Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

KOMENTAR: SMANJENJE POREZA PODSTICAJ ZA RUMUNSKU EKONOMIJU

Prelazak na ujednacenu poresku stopu trebalo bi da podstakne investicije i ostvarivanje kontrole nad ogromnim udelom sive ekonomije.
By Matei Paun

Rumunija je morala dugo da ceka kako bi dobila smele i kreativne politicke lidere koji mogu da izvuku zemlju iz postkomunistickog gliba u kome se nalazila tokom poslednjih 15 godina.


Prvi koraci koje je preduzela nova vlada predstavljaju dobrodosao pokusaj delovanja u oblastima u kojima je najpotrebnija reforma, ukljucujuci poreze, trziste kapitala i korupciju.


Prva inicijativa nove vlasti – donesena najvecom brzinom u vidu hitne odluke – sprovedena je upravo pred Novu godinu, dok su se Rumuni spremali da otvore boce sa sampanjcem.


Jezgro restrukturisanog poreskog sistema cini ujednacena stopa od 16 procenata, koja zamenjuje tri zone poreza na prihode koje su iznosile izmedju 18 i 40 procenata, kao i poslovni porez koji je ranije iznosio 25 procenata.


Porez na akcijske dividende porastao je sa pet na deset procenata, dok je porez na promet za male kompanije udvostrucen sa 1,5 na 3 procenta.


Promene imaju dva glavna cilja: uproscavanje postojeceg fiskalnog sistema vizantijske slozenosti i smanjivanje ukupnog nivoa oporezivanja kako bi oni koji izbegavaju placanje poreza imali podsticaj da ga plate.


S obzirom na to da izbegavanje poreza predstavlja nacionalni sport i da se procenjuje da siva ekonomija cini 50 procenata ukupnog ekonomskog sistema, uspesno prikupljanje poreza predstavlja prioritetan zadatak vlade.


Pored toga, ova reforma svetu salje poruku da Rumunija predstavlja ozbiljnog takmicara u trci za stranim investicijama. Ona se odigrava u kontekstu opsteg regionalnog trenda u istocnoj Evropi prema nizim i ujednacenim poreskim stopama. Sada se i Rumunija pridruzuje ovom pokretu, i to na veoma konkurentnom nivou.


Iako neki misle da ima razloga za zabrinutost zbog potencijalnog pada poreskih prihoda, vlada misli da ce nizi porezi u stvari dovesti do povecanja njenih prihoda, posto ce ljudi u manjoj meri pokusavati da izbegnu placanje poreza.


Kako bi ovaj potez uspeo, nova vlast mora kombinovati sargarepu (u vidu smanjenja poreza) sa stapom, sprovesti do sada neefikasne zakone i smanjiti izbegavanje poreza.


Zbog zatvaranja jos jedne rupe u sistemu prihoda, vlada razmatra mogucnost povecanja akciznih taksi na benzin, alkohol i cigarete. To je dobrodosao potez, s obzirom na to da ce preneti teret oporezivanja sa proizvodjaca na potrosace. Smanjenjem potrosnje ljudi ce imati vecu motivaciju da stede i investiraju, sto ce oslabiti i inflatorni pritisak.


Sada kada je vlada preduzela snazne i vidljive korake u cilju poboljsanja poslovnog okruzenja, ona mora nastaviti dalje u tom smeru, reformisati restriktivni zakon o radu i smanjiti nivo socijalnih doprinosa koji se trenutno placaju od svake plate. Doprinosi poslodavca sada iznose 48,5 odsto, dok plan predvidja njihovo smanjivanje za deset procenata do 2006. godine.


U pokusaju da poveca prihode i stimulise siromasno rumunsko trziste kapitala, vlada namerava da deonice u nacionalnom telekomunikacionom operateru (u grckom vlasnistvu) Romtelecomu, kao i u nacionalnoj naftnoj kompaniji Petromu (ciji je vecinski deo nedavno prodat austrijskom OMV u), iznese na berzu u Bukurestu. Najveca banka u Rumuniji, BCR, kao i CEC stedna banka takodje se pominju kao moguci kandidati za izlazak na berzu.


Osvezavajuce je videti ovakvu kreativnost i smelost u zemlji u kojoj tako nesto nije vidjeno jos od pada komunizma pre 15 godina.


Razumno je ocekivati da ovako agresivna strategija oznaci jos jednu burnu godinu na rumunskom trzistu kapitala. Prosle godine, glavni indeks na berzi u Bukurestu porastao je za 93 posto. Ovo bi trebalo da ozivi i trziste derivata koje je, iako trenutno na umoru, jos uvek veoma potrebno.


Potrebno je navesti nekoliko upozorenja. Nova vlada mora imati u vidu porast vrednosti leva i rastuci trgovinski deficit,kao i deficit tekucih racuna.


Iako se cini da je inflacija pod kontrolom i predvidja se njeno smanjenje sa 9,3 odsto u 2004. na sedam procenata ove godine, Rumunija mora implementirati sveobuhvatan niz poteza kojima bi se neutralizovali efekti predstojece liberalizacije kontrole kapitala.


Globalni kapital u potrazi za visokim profitom u sve vecoj meri ce dolaziti u Rumuniju, donoseci sa sobom ne samo prihode, vec i mogucnost destabilizacije i stvaranja spekulativnih mehurova.


Pored toga, vlada mora jasno staviti do znanja svoju resenost da popravi reputaciju Rumunije u pogledu korupcije. Ona je vec navela da namerava da analizira drzavne ugovore u vrednosti od 3,6 milijardi evra u vezi sa znacajnim infrastrukturnim i odbrambenim sporazumima, koje je prethodna vlast ugovorila pod netransparentnim uslovima.


Nova vlada je takodje nacinila odlucne poteze protiv RAFO a, naftne rafinerije koja predstavlja jedan od najistaknutijih primera korupcije i izbegavanja poreza. Devetnaest direktora i akcionara se nalazi pod istragom i njihova sredstva su zamrznuta.


Dalje, ocekuje se da ce vlada pozvati strane investitore da pomognu rumunskim prezauzetim i cesto nemocnim tuziocima.


Medjunarodna zajednica treba da pozdravi ove mere.


Rumunija je nacinila odlican pocetni korak ka poboljsanju svog imidza, ali za njim treba da uslede novi potezi, a zemlji je na putu ka uspehu potrebna sva moguca pomoc.


Godine loseg upravljanja dovele su do toga da Rumunija kaska za svojim reformskim susedima. Moramo se nadati da je pred pripajanje Evropskoj uniji Rumunija pronasla hrabrost da sprovede poteze i resenja koja su dovela do uspeha u drugim postkomunistickim zemljama.


Matei Paun je ekonomski analiticar i partner-menadzer finansijske konsultantske firme BAC Romania.