Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Komentar: Prekretnica U Politici Prema Balkanu

Optuznica podignuta protiv Milosevica i pet visokih zvanicnika iz Beograda se ne odnosi samo na Kosovo, vec bi trebalo da sluzi kao upozorenje za sve buduce tiranine.
By IWPR

Optuznica protiv jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica i cetiri visoka saradnika predstavlja prekretnicu u medjunarodnom pristupu jugoslovenskim ratovima.


Ona bi takodje mogla da predstavlja i prihvatanje dugorocne obaveze da se identifikuju i gone svi oni koji su odgovorni za najgore nasilje u Evropi posle Drugog svetskog rata.


Medjutim, ovaj potez ce biti ucinkovit samo ukoliko ovo bude pocetak procesa a ne njegov vrhunac. Posto je optuznica podignuta usred pokusaja da se pregovorima okonca kosovska kriza, tajming je donekle iznenadjujuci - ali bolje sada nego kasnije. Steta je samo sto optuznica nije podignuta ranije.


Zapad je mogao da se odluci da izoluje i napusti Milosevica dok su u toku bile demokratski orijentisane demonstracije u Beogradu 1996.-1997. godine, cime bi njegov polozaj bio oslabljen u kljucnom trenutku. Nazalost, za medjunarodnu zajednicu Milosevic je jos uvek bio strateski partner i faktor stabilnosti, kao posledica njegove uloge u postizanju Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim je okoncan rat u Bosni.


Dovoljni dokazi za dizanje optuznice protiv Milosevica se vec neko vreme nalaze u domenu javnosti. Ali, na osnovu jedne teze, sa Kosovom, dokazi su postali toliko ociti, zahvaljujuci televizijskim reportazama i seriji izvestaja o ljudskim pravima, da Tribunal nije mogao da ih ignorise a da ne dovede svoj kredibilitet u pitanje.


Nedavna obecanja podrske od strane nekoliko vlada - a pogotovo vlade Velike Britanije - da ce sakupiti i proslediti sve informacije ukljucujuci i osetljiv materijal koji je od znacaja za istrazitelje ratnih zlocina najavio je promenu u odugovlacenju u medjunarodnoj zajednici koja je otezala rad Tribunala vezan za Bosnu.


Cinjenica da je NATO ukazao u svojim javnim izjavama da Milosevica vise ne smatra svojim jedinim sagovornikom je mozda olaksalo glavnom tuziocu Luiz Arbur da odluci da podigne optuznicu.


Tribunal vec dugo vremena insistira da ne prihvata politicke direktive. Ali, ipak verovatno nije mogao da ignorise svoje politicko okruzenje i da otudji one koji su mu pruzali najvecu politicku i finansijsku podrsku, sto bi se mozda dogodilo da je optuznica podignuta ranije.


Ali da li ce optuznica ugroziti diplomatske napore u cilju okoncanja rata na Kosovu? Da li ce mozda navesti Milosevica da se usanci i ubediti ga da nema nista da izgubi ako se i dalje bude odupirao? Cinjenica da medjunarodna zajednica sada ima posla sa optuzenim ratnim zlocincem ce sigurno biti komplikacija u buducim pregovorima, medjutim, ni to ne bi trebalo da predstavlja nepremostivu prepreku za postizanje ciljeva NATO-a na Kosovu.


Medjunarodna zajednica je u proslosti imala posla sa osobama kao sto su Jozef Staljin i Sadam Husein, iako nikada nisu bili optuzeni na osnovu medjunarodnog prava. Trebalo bi da bude moguce odvojiti legitimni pravni zadatak Tribunala od procesa ciji je cilj okoncanje rata.


Kljucni faktor u odlucivanju kada ce Milosevic ili njegov naslednik biti spremni da se povuku sa Kosova i pristanu na znacajno prisustvo snaga za ocuvanje mira na Kosovu je uvek bio vezan za trenutak kada prisustvo Vojske Jugoslavije postane neodrzivo - bilo kao posledica vazdusne ili kopnene kampanje - a ne za cinjenicu da li je jugoslovenksi predsednik optuzen za ratne zlocine ili ne.


Ipak, borci za ljudska prava se sigurno pitaju da li ce optuznica ostati samo simbolicka, ili da li ce se Milosevic i njegovi optuzeni saradnici jednoga dana naci pred sudom. Proslo iskustvo sa hapsenjem kljucnih lidera iz Bosne nije ohrabujucue, a ako se iskljuci okupacija same Srbije koja je malo verovatna, hapsenje Milosevica je jos manje verovato.


Medjutim, ova optuznica bi mogla bi da bude od velike konkretne koristi. Za razliku od opustene reakcije zloglasnog vodje paravojnih jedinica Zeljka Raznjatovica ("Arkana") na svoju optuznicu, izgleda da je Miloseviceva vlada ovu uzela ozbiljno.


Na dan kada je optuznica najavljena, prorezimska televizijska stanica BK TV je odgovorila time sto je pozvala na podizanje optuznice protiv generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, i predsednika SAD-a Bila Klintona, i premijera Velike Britanije, Tonija Blera. Takodje je napala ono sto smatra naporima Tribunala da se kriminalizuju zrtve rata, odnosno Srbi. Optuznica i implicitna zabrana putovanja ce ocito onemoguciti Milosevica i njegove komandante da uzivaju u svojim dobitima koje su neposteno stekli a koje su sklonili u inostranstvu.


Ono sto je jos vaznije, optuznica ce mozda odvratiti druge koji su deo politickog i bezbednosnog sistema Jugoslavije da izvrse ratne zlocine u buducnosti. Ono sto je kljucno je da ce optuznica pomoci da se neki visi clanovi rezima koji ne zele da podele Milosevicevu sudbinu distanciraju. Nadavni beg u inostranstvo Milorada Vucelica, bivseg potpredsednika Miloseviceve vladajuce Socijalisticke partije i direktora drzavnog komunikacionog giganta Telekom mozda najavljuje buduce dogadjaje.


Na duzi rok, mogao bi i da se pojavi sekundarni efekat za politicku buducnost Srbije. Posto je jasno stavljeno do znanja da je ultra-nacionalisticka idoeologija koju popagira Milosevic ocenjena kao politka koja je van pravnih i moralnih parametara medjunarodne zajednice, slicna politicka orijentacija bi mogla da postane manje privlacna za njegove naslednike. Ovaj proces ce naterati obicne Srbe da se suoce sa svojom bliskom prosloscu, a takodje bi optuznice trebalo da pokazu da se radi o individualnoj a ne o kolektivnoj krivici.


Medjutim, optuznicom se takodje jasno ukazuje da ce dok je Milosevic na vlasti Srbija ostati parija u medjunarodnoj zajednici, a bice izuzetno tesko da dobije bilo kakva pomoc za izgradnju unistene privrede. Kada se uzme u obzir i visoka cena koju je Srbija platila za rat, ovaj proces ce mozda omoguciti pojavljivanje umerenih alternativa - naravno pod uslovom da se pokaze da je Miloseviceva politika nedvosmisleno porazena na Kosovu.


Ovu optuznicu takodje treba posmatrati kao rad koji je u toku, jer se ona ne bavi Milosevicevom odgovornoscu za ratne zlocine koji su pocinjeni u Hrvatkoj i Bosni pre pocetka rata na Kosovu. Ignorisati ovo bi bilo jednako propustu da se okonca epizoda zlocina koji su isto tako strasni kao i oni pocinjeni na Kosovu i propustanju sanse da se diskredituje idoelogija i politika koje se na vise nacina prostire i izvan Milosevica i njegovog neposrednog kruga.


Konacno, optuznica protiv Slobodana Milosevica i njegovih saradnika bi trebalo da bude samo pocetak dugog puta, koji vodi ka novoj Srbiji kao partneru u bezbednijem i stabilnijem regionu i kontinentu.


Norman Sigar je co-autor Prima Facie Case for the Indictment of Slobodan Milosevic (1996).