Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Komentar: vojska se distancira od Milosevica

Uspeh Vojislava Kostunice na izborima primorao je sefove jugoslovenske vojske da preispitaju svoju lojalnost.
By Goran Vesic

Izgleda da podrska Vojske Jugoslavije Milosevicevom rezimu opada otkako je kandidat opozicije, Vojislav Kostunica, doziveo uspeh na saveznim predsednickim izborima.


Ovo je donekle iznenadjujuce, s obzirom da je, pred same izbore odrzane 24. septembra, visoko armijsko rukovodstvo ocigledno bilo za Milosevica. Cini se, medjutim, da su


rezultati glasanja osvestili vojsku.


U kojoj meri Milosevic moze da se osloni na vojsku i regularnu policiju, moglo bi da


izadje na videlo za nekoliko dana.


U utorak je predsednik pojacao pritisak na opoziciju upozorivsi da ce se vlada


obracunati sa organizatorima "subverzivnih aktivnosti". Drzavni mediji su objavili


da ce se prema svim aktivnostima koje ugrozavaju licnu sigurnost i privatno vlasnistvo gradjana, ometaju saobracaj, sprecavaju rad fabrika, skola i drugih institucija,


postupiti na osnovu zakona.


Ali Milosevicev uticaj na vojsku i regularne policijske snage ocigledno slabi. Vecina vojnika i oficira, ogorcenih zbog malih plata, neadekvatnog smestaja, gotovo neprestanog ratovanja i vojnih poraza, glasala je 24. septembra za Kostunicu. Od zavrsetka glasanja, policija se, na opstenarodnim protestima koji su se sirili po Srbiji, povlacila.


Predstavnici Demokratske opozicije Srbije, DOS, u Saveznoj izbornoj komisiji, SIK,


tvrde da je 80 odsto oficira glasalo za Kostunicu. Rezultati iz Herceg Novog i Tivta


u Crnoj Gori, izbornim jedinicama u cijem glasackom telu preovladjuju oficiri, pokazali


su da je vecina glasala protiv Milosevica.


I zaista, izvori unutar same Savezne izborne komisije tvrde da je cak vecina specijalnih jedinica MUP-a glasala za Kostunicu - sto je verovatno doprinelo odluci ove komisije da u toku noci nakon glasanja obustavi brojanje listica. Uzi krug Milosevicevih saradnika ocigledno je uhvatila panika.


Kakav je to kontrast bio u odnosu na period neposredno pre predsednickih izbora?


Nekoliko dana pre pocetka glasanja, u isto vreme kada se odvijala Miloseviceva izborna kampanja u Beranima, gradu na severu Crne Gore, vojne jedinice u toj republici zauzimale su unapred odredjene polozaje. Hiljade vojnika ostalo je "na terenu" i nakon predsednikovog odlaska.


Dan pre izbora, Savezna izborna komisija izdala je uputstva armiji da odrzava red na izbornim mestima. Vojna policija se mesala u izborni proces, proveravajuci licne karte, nalazuci glasacima za koga da glasaju, zastrasujuci i iskljucujuci posmatrace DOS-a, a u nekim slucajevima, cak su i uklanjali glasacke kutije nakon zavrsetka glasanja.


Sedmi i cetvrti bataljon vojne policije su kljucna snaga Milosevicevog obezbedjenja u


Crnoj Gori. Mada zvanicno deo Vojske Jugoslavije, ove jedinice, jacine oko 1.500 ljudi, predstavljaju naoruzanu ruku promilosevicevske Socijalisticke narodne partije, SNP, na celu sa predsednikom savezne vlade, Momirom Bulatovicem.


Tri dana nakon izbora, jugoslovenski vojnici u Crnoj Gori napokon su se vratili u svoje kasarne. Prvi put otkako je Milosevic raspisao izbore, napetost u ovoj malenoj republici pocela je da popusta.


Zatim je vojni vrh izdao naredjenje da se regrutima, ciji je vojni rok otpoceo u septembru, dozvoli da se vrate kucama, kako bi mogli da glasaju u drugom krugu predsednickih izbora, 8. oktobra. Ova odluka je mnoge iznenadila, jer ogranicava Miloseviceve mogucnosti da manipulise glasovima koji stizu iz vojnih kasarni.


Miloseviceva politizacija armije vuce korene jos od jeseni 1998. kada je general Dragoljub Ojdanic doveden na mesto nacelnika Generalstaba, umesto Momcila Perisica. Ovaj proces zavrsen je u februaru 2000. kada je Ojdanica zamenio general Nebojsa Pavkovic, nakon ubistva jugoslovenskog ministra odbrane, Pavla Bulatovica.


Vojska je zatim pocela da optuzuje opoziciju za izdaju. Tokom NATO bombardovanja, protivnici rezima zatvarani su za "vojne prekrsaje". Vec na samom pocetku izborne kampanje, novinaru Miroslavu Filipovicu, vojni sud izrekao je kaznu od sedam godina zatvora.


Pavkoviceva odanost Milosevicu ubrzo se osetila u Crnoj Gori. Kasarne jugoslovenske vojske u ovoj republici bile su otvorene za promilosevicevske televizijske stanice,


YU-Info i Narodnu TV. Ove stanice su ilegalno emitovale programe, bez neophodnih dozvola crnogorske vlasti. Program je sluzio za vrbovanje glasaca za SNP i JUL, a protiv crnogorskog vodjstva.


Pavkovic je prisustvovao skupu odrzanom u Beranima u okviru Miloseviceve kampanje. Dok je u Pozarevcu promovisao svoju knjigu, ovaj general porucio je opoziciji: "Dvadesetcetvrti septembar bice veliki dan ocuvanja nezavisnosti."


Ali sada, kada su glasovi prebrojani, Pavkovic je postao daleko cutljiviji u pogledu


podrske Milosevicu. U intervjuu koji je dao za stranu stampu, zauzeo je upadljivo


neutralan stav. Stavise, od zavrsetka glasanja, on nikako nije raspolozen da se javno pojavljuje. Dok je bio komandant Pristinskog korpusa Trece armije, Pavkovic se izuzetno trudio da se dodvori javnosti.


Njegov jedini zadatak nakon izbora, odrzavanje svecanosti u Vojnoj akademiji u Beogradu, pretvorio se, sto se odnosa s javnoscu tice, u tragediju. Neocekivano, dogadjaju se


prikljucio Milosevic. Od tri stotine roditelja koji su dosli da prisustvuju dodeljivanju priznanja svojim sinovima, samo je stotinjak predsednikov ulazak pozdravilo aplauzom.


Cini se da predsednik vise ne moze da veruje Pavkovicu. General mora da se pozabavi sopstvenim interesima i svojom karijerom. Kako ce se ponasati jugoslovenska vojska u narednih nekoliko dana i nedelja zavisice od stava njenih vojnika i staresina. Tesko je verovati da bi se cak i Pavkovic povinovao naredjenju da vojsku posalje na ulice.


Zanimljivo je to sto Pavkovic, iako je komandovao Trecom armijom na Kosovu tokom nedavnog konflikta, ipak nije na listi optuzenih Haskog tribunala. Mnogi smatraju da je to bio trik koji je Zapad smislio kako bi mu bar neka vrata u Milosevicevom taboru ostala otvorena.


Sve veci broj znakova da medju regularnom policijom vlada nered, jos je pogubniji po Milosevica. U Backoj Palanci, gradu na severu Srbije, 15 policajaca odbilo je da se suprotstavi demonstrantima. U rudniku Kolubara, policija se povukla pred mnostvom lokalnog stanovnistva. U Boru, na istoku Srbije, policajci su ustuknuli pred pretnjma demonstranata da ce krenuti u juris. U Prokuplju, policajci su odbili da se umesaju kada su stanovnici tog grada zauzeli lokalnu TV stanicu.


Ali, predsednik ipak ima svoje pretorijance - nekoliko hiljada paramilitaraca, ljudi koji su ruke okrvavili jos u prethodnim ratovima i koji nemaju cemu da se nadaju u slucaju Milosevicevog pada.


Jugoslovenska vojska i regularna policija nemaju razumevanja za te jedinice. Te paramilitarne trupe bi verovatno bez razmisljanja otvorile vatru na civile, ali tesko da bi prezivele sukob sa vojskom ili policijom.


Goran Vasic je sef Demokratske opozicije pri Srpskoj izbornoj komisiji u Crnoj Gori.