Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Kosovo: Istraga zlocina nad Srbima

UNMIK spreman da krivicno goni bivse militantne pripadnike OVK.
By IWPR Balkans

Medjunarodna zajednica signalizira da namerava da krivicno goni kosovske Albance osumnjicene za ubistva srpskih civila za vreme i nakon oruzanog sukoba 1999. godine. Sve do sada, medjunarodna zajednica nije bila spremna da to ucini.


Ovaj potez ce svakako razgneviti vecinsku albansku zajednicu koja sebe smatra zrtvom agresije vlasti iz Beograda, a borce bivse Oslobodilacke vojske Kosova, OVK, osumnjicene za mnoga ubistva lokalnih Srba, smatra herojima.


Analiticari veruju da je Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK, do sada zazirala od krivicnog gonjenja kosovskih Albanaca osumnjicenih za ratne zlocine strahujuci da bi time mogla rasplamsati napetosti u pokrajini sto bi dovelo do nemira. Ali, tokom prethodne dve nedelje mogli su se uociti znaci koji ukazuju da dolazi do promene politike.


Na sastanku odrzanom 11. novembra u Beogradu predstavnici UNMIK-a i srpskih drzavnih organa razmatrali su nacine na koje bi predstavnici srpskih vlasti mogli da pomognu u tekucim istragama o zlocinima pocinjenim nad pripadnicima srpske manjine na Kosovu. Jedan od problema sa kojima su se do sada suocavali Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu i Haski tribunal bio je prikupljanje adekvatnog dokaznog materijala i nespremnost svedoka zlocina da ucestvuju u istrazi.


Vladimir Bozovic, koji predvodi odeljenje za pravosudje i ljudska prava u okviru vladinog Koordinacionog centra za Kosovo, prisustvovao je ovom sastanku. Za IWPR je izjavio da je UNMIK-ovo odeljenje za pravosudje pokazalo interes za dokaznim materijalom u posedu srpskog pravosudja o zlocinima pocinjenim na teritoriji medjunarodnog protektorata.


"Mislim da je UNMIK nedavno intenzivirao svoju istragu o zlocinima izvrsenim nad Srbima, ali od njih ocekujemo mnogo vise", rekao je Bozovic za IWPR posle sastanka.


Prema podacima UNMIK policije na Kosovu, ukupno je ubijen 271 srpski civil, a 650 ih je nestalo za vreme i neposredno nakon rata na Kosovu. Beograd tvrdi da je broj nestalih znatno veci - oko 1.300. Napadi na srpsku manjinu u pokrajini jos uvek su svakodnevna pojava.


Do danas su zapocela tri sudska procesa u vezi sa ratnim zlocinima za koje se sumnja da su ih pocinili kosovski Albanci - dva sudjenja u lokalnim sudovima i jedan u Haskom tribunalu.


U sva tri sudska procesa kosovski Albanci se optuzuju za zlocine pocinjene nad njihovim sunarodnicima - civilima koje su sumnjicili za saradnju sa Milosevicevim rezimom.


Srpske vlasti su cesto optuzivale UNMIK za pristrasnost u odnosu prema Albancima, ali su medjunarodne vlasti u pokrajini takve optuzbe energicno demantovale.


Ipak, posmatraci veruju da su organi UNMIK-a namerno odlagali suocavanje sa problemom albanskog nasilja nad Srbima.


Mnogi su to objasnjavali zeljom da se izbegne sukob sa vecinskim stanovnistvom koje nije bilo spremno da prihvati i da se suoci sa ovim problemom.


Samo mali broj Albanaca priznaje da su pripadnici njihove etnicke zajednice progonili srpsku manjinu u pokrajini.


Dukadjin Gorani, direktor Centra za ljudska prava pri Univerzitetu u Pristini, kaze: "Albancima je veoma tesko da poveruju kako su neki od njihovih sunarodnika ubijali civile. Stagod da se desilo, neko je ubio te Srbe, a ja sumnjam da je to ucinio KFOR."


Bivsi borac OVK kaze da zna gde su mnogi srpski civili ubijeni - pogotovo nakon okoncanja konflikta na Kosovu. "Bolje je da se dokazi protiv onih koji su pocinile te zlocine obelodane sto je pre moguce, kako bi se sprecila kriminalizacija celokupne OVK", rekao je on.


Mada su mnogi pripadnici vecinske zajednice protiv toga, cini se da je UNMIK sada spreman da osumnjicene za zlocine iz redova OVK privede pravdi. Po prvi put od kada je UNMIK dosao na Kosovo, jedan kosovski Albanac je uhapsen i optuzen za ubistvo srpskog civila.


Ramus Halimi je pritvoren pocetkom proslog meseca u vezi sa nedavnim ubistvom Sofijanke Jovanovic Peric, starije zene koja je izbegla iz svog doma u Gnjilanu, ali je ubijena po povratku kuci.


Nesto kasnije, 6. novembra, UNMIK je uhapsio petoricu Albanaca na osnovu sumnje da su umesani u ubistvo osamdesetogodisnjih Slobodana i Radmile Stolic i njihovog pedesetogodisnjeg sina Ljubinka, cija su tela pronadjena u njihovoj spaljenoj kuci u Obilicu 4. juna.


Osumnjiceni su potom pusteni iz pritvora, ali je portparol UNMIK-a Derek Cepel izjavio da je ostvaren napredak u istrazi o ovim ubistvima zahvaljujuci informacijama prikupljenim tokom ispitivanja osumnjicenih. Ovaj slucaj je izazvao zestoke reakcije u Srbiji.


UNMIK je takodje potvrdio da je u toku istraga s ciljem da se identifikuju trojica muskaraca u uniformama OVK koji su fotografisani kako u rukama drze dve ljudske glave. Veruje se da pripadaju otetim srpskim vojnicima.


Beogradski dnevni list "Vecernje novosti" objavio je 3. novembra ovu fotografiju snimljenu za vreme kosovskog sukoba i o njoj se raspravljalo na sastanku odrzanom 11. novembra u Beogradu.


"Razgovarali smo i razmenili informacije o fotografijama kao i identifikaciji terorista cije su fotografije objavljene u stampi", kaze Bozovic.


Jedan istrazitelj Haskog tribunala, koji je zeleo da ostane anoniman, rekao je za IWPR da ce detaljna istraga o ovom zlocinu doprineti naporima tuzilastva u istrazi o zlocinima za koje su odgovorni bivsi komandanti OVK.


"Saznali smo da su fotografije objavljene u 'Vecernjim novostima' bile u rukama UNMIK-a vec neko vreme, a mi verujemo da im je srpska policija dala te slike. Ne shvatamo zasto nam ih nisu dali pre dve godine", rekao je on.


Na Kosovu se spekulise da ce se uskoro pojaviti optuznice iz Haga u kojima ce se naci imena bivsih komandanata OVK.


Tokom svoje poslednje posete Pristini 23. oktobra, glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte ponovila je da njene kolege i ona licno sprovode istragu protiv nekoliko bivsih pripadnika OVK. Dodala je da se optuznice mogu ocekivati pocetkom sledece godine.


Hapsenje po osnovu optuzbi za ratne zlocine Fatmira Limaja, bivseg komandanta OVK i bivseg clana vlade, dovelo je do masovnih protesta u februaru ove godine.


Situacija se dodatno zakomplikovala kada je UNMIK odbacio predlog kosovskog premijera Bajrama Redzepija da se iz pokrajinskog budzeta izdvoji novac za fond Limanijeve porodice namenjen pokrivanju troskova njegove odbrane na sudu. Kosovska vlada je potom uputila apel pozivajuci kosovske Albance da uplate novac u ovaj fond. Procenjuje se da je do sada prikupljeno oko 300.000 americkih dolara.


Osim nespremnosti da prihvate mogucnost da bi neki bivsi pripadnici OVK mogli biti ratni zlocinci, kosovski Albanci strahuju da bi insistiranje medjunarodne zajednice na krivicnom gonjenju osumnjicenih za ratne zlocine moglo imati negativan uticaj na aspiracije medjunarodnog protektorata za nezavisnoscu.


Konacni status Kosova nece se resavati jos neko vreme, a postoji zabrinutost da bi Beograd mogao navesti sudske procese za ratne zlocine koji bi se okoncali okrivljujucom presudom kao razlog za uskracivanje nezavisnosti pokrajine.


Bedzet Salja, direktor Komiteta za zastitu ljudskih prava, KLMDNJ, iz Pristine, kaze za IWPR: "Medjunarodna zajednica se zalaze za reintegraciju Kosova u Srbiju, a aktuelni albanski politicki lideri predstavljaju prepreke na tom putu zbog cega se sprovodi ovaj lov na vestice protiv bivsih boraca OVK."


Tanja Matic je koordinator IWPR projekta u Pristini.