Komentar: Neminovni razvod posvadjanih republika
Nastojanja Brisela da odrzi zajednicu Srbije i Crne Gore nailaze na nepremostive prepreke.
Komentar: Neminovni razvod posvadjanih republika
Nastojanja Brisela da odrzi zajednicu Srbije i Crne Gore nailaze na nepremostive prepreke.
Dok Evropska unija, EU, pokusava da odrzi zajednicu Srbije i Crne Gore, ovaj posvadjani par vec je spreman za razvod.
Tokom proslog meseca, sef inostranih poslova Evropske unije Havijer Solana intenzivirao je diplomatsku misiju izmedju Podgorice i Beograda, kako bi sprecio raspisivanje referenduma o crnogorskoj nezavisnosti koji se ocekuje na prolece. Prilikom susreta sa crnogorskim predsednikom Milom Djukanovicem u Briselu proslog meseca, Solana je predlozio stvaranje nove zajednice, uz pretnju da bi, ukoliko se njegov predlog ne usvoji, moglo doci do smanjivanja evropske pomoci i nepriznavanja rezultata referenduma.
Solana je smatrao da bi obe strane trebalo da podrze opsti koncept predlozene zajednice, a da se o detaljima razgovara kasnije.
Ali, za Djukanovica i rukovodstvo u Beogradu, detalji su vrlo vazni. Razliciti ekonomski sistemi obe republike, kompleksni problemi raspodele vlasti u novoj zajednici, sprovodjenje u praksu tog koncepta i politicka stvarnost potkopavaju pokusaje provodadzisanja.
Medjutim, evropski lideri cvrsto su resili da ovaj nesrecni par odrze zajedno. Oni se boje da bi raspad jugoslovenske federacije otvorio put za nezavisnost Kosova i doveo do jos vecih tenzija u vec podeljenom drustvu. Takodje ih brine visoka cena integracije nezavisne Crne Gore u Evropsku uniju.
Iako nema javnih podataka o ceni evropske integracije, zvanicnici Svetske banke i drugi medjunarodni finansijski eksperti ukazuju da ce biti skupo i komplikovano integrisati dve de fakto nezavisne ekonomije Crne Gore i Srbije.
Posto je pokrenula ekonomske reforme u vreme kada je Slobodan Milosevic jos uvek bio predsednik Jugoslavije, Crna Gora je odmakla ispred Srbije, priblizivsi svoj monetarni rezim, fiskalnu politiku, bankarski sistem i sistem spoljne trgovine medjunarodnim standardima. Jedan medjunarodni ekonomista iz Podgorice kaze: "Crna Gora ne zeli da se vrati u zatvoreno i centralizovano trziste sa Srbijom niti da se zatvori za druga regionalna trzista".
Iako Solana tvrdi da Crna Gora nece morati da obustavi ekonomske reforme, srpska strana insistira na uspostavljanju jedinstvenog trzista sa jedinstvenom valutom, carinom i poreskim sistemom. Ukoliko Srbija ne smanji svoje spoljne trgovinske tarife i ne ukine zastitu cena, Crna Gora ce morati da odustane od reformi.
Osim toga, pitanje da li ova zajednica moze zaista funkcionisati, ne bazira se samo na ekonomiji. Nijedan politicar u Srbiji ne zeli da mu se pripise da je izgubio Crnu Goru. Ali mnogi politicari u Beogradu zaziru o predlozene zajednice: i jugoslovenski predsednik, Vojislav Kostunica i premijer Srbije, Zoran Djindjic kritikovali su plan. Oni kazu da je plan neizvodiv i da je protiv srpskih interesa.
Lideri obe republike u sukobu su i oko toga kako bi trebalo podeliti vlast u novoj zajednici. Crna Gora ce insistirati na ravnopravnosti u zajednickim instucijama kao sto su parlament i sudovi, sto ce osamnaest puta veca Srbija verovatno odbaciti.
Jedan od predmeta spora je i odgovornost za kljucna ministarstva, narocito ministarstvo spoljnih poslova i vojske. Crna Gora zeli da zajednicke institucije budu sto manje i fleksibilnije. Srbija ce sa svoje strane zathevati centralizovanu trgovinu i spoljnu politiku.
Dok je u Srbiji u toku borba za vlast unutar vladajuce koalicije, Demokratske opozicije Srbije, malo je onih koji su zainteresovani za raspodelu odgovornosti izmedju federacije i republika. Stavise, to je politicki vruc krompir za Kostunicu koji bi kao savezni predsednik mogao uskoro izgubiti posao, ukoliko propadne inicijativa EU i Crna Gora napusti federaciju. Premda je njemu vise od njegovih kolega stalo da odrzi ovu zajednicu, te je stoga vise naklonjen kompromisu, drugi clanovi DOS-a koji se bore za vlast koriste ovo pitanje radi sopstvenih interesa.
U medjuvremenu, Djukanovic bi se mogao suociti sa padom svoje manjinske vlade. On nije uspeo da se izbori za nezavisnost, a izgleda da se nalazi u medjunarodnoj izolaciji. Ukoliko pristane na kompromis, on zeli jasne garancije da ce se pozicija ove zajednice za nekoliko godina razmatrati na medjunarodno priznatom referendumu. Nezavisne partije njegove koalicije ce u protivnom odbaciti bilo kakav moratorijum o referendumu za nezavisnost.
Pojedini medjunarodni zvanicnici kazu da bi se ove partije mogle zameniti projugoslovenskim opozicionim partijama. Ali njihovo odbacivanje reformi, cvrste veze sa Kostunicom kao i njihova prethodna povezanost sa Milosevicem razlozi su zbog kojih Djukanoviceva Demokratska stranka socijalista nece prihvatiti ovu ideju.
Sve ovo osvetljava centralnu dilemu Solaninog nastupa: njegova ideja otudjuje segment crnogorskog drustva koji je najveca podrska Evropskoj uniji. Pretnjama da ce kazniti Crnu Goru u slucaju da se organizuje referendum, Brisel se stavio na stranu politickih sila koje zele da ocuvaju federaciju, iako je njihov kredibilitet po pitanju reformi i Evrope sumnjiv.
Sudeci po nedavnim ispitivanjima javnog mnjenja, pretnje EU ohladile su entuzijazam za nezavisnost. Naravno, do ovog preokreta moglo je doci i usled sve losije ekonomske situacije i optuzbi za korupciju protiv Djukanovica. Iako je podrska nezavisnosti jos uvek u vecini, ruralna populacija (nekadasnje i sadasnje pristalice Milosevica) sve vise politicki jaca.
Istovremeno, predlog EU sve vise otudjuje crnogorsku intelektualnu elitu, urbano stanovnistvo i mlade ljude. Ove grupe prirodni su saveznici ekonomskih reformi i Evrope koju okrivljuju da im uskracuje pravo na samoopredeljenje. Kako kaze jedan gradjanski lider iz Crne Gore: "EU se ne ponasa kao medijator evropske integracije vec kao policajac novog evropskog poretka". Ukoliko opasnost od nasilja preti od projugoslovenskog bloka, mogucnost izbijanja socijanih nemira frustriranih pristalica nezavisnosti vise se ne moze iskljuciti.
Da stvari budu jos komplikovanije, pravni aspekt stvaranja novog saveza mogao bi da predstavlja najvecu prepreku. Sudeci po crnogorskom Ustavu, bilo kakva promena amandmana potrebna za stvaranje nove zajednice mora biti odobrena referendumom. EU je ukazala da nece prihvatiti vecinu "pedeset procenata plus jedan glas" na referendumu za nezavisnost ukoliko bi do njega doslo - iako je on u skladu sa crnogorskim zakonom. Cak iako Brisel odobri isti standard za glasanje o zajednici Srbije i Crne Gore, ovaj predlog mozda nece dobiti potrebnu vecinu. EU ce morati da objasni stvaranje zajednice koju podrzava manjina u Crnoj Gori.
Evropski lideri odlucni su u nameri da usvoje ovaj sporazum na konferenciji u Barseloni izmedju 15. i 16. marta, a Solana radi na njegovom ostvarenju. Evropa zeli da ovaj nevoljni bracni par jos jednom obnovi svoj zavet, iako bi se na taj nacin ignorisali brojni detalji sa kojima se obe republike ne slazu. Na taj nacin, daje se blagoslov zajednici koja ce se pre ili kasnije okoncati.
Mejbl Wajs Smit je izvrsni direktor Instituta za otvoreno drustvo u Briselu.
