Komentar: Kurtijeva Duga Noc

Od svih razgovora uz kafu na Balkanu, jedan mi je ostao duboko u secanju, i lebdi u izmaglici od secera i cigareta.

To je bio moj razgovor 1997. godine sa Xhevatom, etnickim Albancem i bivsim politickim zatvorenikom sa Kosova. Susreli smo se u Tetovu, Makedonija i tema naseg razgovora bila je Pristina.

Kosovski studenti organizovali su mirne demonstracije zahtevajuci drzanje nastave na albanskom jeziku. Policija je prebila i pritvorila ove demonstrante, pacifiste koji su nosili bele oznake na ruci. Cak su i kosovsko - albanski politicari koje je Zapad podrzavao zbog njihovog pasivnog otpora srpskim vlastima molili studente da prekinu sa provokacijama.

Xhevat je polako pijuckao kafu, a zatim je izrekao recenicu koja mi je ostala u secanju. "Nema govora o odustajanju", rekao je on "posle studenata nastupa noc".

Cenio sam njegovu brigu i znacaj mirnih pokusaja studenata da uzdrmaju politicku pozornicu. Posle dekade neprestane represije, strpljenje kosovskih Albanaca polako je nestajalo i ovim mladim aktivistima bila je potrebna podrska. Medjutim, da bi se pokrenuo status kvo, covek se morao plasiti dogadjaja koji bi mogli uslediti - Xhevadove "noci".

Ipak, za razliku od Xhevada ja nisam ni slutio da ce ta noc biti toliko tamna.

Nista bolje ne ilustruje ovo stanoviste nego osuda Albina Kutija prosle nedelje, kosovsko - albanskog studenta koji je predvodio ove demonstracije da bi se zatim pridruzio albanskim pobunjenicima, Oslobodilackoj vojsci Kosova (OVK), u ulozi politickog predstavnika.

Sada ga je sud u Srbiji osudio na 15 godina zatvora zbog pobune, separatizma, antidrzavnog terorizma. Od posvecenog pacifiste sa dugackom kosom poput roken rol zvezde do prkosnog OVK aktiviste sa obrijanom glavom. Zaista, to je vrlo mracno.

Kurti predstavlja duh kosovske omladine koja je tezila boljem zivotu - koja je grabila nacin da da svoj doprinos kompleksnoj igri. On takodje pokazuje radikalizaciju jednog potlacenog drustva, prepustenog samog sebi.

Njegovo hapsenje predstavlja neuspeh Zapada da se pozabavi uzarenim kosovskim pitanjima pre nego sto se pretvore u plamen. Navodno, lakse je bombardovati gradove jednog diktatora nego podrzati studentski pokret.

Kada su ove demonstracije prekinute pocetkom 1998. godine, bilo je pitanje dana kada ce se Albanci, bez nade za obrazovanje i zaposlenje, okrenuti necem zescem. Nista bolje ne moze posluziti da bi se ilustrovala ova evolucija, koja se mogla predskazati, nego jedan inteligenti Kurti koji je u avgustu 1998. godine postao pomocnik politickog predstavnika OVK.

Albin je kao pacifista bio gurnut u situaciju koja je zahtevala razlicite nacine otpora.

Kako reci studentima, radnicima i intelektualcima da moraju trpeti nepravde, a da im se ne ponudi izlaz? Kako plasirati ideju o nenasilju kada se vlada sluzi sve jacom i slepom silom da bi zaustavila pobunu naroda? Kako pricati o otporu nenasiljem kada policija spaljuje studentske knjige o Ghandiju i Martinu Lutheru Kingu Jr.?

Sada Albin sedi iza resetaka. Navodno, sud ga je proglasio krivim zbog 'teroristickih aktivnosti", njegovog politickog rada sa OVK i ulozi u "nelegalnim" studentskim demonstracijama 1997. - 98.godine, tom istorijskom momentu sumraka. U ocima suda ne postoji razlika izmedju ove dve aktivnosti.

On je jedan od oko 1,200 kosovskih Albanaca koji se jos uvek nalaze u zatvorima u Srbiji, optuzenih za terorizam. Njihovo hapsenje i vise od 1,500 ljudi koji su nestali u ratu, truju kosovsku politicku scenu i dalje podsticu bes Albanaca i osvetu protiv Srba koji su jos uvek u pokrajini.

Medjunarodna zajednica se trudi da razbije krug nasilja. Do sada nije uspela da obezbedi potrebnu struju i vodu, a da ne govorimo o policiji i sudstvu koje bi zaustavilo nasilje. Kao i u slucaju studenata iz 1997. godine, ne obraca se dovoljno paznje preventivnim merama i tenzija na Kosovu i u samom regionu, raste iz dana u dan.

Nekoliko stotina kilometara dalje u Pozarevcu, Srbiji, Kurti ce imati vremena za razmisljanje i citanje. Da razmatra pacifizam i stvarnost koja ga okruzuje. Da li je mogao biti efektniji u proslosti ili sada u ulozi nezavisnog branioca ljudskih prava? Da li je nasilje OVK dovelo do ostvarenja ciljeva? Do kojih ce ga ideala dovesti ova razmisljanja jednom kada se nadje na slobodi?

Fred Abrahams je jedan od starijih istrazivaca ljudskih prava na Balkanu u organizaciji Human Rights Watch. Trenutno pise knjigu o Albaniji od pada komunizma.