Kosovo: Borba Protiv Kriminala
Novi propisi mogu pomoci vlastima u Pristini da suzbiju privredni i finansijski kriminal.
Kosovo: Borba Protiv Kriminala
Novi propisi mogu pomoci vlastima u Pristini da suzbiju privredni i finansijski kriminal.
Zlocin se isplati, i to prilicno. Problem je, medjutim, sta uciniti sa plenom. Novi krivicni zakon koji ce stupiti na snagu sledece godine na Kosovu i uvodjenje eura kao zvanicne valute dodatno ce izvrsiti pritisak na sve one koji imaju koristi od sve unosnijih nelegalnih poslova u pokrajini.
Novi krivicni zakon trebalo bi da zameni postojeci amalgam jugoslovenskih krivicnih odredbi i UNMIK-ovih ad hoc propisa. Nacrti novih zakona predvidjaju nekoliko izmena u postojecem zakonodavstvu kao sto su ukidanje smrtne kazne i politickih krivicnih dela. Predvidja se, takodje, zakonska zastita od verske i rasne mrznje.
Najznacajnija prakticna promena bice sveobuhvatnija zastupljenost privrednih i finansijskih krivicnih dela kao sto su: neplacanje poreza, mito, korumpiranost zaposlenih u javnim sluzbama i pranje "prljavog" novca. Predvidjeni su, takodje, odgovarajuci zakonski mehanizmi kojima ce se sankcionisati ova krivicna dela.
Prihod od poreza na Kosovu skoro se udvostrucio prosle godine, ali je jos uvek, verovatno, duplo manji nego sto bi trebalo da bude. Kriminalne grupe su direktno odgovorne za veci deo manjka u pokrajinskom budzetu od fiskalnih prihoda.
"Doslo je do izuzetnog poboljsanja naplate poreza," tvrdi Kavaja Sultan, direktor odeljenja za poresku politiku pri Centralnoj poreskoj upravi u Pristini, "ali treba uraditi jos dosta toga da bismo iskorenili korupciju i privredu u vecoj meri ucinili transparentnom."
Jedinica za prikupljanje podataka o organizovanom kriminalu, OCIU, koju finansira Velika Britanija, je telo ciji je zadatak da otkriva privredne i druge prestupe u pokrajini. Oko dvadesetak istrazitelja vodilo je istrage tokom prosle godine, prikupljajuci i proveravajuci informacije o pojedincima koji su bili umesani u mafijaske aktivnosti.
Da biste se i sami uverili protiv cega se ova jedinica bori, dovoljno je da se provozate autobusom duz glavnih kosovskih puteva i prebrojite benzinske pumpe. U ovoj regiji, za koju bi se moglo ocekivati da ih ima oko 200, zapravo, postoji sest puta vise benzinskih pumpi.
Razlozi za to su dvostruki. Mada su mnoge benzinske pumpe otvorene zato sto su ljudi uocili da je to potencijalno unosna delatnost, "neke, zapravo, postoje da bi posluzile za pranje novca".
Posao sa velikim prometom gotovine u malim apoenima, kao sto je to slucaj sa benzinskom pumpom, moze posluziti kao opravdanje za posedovanje ogromnih kolicina novca cime se izbegavaju neugodna pitanja pri polaganju velikih depozita na bankovne racune.
Ova vrsta pranja novca tipicna je za privredu sa rudimentarnim bankarskim sektorom. Mada mnoge privredne delatnosti mogu posluziti u ove svrhe, trgovina benzinom ima neke dodatne prednosti. "Sto se tice carine i akciza", tvrdi jedan izvor, "lako je prepraviti dokumentaciju za uvoz 100.000 litara benzina kako bi to izgledalo kao da se radi o uvozu 400.000 litara."
Uvodjenje eura pojacace pritisak na kosovsko podzemlje ukoliko pokusa da "prljave" nemacke marke opere kroz finansijski sistem.
Za sume preko 10.000 maraka bice potreban bankovni racun da bi se mogle promeniti u euro. Nesumnjivo ce kriminalci pokusati da razmenjuju sume neznatno manje od ovog limita. Medjutim, bankarski sluzbenici imaju instrukciju da prijave sve sto im se ucini sumnjivim, pa bi se, stoga, pranje novca na veliko moglo pokazati prilicno komplikovanim.
"Kasnije cemo biti u mogucnosti da kazemo da li je uvodjenje eura prouzrokovalo intenziviranje pranja novca, sto bi se lako moglo desiti," izjavio je Dzejms Le Mezirije, visi savetnik za privredni kriminal pri UNMIK-u. "Ipak, uopste uzev, konverzija u euro pomocice u suzbijanju ovog problema."
Delom je to zbog toga sto ce usled konverzije porasti broj vlasnika bankovnih racuna cime ce kosovska privreda postati transparentnija.
Akcija protiv finansijskog kriminala, medjutim, moze biti ugrozena upravo onim procesima koje treba da spreci: korupcijom i mitom. "Pevalo se i igralo kada je UNMIK doneo propise protiv trgovine zenama kao belim robljem pocetkom 2001. Ali ispostavilo se da je to sve bilo vica radi jer to nista nije promenilo posto su trgovci belim robljem prosto potplacivali policiju... i nekaznjeno nastavljali sa svojim poslom."
Evropska unija proucava opcije za promenu struktura vlasti kako bi se smanjili korupcija i privredni kriminal na Kosovu. Ocekuje se da i Svetska banka razmotri ovaj problem. Uostalom, kao sto je to izjavio jedan zvanicnik, "Mi uistinu nemamo nikakvu predstavu u kojoj je meri situacija ovde losa."
Dok Evropa okrece svoj pogled ka Kosovu neposredno pred uvodjenje eura, policijska sluzba Europol je naznacila Kosovo kao mogucu bazu falsifikatora novcanica koji planiraju da preplave trziste laznim novcem.
Do sada, vlasti na Kosovu, kao uostalom ni vlada u susednoj Makedoniji, nisu postigli sporazum sa Europolom na koji bi nacin trebalo da se suoce sa ovom pretnjom.
Benjamin Beasley-Murray je slobodni novinar iz Londona.
