Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Komentar: sef misije un pred teskom bitkom za sticanje poverenja na Kosovu

S obzirom na rast nezadovoljstva medjunarodnim rezimom, vreme ocigledno vise ne radi za UNMIK.
By Alex Anderson

Kada Soren Jesen-Petersen preuzme vodjstvo nad UN misijom na Kosovu, naci ce se na celu organizacije koja je u opasnosti da postane talac domaceg stanovnistva koje sve otvorenije pokazuje nezadovoljstvo i nestrpljenje. Kosovski Albanci se ljute na medjunarodnu zajednicu zato sto posle pet godina protektorata status Kosova ostaje neizvestan i ekonomija je u rusevinama. UNMIK bi mogao biti prva meta lokalnog nezadovoljstva.


Da bi Jesen-Petersen dobio sansu da spreci dalju eskalaciju nasilnih ispada albanske vecine koja cini gotovo 90 procenata stanovnistva Kosova, morace da obavi dva kljucna zadatka koje njegovi prethodnici nisu uspeli da izvrse: mora ostvariti uspesan kontakt sa kosovskim drustvom u celini, a ne samo sa njegovim elitama, i mora se kod Sekretarijata UN u Njujorku izboriti za slobodu delovanja koja mu je potrebna.


Jesen-Petersen ce morati efikasno da komunicira da bi ubedio kosovsko albansko drustvo da nezavisnost koju ono zahteva mora biti stecena uz saglasnost medjunarodne zajednice. Mora se jasno staviti do znanja da za nezavisnost nije dovoljno samo izbaciti strana tela i razviti zastavu u nastalom vakuumu.


Medjunarodno prihvatanje je, na kraju krajeva, jedini put do svih vrednih nagrada koje se nezavisnoscu dobijaju, kao sto su clanstvo u klubovima koji otvaraju sansu za ekonomski razvoj i posvecenost medjunarodnih institucija i partnera koji ce pomoci opstajanje demokratske kulture na Kosovu. U ovom procesu, model za Kosovo treba da bude Irska, koja se postepeno oslobadjala okova strane uprave, a ne Cecenija.


Ali Jesen-Petersen ce morati dobro da se potrudi da se njegova poruka uopste cuje. Politicki kapital UNMIK-a na Kosovu prakticno je potrosen, a on ne donosi licni kapital takve vrste na duznost koju je prihvatio. Prva reakcija kosovskih Albanaca na njegovo imenovanje bila je iritiranost zbog postavljanja jos jednog sefa UNMIK-a “izvucenog iz anonimnosti” za cije ime niko od njih nije ranije cuo.


Kako leto odmice, strpljena je na Kosovu sve manje i malo je verovatno da ce Jesen-Petersen imati pravo na medeni mesec koji su uzivali cetvorica njegovih prethodnika. Pred same martovske nerede ekonomsko propadanje se ubrzalo, posto likvidnost opada, a nezaposlenost raste.


Nekoliko desetina otpustenih zeleznickih radnika doprineli su 31. maja rastu temperature kada su upali u kancelariju svog direktora i prebili ga.


Nesaglasje u misljenjima posle teskih nereda je takvo da i kosovski Albanci i medjunarodni zvanicnici posmatraju jedni druge kao da su u ringu ili na uslovnoj kazni. Poput odraza u ogledalu, svaka strana posmatra onu drugu s gadjenjem i zahteva da se sto pre prihvati posla. Kada je Visoki predstavnik EU Havijer Solana posetio Pristinu 7. juna, kritikovao je kosovske lidere zbog sporog tempa kojim se obnavljaju stotine kuca koje su pripadale Srbima i Romima/Askalijama, a koje su spaljene u martovskim neredima.


Ali, kosovski Albanci vise ne zele da slusaju kritike iz inostranstva. Kao do izaziva medjunarodnu zajednicu da pokusa da je smeni, uprava kosovske drzavne televizije RTK agresivno je reagovala na njegove kritike upucene na nacin na koji su prezentovane vesti polovinom marta, za koje su mnogi tvrdili da su direktno doprinele nasilju.


Sve vise segmenata drustva radikalizuje svoj stav prema medjunarodnoj zajednici. Grupa pristinske omladine demonstrirala je 10. juna ispred sedista UNMIK-a. Imitirajuci fudbalske navijace, zvizdali su u pistaljke i pokazivali crvene kartone, kao jasnu poruku upravi da je njeno vreme isteklo.


Ranije su demonstracije protiv UNMIK-a bile monopol ruralnih i provincijalnih militanata.


Na najmanje jednom od transparenata UNMIK je uporedjen sa srpskim rezimom iz devedesetih godina, sto je poredjenje koje novine Epoka e Re i organizacija Savet za odbranu ljudskih prava i sloboda, verovatno neprimereno imenovana, pokusavaju da usade u svest kosovskih Albanaca jos otkako su UNMIK i KFOR poceli da hapse prestupnike optuzene zbog nereda.


Medju najvisim rukovodiocima medjunarodne misije prisutna je svest o tome da se njihova uloga mora promeniti. Kao sto je pokazalo paljenje desetina UNMIK vozila u neredma polovinom marta, ova uprava vise ne funkcionise kao mehanizam pacifikacije – vec je i sama postala meta nasilja.


Privatno, zvanicnici UNMIK-a se slazu da podela odgovornosti u upravljanju na njihova pridrzana ovlascenja i ovlascenja koja su preneta na kosovske institucije privremene samouprave, kao sto je odredjeno Ustavnim okvirom iz 2001. godine, sada ima za rezultat nefunkcionalnu administraciju koja postavlja UNMIK i lokalne institucije u konkurentski odnos. Dokle god ne dobiju sva upravna ovlascenja, lokalne institucije samouprave lako mogu usmeravati narodno nezadovoljstvo na UNMIK.


Imajuci to na umu, UNMIK je pre nekoliko nedelja izneo na internu debatu plan da se restrukturise kao misija za pruzanje pomoci i nadzor, da bi se tako veci deo stvarne odgovornosti preneo na kosovske privremene institucije, ali taj plan je do danas blokiran od strane Sekretarijata UN u Njujorku.


Udaljeno od pritisaka stvarnosti na terenu, i braneci konzervativno legalisticko tumacenje svog mandata na Kosovu, Odeljene za mirovne misije UN razvilo je dve destruktivne navike: neosetljivost na akutne potrebe drustvenog, ekonomskog i institucionalnog razvoja na Kosovu i zelju da iz dalekog Njujorka upravlja radom UNMIK-a na terenu na mikro nivou.


Nakon sto ga je prethodnik Harija Holkerija, Mihael Stajner, cesto drzao u neznanju, ovo odeljenje je pod Holkerijevom upravom uspelo da povrati dobar deo operativne kontrole nad UNMIK-om, i sada se nerado odrice ovih dobitaka.


Inicijativa Grupe za kontakt od prosle jeseni – kojom je predlozeno otpocinjanje revizije konacnog statusa Kosova od polovine 2005. godine, ako kosovski Albanci ispune standarde koji se odnose na upravljanje i tretman manjina – trebalo je da pomogne UN da povrati svest o cilju i obezbedi ventil za narastajuce tenzije na Kosovu u uslovima uprave UN za koju nije odredjeno koliko ce trajati.


Ali, umesto toga, vecina zemalja u Grupi za kontakt sada se nasla u situaciji da se sukobljava sa nepopustljivim Sekretarijatom UN, koji se svim snagama odupire bilo kakvom prenosu ovlascenja ili restrukturisanju UNMIK-a pre polovine 2005. godine.


Jesen-Petersen tako nece voditi samo tesku bitku za pridobijanje javnog mnjenja na Kosovu, vec ce morati da se bori i pobedjuje i u bitkama sa sopstvenim stabom u Njujorku, ne bi li UNMIK-u obezbedio fleksibilnost u delovanju koja mu je potrebna da bi dobio priliku da sve opasniju energiju Kosova usmeri u konstruktivnom smeru.


Aleks Anderson je direktor Projekta za Kosovo u okviru Medjunarodne krizne grupe,


www.crisisweb.org