rad na Kosovu. Ove vlade mozda ne bi bile vise spremne da salju svoje osoblje u pokrajinu, ukoliko se napadi na njih nastave.


Arben Kirezi je saradnik IWPR-a iz Pristine.