Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

KOSOVO: EKSPLOZIJA – UPOZORENJE ZA RUGOVU?

Napad na predsednika Kosova mozda bi mogao biti u vezi sa mogucim promenama u vladi.
By IWPR Reporters

Eksplozija podmetnute bombe 15. marta, koja je izgleda bila namenjena kosovskom predsedniku Ibrahimu Rugovi, mozda je imala za cilj da utice na sastav kosovske vlade posle predaje premijera Ramusa Haradinaja Haskom tribunalu prosle nedelje, smatraju mnogi kosovski Albanci.


U eksploziji je povredjen jedan prolaznik, a ostecena su dva vozila u Rugovinoj povorci dok je prolazio kroz Pristinu na putu ka mestu sastanka s Havijerom Solanom, visokim predstavnikom Evropske unije za spoljnu politiku.


Bomba je aktivirana daljinskim upravljacem oko 8.20 ujutro po lokalnom vremenom. Zadnje staklo Rugovinog vozila se rasprslo kao i izlozi obliznjih prodavnica, dok je kontejner za smece u kome se nalazila bomba raznet u paramparcad.


Ovaj napad je usledio posle dve eksplozije ispred sedista Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK, i pretnje bombaskim napadom upucene kosovskoj javnoj televizijskoj mrezi prosle nedelje.


Nedzmedin Spahiju, politicki savetnik Ramusa Haradinaja, opisao je 15. mart kao pokusaj destabilizacije rada koalicione vlade za koju je sef UNMIK-a Seren Jesen Petersen rekao da medjunarodni protektorat vodi "blize nego ikada do sada ka ostvarenju svojih aspiracija u resavanju buduceg statusa pokrajine".


Politicki analiticari veruju da je aktuelna vlada posebno ranjiva bez Haradinajevog vodjstva.


Bivsi premijer je stigao u Hag prosle nedelje da bi se suocio sa optuzbama prema kojima je navodno ucestvovao u brutalnoj kampanji otmica, mucenja i ubistva na desetine ljudi, ukljucujuci Albance, Rome i Srbe tokom 1998. godine.


Haradinaj, koji je dao ostavku na svoje mesto kosovskog premijera 8. marta i predao se tribunalu Ujedinjenih nacija u Hagu sledeceg dana, treba da odgovara na 37 tacaka optuznice za zlocine protiv covecnosti i krsenja zakona i obicaja rata.


Reagujuci na proslonedeljnu eksploziju, Labinot Salihu iz opozicione stranke "Ora" je rekao: "Trenutak kad se dogodila ova eksplozija [bombe] posebno je los ako se ima u vidu da je Kosovo usred procesa ispunjavanja standarda". Standardi se odnose na osam demokratskih uslova koje prelazna vlada mora ispuniti pre nego sto medjunarodna zajednica prihvati razgovore o buducem statusu.


Jesen Petersen je na konferenciji za stampu rekao: "Sledecih stotinu dana ce biti odlucujuce za utvrdjivanje da li je ostvaren dovoljan napredak koji bi opravdavao pozitivnu ocenu [procesa implementacije standarda] ovog leta kako bi pregovori o statusu mogli zapoceti pocetkom jeseni. Nema vremena za gubljenje".


Aleks Anderson, menadzer kosovskog projekta Medjunarodne krizne grupe, izjavio je za IWPR da ne strahuje od eskalacije nasilja u periodu dok se vlada budu reorganizovala, ali priznaje da ne bi trebalo olako preci preko skorasnjih incidenata.


Strah od sveopsteg izbijanja nasilja posle izrucenja Haradinaja Hagu prosle nedelje doveo je do slanja dodatnih 500 britanskih vojnika na Kosovo, sto je uvecalo broj mirovnjaka KFOR-a na brojku od oko 19.000.


Govoreci na konferenciji za stampu ove sedmice, predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Havijer Solana je izjavio: "KFOR i snage bezbednosti su veoma dobro pripremljeni... stoga, mislim da je vazno da to svi imaju na umu."


Za vreme svoje posete Pristini, Solana je apelovao na Rugovu da pokusa da oformi siru koalicionu vladu. Na ulicama se prica da je ovonedeljna eksplozija podmetnute bombe trebalo da posluzi kao upozorenje predsedniku Kosova da prihvati Solanin zahtev, ili da ga odbije.


"Niko nije preuzeo odgovornost za napad, tako da je to... problematicno", kaze lokalni analiticar Dukagjin Gorani. "Ono sto ljudi pricaju jeste [motiv je] ili da se prosiri koalicija ili da se koalicije ostavi takvom kakva jeste sada".


Pocetkom sledece nedelje, Rugovin Demokratski savez Kosova, LDK, mora odluciti da li ce ocuvati postojece koaliciono partnerstvo sa Savezom za buducnost Kosova, AAK – koji je Haradinaj osnovao 2000. godine – i marginalnom Albanskom demohriscanskom strankom, PSDK.


AAK je predlozio Bajrama Kosumija za premijera, ali druga po velicini Demokratska partija Kosova, PDK – zeli da vidi svog lidera Hasima Tacija, jos jednog bivseg gerilskog komandanta, na mestu predsednika kosovske vlade.


Ako Kosovo ocekuje od medjunarodne zajednice da procesu implementacije standarda dâ pozitivnu ocenu, svaka nova vlada morace brzo da preduzme sledece korake kako napredak ostvaren pod Haradinajevim vodjstvom ne bi stagnirao.