Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Komentar: Suvise rano za dijalog

Pojava novog srpskog rukovodstva nece doprineti otvaranju dijaloga sa kosovskim Albancima.
By Baton Haxhiu

Ne prodje ni dan a da sefa UN misije, Bernarda Kouchnera ne upitaju kada ce poceti dijalog izmedju kosovskih Albanaca i Beograda.


"Nadjite mi Albanca koji je za integraciju i dijalog sa Kostunicom i ja cu zapoceti ovaj proces. Za sada ne znam ni jednog", rekao je on.


"Svaki Albanac bilo da je umeren ili ne, zeli nezavisnost. Ukoliko sada pokusamo da resimo status Kosova docice do otvorenog sukoba".


Zoran Djindjic, menadzer DOS-a, je izjavio: "Insistiramo da manji broj jugoslovenske armije i srpske policije bude stacioniran na Kosovu u predelima u kojima se nalaze Srbi".


Ova Djindjiceva izjava ima znacajne posledice za ovaj region. Za povratak srpskih trupa na Kosovo treba dozvola Ujedinjenih nacija i NATO snaga. Vrlo je verovatno da bi Albanci preko noci ustali protiv UN misije na Kosovu, ukoliko bi bilo kakve srpske snage dosle u pokrajinu. NATO bi trebalo da zauvek ostane u pokrajini da bi se sacuvao mir.


To je razlog zbog cega bi medjunarodna zajednica, narocito one evropske vlade koje tvrde da su naucile lekciju ratova u Bosni i na Kosovu, trebalo da bude opreznija u svojoj euforiji zbog "radikalnih promena" u Beogradu.


Upravo zbog ovih radosnih izjava u vezi sa Kostunicom dodatno se komplikuje i radikalizuje politicki proces na Kosovu - u trenutku kada se pojavljuju znaci stabilizacije.


Kako da dodje do dijaloga sa Beogradom kada nije doslo do stvarne promene na vrhu, samo zamene mesta? Znatne prepreke stoje jos na putu.


Kostunica je nasledio jedan vec osteceni federalni sistem. Srbi prvo treba da uspostave medjusobni unutrasnji dijalog. Trebalo bi da se odrze predsednicki i parlamentarni izbori, pokrenu prvi koraci ka uspostavljanju dijaloga o ustavu izmedju dva konstituciona dela federacije, Srbije i Crne Gore i oko njihove buduce veze.


Ceo proces usko je povezan sa Kostunicinom pozicijom u odnosu na Haski tribunal


i osumnjicene za ratne zlocine. Bilo kakav kontakt kosovskih Albanaca sa Beogradom je nemoguc sve dok Srbija i srpski narod javno ne priznaju genocid na Kosovu.


Ljudima na Kosovu je veoma stalo do toga. Slobodan Milosevic nije jedini Srbin koji


je pocinio ratne zlocine i palio kuce na Kosovu. Albanci su uvereni da su ubistva pocinjena u ime Srbije i srpskog naroda.


Bez izvinjenja Srbije nece doci do dijaloga. Stavise, treba da se ponovo definise sta se trenutno podrazumeva pod Jugoslavijom. To ime je personifikacija ubijanja i genocida.


Postoji dodatni problem nestalih lica. Porodice oko 4.000 nestalih ljudi jos uvek se nadaju da su im rodjaci zivi u srpskim zatvorima. Srpski izvori informacija govore da


je broj uhapsenih 700.


Cim Kostunica potvrdi da je vecina od 4.000 nestalih lica ubijena u toku rata, Kosovo


ce opet biti radikalizovano. Niko nece moci da pokrene dijalog. Jaz izmedju Srba i Albanaca ce se jos vise prosiriti. Bice potrebno mnogo vremena da se on premosti.


Odredjeni preduslovi za dijalog takodje treba da se ispune na Kosovu. Lokalni izbori moraju se sprovesti da bi se uspostavio legitimitet na nivou opstina. Kosovu je potreban ustav zbog pravnog konteksta. Bez neke vrste kosovskog parlamenta, do cijeg ce izbora doci sledeceg septembra, niko na Kosovu nema mandat za bilo kakav dijalog sa Beogradom.


Da li moze doci do razgovora na nivou civilnog drustva? Ibrahim Rugova, jedna od 'meksih' licnosti Kosova, da citiramo diplomate u Luxemburgu, odbio bi ucestvovanje u tome usled politickog tereta koji vec snosi zbog susreta sa Milosevicem u toku rata. Pristajanje na razgovore bi znacilo za njega politicku smrt.


U svakom slucaju nada za buducnost Kosova nalazi se u dijalogu. Od Srbije zavisi da li ce do njega doci.


Baton Haxhiu je glavni urednik novina Koha Ditore iz Pristine.