Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Komentar: Otpor resen da razbije politicki klise

Omladinska stranka tezi da promeni aktuelnu politicku pat poziciju u Srbiji i pokrene posustali reformski proces.
By Ivan Marovic

Otpor, lokalni omladinski pokret koji je doprineo padu Slobodana Milosevica 2000.godine, vraca se na politicku scenu. Pred parlamentarne izbore zakazane za ovaj mesec, pokret je doneo odluku da se registruje kao politicka stranka koja ce pokusati da izadje na kraj sa razocaranjem koje je rezultat usporavanja reformskog procesa.


Tri godine posle pada starog rezima i stupanja na vlast Demokratske opozicije Srbije, DOS, Srbija se nalazi u corsokaku. Koalicija DOS – nekadasnji savez dvadeset partija ujedinjenih protiv Milosevica – konacno se raspala i izbori su zakazani za 28.decembar.


Pometnja i apatija koje je proizvela DOS-ova vlada koriste se u objasnjavanju zasto je tako veliki broj glasaca bojkotovao prethodne izbore, dok su drugi odlucili da podrze Tomislava Nikolica iz ekstremno desnicarske Srpske radikalne stranke, SRS.


Partije koje su cinile DOS optuzene su da su se vise bavile unutrasnjim podelama nego promenom politickog sistema i eliminisanjem Milosevicevog nasledja.


Otpor, osnovan 1998.godine, doprineo je obaranju Milosevica. Ali nikada nije uzeo ucesca u DOS-ovoj vladi i ogranicio se na ulogu cuvara koji ce ukazivati na probleme i predlagati resenja, sto je retko nailazilo na odobravanje drugih stranaka.


Sada je pokret doneo odluku da postane stranka, obrazlazuci to neuspehom drugih clanica DOS-a u pokusajima da raskrste sa Milosevicevom erom i izgrade nove institucije.


Otpor tvrdi da je njegov prioritetni zadatak izgradnja institucija koje ce demokratsku tranziciju republike uciniti konacnom i nepovratnom. Odsustvo ovih institucija je zabrinjavajuce. Srbija vec godinu dana nema predsednika, novi ustav jos nije usvojen i nema garancija za slobodu medija. Stranke DOS-a su u medjuvremenu nastavile da vrse uticaj na sudove, pravni sistem i druga nominalno nezavisna tela.


Eksperti smatraju da je koren problema sa kojima se Srbija suocava u neuspehu da se sledi primer drugih istocnoevropskih zemalja, koje su po padu komunizma 1989.godine oformile nove prodemokratske partije.


U Srbiji, komunizam nije ustupio mesto demokratskim snagama, vec Milosevicevom nacionalizmu. Opozicione partije su samo ponavljale ono sto je govorila Miloseviceva Socijalisticka partija Srbije.


Uspon DOS-a i Milosevicevo prebacivanje u Hag 2001.godine izgledali su kao raskid sa prosloscu, ali u stvarnosti su bili posledice pritiska medjunarodne zajednice, a ne rezultat neke vladine istrage o zlocinima koje je ovaj navodno pocinio.


Rasireno je misljenje da pripadnici DOS-a nisu uspeli da kriminalizovano drustvo Srbije transformisu u pravno drustvo. Izrucenje Milosevica omogucilo je njegovim saradnicima da iz svega izadju nevini i svu krivicu svale na njega.


Nespremnost vlade da se suoci sa kriminalnim nasledjem starog rezima pokazala se fatalnom kada je njena politika nemesanja dovela do ubistva premijera Srbije, Zorana Djindjica, 12.marta.


Ovo ubistvo ukazalo je na neuspeh DOS-ovog koncepta tranzicije. Policijska akcija koja je usledila posle Djindjicevog ubistva takodje nije isla dovoljno duboko da bi uklonila kriminalce usadjene u drzavni aparat.


Veruje se da je DOS potrosio svoj potencijal na unutrasnje sukobe, u kojima su se na razlicitim stranama nasle Demokratska stranka, najvaznija clanica DOS-a, i Demokratska stranka Srbije, koju predvodi Vojislav Kostunica.


Prednost Otpora je u tome sto on predstavlja novu generaciju, koja nije uprljana ratnim zlocinima i koja ne mase ni zastavom komunizma, ni zastavom srpskog nacionalizma.


Ova stranka vidi sebe kao razlicitu od postojecih partija, posto je njenim clanovima zajednicka snazna posvecenost demokratskim vrednostima na kojima je organizacija svojevremeno i zasnovana. Za razliku od drugih stranaka u Srbiji, koje se pokoravaju diktatu stranackih lidera, Otpor pociva na timskom radu.


Od samog pocetka Otpor je privlacio mnoge talentovane pojedince koji su izbegavali politicki angazman zbog insistiranja tradicionalnih partija na slepoj poslusnosti.


Sa 20.000 clanova i preko 100 aktivnih ogranaka, Otpor ima snaznu infratsrukturu i podrsku.


Osnovni program Otpora jeste jacanje drzavnih institucija koje garantuju slobodu, pravdu i solidarnost.


Ova stranka postavlja kompetentnost iznad pokornosti i spremna je da podrzi i kandidate koji nisu njeni clanovi. To je nova vrsta pristupa u Srbiji, gde su partije striktno hijerarhijski organizovane, i to je krucijalno za uspostavljanje institucija koje ce ukljucivati strucnjake i nestranacke licnostiu.


Na izbornoj listi Otpora za predstojece parlamentarne izbore nalaze se istaknuti pojedinci poznati po svom nezavisnom stavu. Medju njima su Cedomir Cupic, profesor Fakulteta politickih nauka i clan vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, profesor Medicinskog fakulteta dr Jagoda Jorga, i bivsi sudija Ustavnog suda Srbije Zoran Ivosevic.


Pad Milosevica otvorio je mogucnost srpskom drustvu da okrene ledja truloj politickoj sceni koja se razvijala tokom prethodne decenije. Ta sansa je propustena, ali Otpor namerava da nastavi proces obnove, nudeci glasacima mogucnost da nacine stvarni raskid sa prosloscu.


Ivan Marovic je clan izvrsnog odbora Otpora.