Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Komentar: Sveobuhvatne promene u Vojsci Srbije i Crne Gore

Reforme u vojsci su na pravom putu, kaze savetnik ministra odbrane.
By Bojan Dimitrijevic

Novo Ministarstvo odbrane drzavne unije Srbije i Crne Gore postoji tek dva meseca, ali je vec nacinilo znacajne korake ka reformi vojske i evropskim integracijama.


Ministarstvo odbrane je formirano u veoma teskom trenutku za Srbiju. Ubistvo srpskog premijera Zorana Djindjica dramaticno je uzburkalo politicku scenu u zemlji, a jos je uvek tesko proceniti koliko ce dalekosezne biti posledice tog tragicnog dogadjaja. Medjutim, neposredna posledica atentata na premijera je svakako obracun sa organizovanim kriminalom. Pozitivna energija koju je doneo obracun sa mafijom preliva se u promene u Ministarstvu odbrane.


Angozovanost na sprovodjenju promena dolazi od vrha. Ministar odbrane Boris Tadic je potpredsednik Demokratske stranke, DS, najvece politicke partije u vladajucoj koaliciji u Srbiji. Prioritetni cilj pristupanja programu NATO-a "Partnerstvo za mir", takodje je razlog za reforme u vojsci. Prijem u "Partnerstvo za mir" posluzilo bi kao potvrda da su vlasti ozbiljne u nameri da sprovodu reforme. Time bi se, takodje, popunila praznina u evroatlantskom bezbednosnom sistemu.


Tadicevo ministarstvo nema nikakve iluzije da ce biti ozbiljnih prepreka reformama u vojsci. Razlog za to je delom nasledje iz proslosti koje se ogleda u nemaru. Tokom protekle decenije jugoslovenski ministri odbrane nisu pokazivali previse entuzijazma za poslove svog ministarstva. Usled toga je ovo ministarstvo bivalo marginalizovano unutar savezne vlade.


Civilna kontrola vojske smatra se kljucnim pitanjem u naporima da se armija transformise u integralnu komponentu jedne nove demokratske unije Srbije i Crne Gore, a Tadicevi nedavni napori usredsredjeni su upravo na taj cilj.


Jedan od kljucnih koraka bilo je izmestanje obavestajnih i bezbednosnih sluzbi iz armijskog generalstaba koje su sada neposredno podredjene Ministarstvu odbrane. Mada nece biti masovnih otkaza, od osoblja obavestajnih i bezbednosnih sluzbi ce se ubuduce zahtevati da poloze ispite kojima dokazuju svoju kompetentnost. Atmosfera ce se dodatno popraviti nedavnim razresenjem nacelnika vojne obavestajne sluzbe Aca Tomica, koji je bio umesan u niz politickih skandala tokom protekle dve godine.


Jos jedan potez vredan pomena je transformacija Generalstaba VJ u jedinicu unutar Ministarstva odbrane. Tokom protekle decenije, generalstab je zauzimao nejasnu poziciju u organizacionoj strukturi pri cemu je samo delimicno polagao racune drzavnom rukovodstvu. Sada je generalstab integrisan u siru odbrambenu strukturu kao i bilo koja druga komponenta.


Najzad, u okviru sveobuhvatnih vladinih napora na suzbijanju korupcije i kriminala, ministarstvo je pokrenulo istragu o navodnoj umesanosti nekih visokih vojnih zvanicnika u nedozvoljene aktivnosti. Detalji iz istrage, ukljucujuci imena lica umesanih u kriminalne aktivnosti, u bliskoj buducnosti bice predocene javnosti.


Ministarstvo odbrane se takodje angazovalo na uspostavljanju saradnje sa regionalnim i globalnim partnerima u oblasti bezbednosti. Zvanicnici ministarstva nedavno su posetili oruzane snage Slovacke i potpisali bilateralni vojni sporazum sa Belgijom. Pored toga, ministarstvo radi iscrpnu procenu vojnih resursa, a svoje nalaze ce podeliti sa delegacijom NATO-a cija se poseta ocekuje uskoro. Formirano je posebno odeljenje za ubrzavanje procesa pristupanja programu "Partnerstvo za mir". U okviru Razvojnog programa Ujedinjenih nacija, UNDP, nude se smernice i pomoc za reorganizaciju administrativnih funkcija radi postizanja vece efikasnosti i transparentnosti.


Jedan od glavnih ciljeva je bolje razumevanje vojnih troskova i budzeta. Reforme u vojsci sprovedene u periodu 2001/2002. godine bile su usredsredjene na smanjenje brojnosti armije, otklanjanje neefikasnosti i nepotrebnih materijalnih sredstava. Ovaj proces ce se nastaviti. Plan je da se oruzane snage svedu sa 78.000 na 50.000 ljudi. Ministarstvo ce, takodje, veoma voditi racuna o boljem koriscenju resursa. To, zapravo, znaci da ce se vise trositi na modernizaciju i zapustene socijalne funkcije armije.


Medjutim, istinska reforma zahteva transformaciju vrednosti unutar vojske i establismenta sektora odbrane kao i udruzene napore na izgradnji ovorenih odnosa sa javnoscu. Ministarstvo odbrane planira da naporno radi na ovom cilju tokom predstojecih meseci i godina.


Mada Tadic i osoblje u njegovom kabinetu nose sa sobom iskustvo iz antimilosevicevske opozicije, mnogi iz vremena bivseg rezima jos uvek se nalaze na uticajnim polozajima u vojsci. Stoga ce istinske reforme iziskivati ozbiljne potrese unutar armijske hijerarhije. Mora se uspostaviti novo hrabro vodjstvo ukoliko se zeli da se vojska oslobodi svoje proslosti i izgradi novi imidz. Ministar Tadic ce zato tragati za bivsim visokim oficirima koji su u stanju da preuzmu breme ovog teskog posla na sebe. To nece biti lak zadatak jer novi politicki lideri u Beogradu nisu imali puno prijatelja u vrhu armije dok su bili u opoziciji.


Puno je drugih prepreka sa kojima se suocava Tadic i njegov tim. Na primer, ako ce se Srbija i Crna Gora pridruziti programu "Partnerstvo za mir", neophodno je da pocne sa pripremom neophodne dokumentacije o ispunjavanju trazenih uslova kao i zakonskog okvira. Izmedju ostalog, NATO ce zeleti da vidi pismeni dokaz da je civilna kontrola nad vojskom i bezbedonosnim aparatom pretocena u stvarnost.


Zemlja je otezala sa ovim procesom tokom 2002. godine. Doduse, opstrukcije su manje vojne, a vise politicke prirode. Najpre, pre formalnog stvaranja drzave Srbije i Crne Gore i ubistva premijera Djindjica, vladajuce stranke u obe republike bile su preokupirane dnevno-politickim sukobljavanjima i pripremama za izbore, a manje su bile zainteresovane za tehnicka pitanja u vezi sa reformama u oblasti bezbednosti zemlje.


Unija izmedju dve republike dala je podsticaj za postizanje potrebne saglasnosti. Mada bi se drzavna unija ponovo mogla redefinisati na referendumu zakazanom za 2006. godinu, u ovom trenutku je crnogorsko rukovodstvo prihvatilo zajednicke oruzane snage. Pozicija koju su zauzeli crnogorski premijer Milo Djukanovic i njegova vlada predstavlja kompromis izmedju njihove zelje za nezavisnom drzavom i pragmaticnih napora da se okonca kriza u regionu. Pored toga, crnogorska vlada koja kuburi sa popunjavanjem drzavnog budzeta priznaje prednosti koje sa sobom nosi zajednicki odbrambeni sistem koji bi trebalo finansirati.


Drzavna unija Srbije i Crne Gore suocava se sa jedinstvenim problemima u procesu priblizavanja ispunjenja uslova za program "Partnerstvo za mir". Pored problema koji se javljaju odnosima unutar politicke unije, jos uvek nas opterecuje nedavna proslost obelezana izolacijom, kao i posledice rata sa NATO-om 1999. godine, sto znaci da Beograd mora da ispuni izvesne uslove koje je nametnula medjunarodna zajednica.


Ispunjavanje uslova neizostavno podrazumeva promenu stanja svesti. To je najproblematicnije u slucaju ostataka konzervativnog korpusa oficira iz Milosevicevog doba koji se jos uvek nalaze na vaznim polozajima. Mnogi od njih strahuju od promena i zaziru od bilo kakvog kontakta sa spoljnim svetom. Srecom, vecina nizih oficira ubedjena je u to da je program "Partnerstvo za mir" neophodan za opstanak. U ovom trenutku, medjutim, ovi oficiri koji uvidjaju nuznost promena nemaju previse prilike da napreduju u sluzbi.


Saradnja sa Haskim tribunalom ostaje i dalje najtezi nerazreseni problem koji bi mogao predstavljati prepreku za prijem u "Partnerstvo za mir". Novo politicko i vojno rukovodstvo Srbije i Crne Gore odlucno je u nameri da uspostavi blisku saradnju sa medjunarodnim sudom u Hagu. Takodje, ucinice se napori da se otklone rasprostranjena strahovanja pripadnika armije da bi mogli biti optuzeni za ratne zlocine po osnovu komandne odgovornosti.


Kljucni problem je dugo prisustvo u Srbiji bivseg komandanta Vojske Republike Srpske, VRS, generala Ratka Mladica, koji se nalazi na listi najtrazenijih osumnjicenih lica Haskog tribunala. Do Milosevicevog zbacivanja s vlasti u oktobru 2002. godine, Mladic se nije ni trudio da se sakriva, i uistinu, njegovo prisustvo je bilo sasvim upadljivo u jednoj od cetvrti Beograda. Mada je potom nestao, Mladic je i dalje odrzavao kontakte sa nekim elementima vojnog establismenta u Srbiji.


Prema istrazi koju je sprovelo Ministarstvo odbrane kao i izvestajima vojne obavestajne sluzbe, Mladic je poslednji put kontaktirao neke predstavnike vojske 15. maja 2002. godine. Posle tog datuma mu se gubi svaki trag. Ministarstvo je izdalo naredjenje u kome se svim pripadnicima oruzanih snaga nalaze da zvanicno prijave bilo kakav susret ili kontakt sa bilo kojim optuzenikom za ratne zlocine. Na taj nacin eliminisana je mogucnost zvanicnog kontakta sa takvim pojedincima. Kolektivna odgovornost za takav kontakt je pretvorena u individualnu odgovornost.


U okviru jedne druge akcije vredne pomena, Ministarstvo odbrane je ulozice napore da zajedno sa komisijom Ministarstva inostranih poslova drzavne zajednice, a radi unapredjenja saradnje sa Haskim tribunalom, proceni i ustanovi autenticnost dokumenata koji bi potencijalno mogli dokazati Mladicevu umesanost u masovna ubistva zatvorenika u Srebrenici 1995. godine.


U medjuvremenu, ministarstvo je raspustilo komisiju Generalstaba VJ za saradnju sa Hagom jer je istraga pokazala da je ta komisija zapravo pomagala Milosevicevu odbranu na sudu dostavljajuci mu arhivska dokumenta. Predsednik komisije general Zlatoje Terzic je penzionisan.


Ovo je jedan ambiciozni pocetak koji se zasniva na prethodna dva meseca ispunjena uzurbanim i vrednim radom koji vec donosi rezultate. Ministarstvo priznaje da jos mnogo toga treba uraditi, ali izrazava optimizam da bi javnosti u Srbiji i Crnoj Gori - i evropskoj porodici nacija - uskoro moglo predociti prave rezultate i koristi od reformi.


Bojan Dimitrijevic je savetnik za pitanje vojnih reformi ministra odbrane Srbije i Crne Gore Borisa Tadica.