Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Komentar: obaveze Srbije

Srbija nece biti primljena natrag u medjunarodnu zajednicu sve dok ne izimiri svoje medjunarodne obaveze.
By Natasha Kandic

Citav svet nas posmatra, tetosi, pazi da nas ne iziritira, pazljivo nas drzi podalje od razmatranja teskih pitanja kao sto je izrucenje osumnjicenih za ratne zlocine. Nas predsednik Vojislav Kostunica kaze: "Necu izruciti Milosevica, nas prioritet je demokratija", a svet odgovara, "Nije vazno, nema zurbe".


Nacionalisti u redovima nove vlade govore stranim diplomatama da sudjenje za ratne zlocine predstavlja "osetljivo pitanje, pitanje koje ce razjediniti narod".


I takozvana slobodni i "oslobodjeni" mediji, ne bojeci se cenzure ili prekora, nastavljaju da pisu o slavnoj jugoslovenskoj vojsci i srpskoj policiji koji su "sprecili okupaciju zemlje".


Nas prioritet je obnavljanje veza sa medjunarodnom zajednicom. Put vodi preko Ujedinjenih nacija i Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi, iz cijih smo redova bili iskljuceni zbog toga sto nismo ispunili obaveze prema njima.


Nasa reintegracija zavisi od nove vlade i njene spremnosti da udovolji medjunarodnim obavezama i standardima. Nema povratka u medjunarodnu zajednicu bez saradnje sa organizacijama Ujedinjenih nacija, od kojih je jedna i Medjunarodni sud u Hagu.


Crna Gora saradjuje sa Haskim tribunalom jos od 1997.godine i dostavila je haskim tuziocima dokumentaciju o deportaciji muslimanskih izbeglica iz Bosne u avgustu 1992.godine. Crna Gora nije utociste "herojima rata". "Veterani" i "psi rata" koji tamo zive uskoro ce traziti utociste u Srbiji.


Srbija ce pruziti bezbednost ne samo Slobodanu Milosevicu, Nikoli Sainovicu, Milanu Milutinovicu, Dragoljubu Ojdanicu i Vlajku Stojiljkovicu, svim osumnjicenim za ratne zlocine, zlocine protiv covecanstva i genocida, ali i takodje i hiljadama drugih koji su izvrsavali naredbe i vrsili zlocine nad etnickim zajednicama susednih zemalja.


Pre nekoliko meseci oni koji nam aplaudiraju i hvale nas kao pobedioce nisu imali razumevanja za nasu "osetljivost" prema zlocinima koje su pocinili srpska policija, jugoslovenska vojska, paravojne formacije i obicni kriminalci.


U buducnosti mora doci do vece kontrole policije i njenih raznih grana. Trebalo bi da radimo na stvaranju profesionalne armije u kojoj nece biti mesta za generale koji su formirali paravojne jedinice kao sto je Sedmi bataljon u Crnoj Gori.


Bili smo u ratu sa svim nasim susedima. Opustosili smo im zemlje i uvecali nase stanovnistvo hiljadama i hiljadama izbeglica, raseljenih lica i ratnika povratnika. Poslednji u ovom nizu, kosovski Srbi, misle da je samo pitanje vremena kada ce se oni, armija i policija vratiti u pokrajinu i obracunati se sa preostalim Albancima. Zbog zla u nama samima ne mozemo uciniti ni najmanji korak da se priblizimo nasim susedima.


Stoga je tolika povika protiv nevladinih organizacija koje pozivaju da se oslobode svi etnicki albanski politicki zatvorenici. Nova vlada i kosovski Srbi kazu da njihovo oslobodjenje mora biti uslovljeno pustanjem na slobodu "kidnapovanih Srba" iz albanskih zatvora i zatvora pod kontrolom misije Ujedinjenih Nacija, UNMIK na Kosovu.


Bilo bi u najboljem interesu kosovsih Srba da se Kostuica i nova vlada sto pre sloze da se sastanu i saradjuju sa medjunarodnom misijom na Kosovu. Ovo, takodje, predstavlja prioritet. Na taj nacin ce se najefikasnije resiti pitanje nestalih lica.


Na obe strane ima nestalih lica: oko 2.500 hiljade Albanaca nestalo je za vreme rata, a oko 1.000 Srba, Crnogoraca, Bosnjaka i Roma nestalo je posle razmestanja KFOR-a na Kosovo. Ukoliko se ne uspostavi specijalna procedura za nestala lica, nece se saznati o njihovoj sudbini.


Pitanje zatvorenika lakse je resiti. Oko 850 Albanaca nalaze se jos u zatvorima u Srbiji. Beogradske vlasti pustile su oko 1.200 Albanaca od kraja juna prosle godine do 1.oktobra ove godine. Ne postoji ni jedan razlog zbog cega ne bi trebalo osloboditi preostalih 850.


Oni ne mogu biti drzani u zatvoru kao taoci. Medju njima samo su dvojica optuzena za ubijanje srpskih civila. Oko 200 je optuzeno za obicne prestupe, a 650 su politicki zatvorenici. Na Kosovu se nalazi zatvoreno oko 60 Srba koji su optuzeni za ratne zlocine i politicki motivisana ubistva, vecina njih vise od godinu dana cekaju da se protiv njih pokrene sudski proces.


Razjasnjenje sudbine nestalih je tezak proces. Do njega ne moze doci ukoliko srpske vlasti i UNMIK ne saradjuju sa Hagom. Stoga, izgleda da put iz Kosova i Srbije vodi u Tribunal.


Natasa Kandic je direktor Fonda za humanitarno pravo iz Beograda.