Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Komentar: Ujedinjene Nacije ne shvataju sustinu

Ujedinjene nacije ne shvataju znacaj proslonedeljnog poteza Skupstine Kosova za pomirenje Albanaca.
By Jehona Gjurgjeala

Skupstina Kosova je prosle nedelje usvojila rezoluciju koja ce uci u istoriju kao najvazniji korak koji su etnicki Albanci do sada preduzeli u cilju prevazilazenja svojih podela i sukoba.


"Rezolucija o oslobodilackom ratu naroda Kosova za slobodu i nezavisnost" donela je saglasnost oko brojnih pitanja koja su ranije delila Albance, a narocito u vezi sa ulogom Oslobodilacke vojske Kosova, OVK, i pokreta pasivnog otpora iz devedesetih godina, u oslobadjanju regiona od represivne srpske uprave.


Pre godinu dana, reagujuci na pritisak medjunarodne zajednice, tri glavne politicke partije slozile su se da oforme koaliciju. Rezolucija usvojena 15.maja predstavlja dokaz da su ove tri partije dosle do znacajnog sporazuma o proslosti i buducnosti ove pokrajine. Pored toga, rezoluciju su podrzale i sve druge nesrpske partije u skupstini.


Ipak, reakcija Mihaela Stajnera, sefa Misije UN na Kosovu, UNMIK, bila je neprijateljska.


On je izjavio da pominjanje nezavisnosti u ovoj rezoluciji i pozivi da vlada Albancima koji su se borili u kosovskom sukobu odobri socijalne beneficije, kao sto su penzije i naknade za invalidnost, produbljuju podele - sto je ocigledno povezano sa cinjenicom da su zbog usvajanje rezolucije kosovsku skupstinu napustili srpski poslanici, koji su, izmedju ostalog, zakljucili da rezolucija legitimizuje oslobodilacki rat koji oni vide kao cin terorizma.


Stajner je, takodje, izjavio da je rezolucija u suprotonosti sa duhom pomirenja koji je ugradjen u rezoluciju 1244 i ustavni okvir.


On odbija da uvidi znacaj ovog sporazuma za Albance. To ukazuje na nedostatak razumevanja, sto bi moglo imati znacajne posledice za buducnost Kosova. To je stav koji donosi opasnost od novih podela na Kosovu i postavlja UNMIK u opoziciju prema novim institucijama u regionu.


Posle trauma kroz koje su Albanci prosli u poslednjih nekoliko godina, za sve albanske partije veoma je vazno da se dodje do zajednicog stava prema dogadjajima iz proslosti, i narocito prema doprinosima pasivnog otpora, koji je predvodio Demokratski savez Kosova, DSK, Ibrahima Rugove, u borbi za slobodu. Odbijanje Demokratske partije Kosova, DPK, Hasima Tacija da prihvati da je bilo ko osim OVK oslobodio Kosovo dovelo je do velikih podela po zavrsetku sukoba. Rezolucija je znacajna po tome sto su svi doprinosi konacno javno priznati.


Ali, Stajner nije uspeo da uoci u cemu je znacaj ovog poteza. Umesto toga, on je kosovskoj skupstini uputio pretecu poruku, govoreci da zbog ove rezolucije regionalne institucije nece biti pozvane da prisustvuju na naredna tri medjunarodna skupa posvecena buducnosti regiona.


To su sednica Saveta NATO zakazana za 21.maj i Parlamentarna konferencija Pakta za stabilnost ztakazana za 21. i 22.maj - obe u Briselu, te Regionalna konferencija Pakta za stabilnost i OEBS-a u Ohridu u Makedoniji 22. i 23.maja.


Kao razlog naveo je to da se rezolucija previse fokusira na proslost i da ne postuje interese svih etnickih zajednica. Ali, moguce je da je predstavnik UN pogresno razumeo neka od osnovnih pitanja koja se ticu Kosova i njegovog naroda.


Prvo, odluka Skupstine Kosova nije u direktnoj kontradikciji sa rezolucijom 1244 UN i ustavnim okvirom na koje se Stajner poziva, posto personifikuje proces izmirenja izmedju Albanaca, sto je preduslov svakog smislenog dijaloga izmedju Albanaca i Srba. Tako bi se moglo reci da je ona usmerena na buducnost i da doprinosi procesu ostavljanja proslih dogadjaja u proslosti.


Odsustvo saglasnosti o proslim dogadjajima medju Albancima predstavljalo je veliku prepreku u resavanju mnogih problema na Kosovu, ukljucujuci i integraciju etnickih manjina.


Politicke partije su koristile proslost da bi se medjusobno diskreditovale i nazivale jedne druge "izdajnicima". Ovo odsustvo konsenzusa ometalo je proces demokratske transformacije, jer niko nije zeleo da bude nazivan izdajnikom. Usled toga su trpeli i medjuetnicki odnosi.


Sa izuzetkom Srba, to su shvatile sve etnicke zajednice na Kosovu, pa su glasale za ovu rezoluciju.


Predstavnik UN verovatno je imao pravo kada je ocenio da rezolucija "izaziva podele", ali ne u smislu koji je on imao na umu. Nije nikakva tajna da su odnosi izmedju UNMIK-a i novonastalih institucija na Kosovu u poslednjih nekoliko meseci bili napeti.


Izostajanje napretka u procesu prenosa nadleznosti na lokalne institucije, i nacin na koji je Stajner organizovao prvi sastanak izmedju predstavnika Pristine i Beograda bio je samo vrh ledenog brega. Na Kosovu postoji veliki jaz u razumevanju izmedju dva centra moci.


Ipak, ostoje nada da ce se ovaj odnos poboljsati, ako se pokazu znaci istinskog partnerstva izmedju UNMIK-a i kosovskih institucija u resavanju pitanja od zajednickog interesa - medju kojima je najvaznije ispunjenje mandata iz rezolucije 1244.


Most ka uspostavljanju boljih odnosa bilo je obecanje da ce kosovske institucije biti zastupljene na skupovima koji ce se ove sedmice odrzati izvan Kosova.


Izgleda da izjava sefa UNMIK-a krsi ovo obecanje. Takva odluka moze imati ozbiljne posledice. Ona pokazuje da zvanicnici koji ovde predstavljaju medjunarodnu zajednicu nisu shvatili znacaj rezolucije, i cinjenicu da bi ona zapravo mogla biti od koristi za nealbanske zajednice i Kosovo u celini.


Jehona Djurdjela je saradnik IWPR-a sa Kosova.