Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Komentar: rascep unutar SDA

Izetbegoviceva smrt ce verovatno izazvati ozbiljne potrese unutar glavne bosnjacke stranke.
By Senad Avdic

Smrt Alije Izetbegovica verovatno ce dovesti do zestokog obracuna za lidersku poziciju u stranci bivseg predsednika. Ukoliko se to dogodi, sukobi bi mogli da izazovu rascep unutar stranke i podelu na nove politicke grupacije.


Cak i nakon povlacenja sa politicke scene pre nekoliko godina, Izetbegovic je i dalje imao znacajnog uticaja na bosnjacku Stranku demokratske akcije, SDA, u svojstvu pocasnog predsednika partije sve do svoje smrti.


Zaista, pre dvadesetak dana, Stranka demokratske akcije odbila je da prihvati nacrt zakona o odbrani koji je Kancelarija visokog predstavnika podnela parlamentu na usvajanje.


Visoki predstavnik medjunarodne zajednice u Bosni, Pedi Esdaun, pozurio je da poseti tesko bolesnog Aliju Izetbegovica - za koga se tada tvrdilo da je u kriticnom stanju - kako bi ubedio predstavnike svoje stranke u potrebu usvajanja ovog zakona. Ovaj pristup imao je uspeha.


Nema sumnje da ce sada, kada Izetbegovica vise nema, medjunarodni zvanicnici znatno teze uspevati da izvrse uticaj na glavnu bosnjacku stranku u zemlji.


Bez prisustva pokojnog bivseg predsednika, SDA se moze suociti sa unutrasnjim partijskim sukobima imajuci u vidu da je jedino Izetbegovic uspevao u proslosti da razresi razmirice i sukobe unutar stranke posto je njegov uticaj na celokupnu bosnjacku politicku scenu bio izuzetno veliki.


Najsveziji primer koji potvrdjuje ovu cinjenicu je Izetbegoviceva izjava uoci proslogodisnjih izbora kojom je eliminisao Harisa Silajdzica, osnivaca Partije za Bosnu i Hercegovinu i bivseg clana SDA, iz izborne trke za bosnjackog clana troclanog predsednistva bosanske drzave.


Dva dana pre izbora, Izetbegovic je pozvao Bosnjake da glasaju za Tihica cime je sprecio ostvarenje Silajdzicevih ambicija, iako je prethodno , sredinom 2002. godine, Izetbegovic obecao Silajdzicu, svom najblizem saradniku tokom bosanskog rata izmedju 1992. i 1995. godine, da se nece umesati u izbornu trku izmedju njega i Sulejmana Tihica, aktuelnog predsednika SDA.


Nakon Izetbegoviceve smrti, verovatno ce nastupiti ogorcena borba za lidersku poziciju izmedju visokih partijskih zvanicnika. Ko god bude trijumfovao mora preuzeti celokupnu kontrolu nad partijom, inace ce SDA poci istim putem kao i Hrvatska demokratska zajednica, HDZ, koja se raspala na nekoliko manjih stranaka posle smrti svog lidera Franje Tudjmana.


Ivo Sanader preuzeo je vodjstvo u HDZ-u pretvarajuci je u umerenu desnicarsku partiju dok je Ivica Pasalic napustio stranku osnivajuci ultranacionalisticki Hrvatski blok, a Goran Granic je osnovao Partiju demokratskog centra.


Unutar SDA vec se pojavljuju tri frakcije, a njihovi lideri gaje ambicije da preuzmu lidersku poziciju u stranci.


Tu je najpre finansijski mocno krilo stranke koje predvodi Hasan Cengic. On je uticajan u bosanskim verskim krugovima i trenutno je poslanik u drzavnom parlamentu. Cengic i Izetbegovic su bili uhapseni 1983. godine zbog clanstva u pokretu mladih Muslimana. Cengic je takodje jedan od osnivaca SDA i bio je na mnogim znacajnim polozajima za vreme i posle rata.


Drugu frakciju predstavlja liberalno krilo na cijem su celu Sulejman Tihic, potpredsednik stranke Adnan Terzic i Hasan Muratovic. Svi oni su imali dominantan polozaj unutar partije tokom prethodnih nekoliko godina zahvaljujuci podrsci Alije Izetbegovica.


Treca grupa se okuplja oko ambicioznog Izetbegovicevog sina Bakira koji je izrazio ozbiljne namere da nastavi ocevim stopama.


Bakir je trenutno poslanik u parlamentu Federacije BiH i ima prednost nad svojim rivalima, s obzirom na to da je bio blizak svom ocu tokom proteklih deset godina i da je upoznat sa razlicitim politickim, bezbednosnim i verskim mrezama koje je njegov otac uspostavio.


Takodje mu ide u prilog rivalstvo izmedju Tihica i Terzica, cija je koalicija, upravo iz ovog razloga, na klimavim nogama. Za razliku od Cengica i Izetbegovica, oni nemaju ozbiljniju finansijsku potporu sto bi se moglo ispostaviti kao odlucujuci faktor u predstojecoj borbi za lidersku poziciju u stranci.


Tacna suma sredstava na raspolaganju ovim frakcijama nije poznata. Zna se da su mnogi kljucni igraci unutar SDA imali pristupa medjunarodnoj monetarnoj pomoci ciji je znacajan deo nestao bez traga. Zaista, Aliju Izetbegovica su predstavnici medjunarodne zajednice kritikovali tokom poslednjih godina zbog neuspeha u obuzdavanju korupcije unutar svoje stranke jer su se, navodno, mnogi clanovi vodece partije obogatili zahvaljujuci medjunarodnoj finansijskoj pomoci.


Malo je verovatno, medjutim, da ce to odvratiti zapadne zvanicnike da se priblize buducem lideru Bosnjaka. Ipak, prema izvoru iz SDA na visokom polozaju, bice neophodno nekoliko meseci pre nego sto zapocne ocekivana borba za lidersku poziciju unutar vodece bosnjacke partije.


Senad Avdic je urednik magazina "Slobodna Bosna".