Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

KOMENTAR: 'ESDAUN' FAKTOR

U postizbornim koalicijama ideoloski predznak imace manji znacaj nego u
By IWPR Balkans

Pise: Majkl Dojl iz Sarajeva (BCR Br. 381, 11-nov-02)


Svetski mediji su opsirno tumacili delimicni uspeh tri najvece bosanske


nacionalisticke partije na cetvrtim opstim izborima u zemlji, odrzanim


5.oktobra, kao posmrtna zvona za nestabilnu multinacionalnu drzavu


stvorenu Dejtonskim mirovnim sporazumom iz 1995.godine.


Takve sumorne ocene ipak su preuranjene. Poslednji izborni rezultat vise


predstavlja izraz frustracije izazvane dosadasnjom politikom, nego


optiranje za nacionalne podele. Dve partije koje su se istorijski zalagale


za separatisticki program, Hrvatska demokratska zajednica, HDZ, i Srpska


demoktratska stranka, SDS, dozivele su pad ukupne podrske glasaca u odnosu


na prethodne izbore, sto je narocito dramaticno u slucaju SDS-a.


Posebno je indikativan znacajan pad ukupnog broja izaslih glasaca, sa 65


procenata u novembru 2000. na 55 procenata u oktobru 2002.


Kao sto je visoki medjunarodni predstavnik za Bosnu, Pedi Esdaun, objasnio


pred Savetom bezbednosti UN, neposredno posle prebrojavanja glasova, "ono


sto smo videli bio je glas protesta - ili, s obzirom na nizak odziv, pre


neglasanje u znak protesta - protiv politike i politicara uopste, i protiv


sporog tempa reformi."


Pravi pobednik na ovim izborima bila je bosnjacka Stranka demokratske


akcije, SDA, koja je privukla glasace koji su na izborima 2000.godine


podrzali Socijaldemokratsku partiju, SDP. Bosnjacka podrska za SDP


omogucila je pre dve godine formiranje umerene vlade "Saveza za promene"


na nivou drzave i Federacije BiH, uprkos izbornom uspehu HDZ-a i SDS-a.


Bosnjacki glasaci su ovog puta kaznili SDP iz vise razloga: od utiska o


aroganciji njenog predstavnika Zlatka Lagumdzije, preko navodne


indiferentnosti prema problemima ratnih veterana, do razocaranja izazvanog


sporim tempom ekonomskih reformi.


U svakom slucaju, puni znacaj ovih rezultata postace ocevidniji tek nakon


sto se postignu sporazumi o vladajucim koalicijama za drzavni Savet


ministara i entitetske i kantonalne administracije, sto je proces koji


moze trajati nedeljama, pa i mesecima. Pojedinacne partije i koalicije


napravljene pre izbora osvojile su vecinu u samo dva kantona.


Pored toga, ideoloske boje novih koalicija imace manji znacaj nego u


proslosti. Razlog je to sto je Esdaun odlucio da na novi nacin upotrebi


svoja ogromna ovlascenja koja ukljucuju i pravo da smenjuje izabrane


predstavnike i donosi nove zakone.


Umesto da otvoreno daje prednost umerenim snagama u odnosu na


nacionaliste, on je, da bi obezbedio efikasnije funkcionisanje zemlje,


izvrsio direktnu intervenciju.


Jedan od Esdaunovih poteza posle preuzimanja duznosti bio je zahtev da


ministri finansija u Federaciji i Republici Srpskoj, RS, podnesu ostavke


zbog korupcijskih skandala unutar carinskih sluzbi pod njihovom kontrolom.


Po nekim procenama, budzeti bosanskih entiteta godisnje gube oko 400


miliona evra zbog izbegavanja placanja carina. Kada je ministar finansija


Federacije, Nikola Grabovac, odbio da podnese ostavku, Esdaun ga je


smenio, navodeci kao razlog njegov neuspeh u "preduzimanju efikasnih mera


radi obezbedjivanja odgovarajuce zastite javnih fondova i nedovoljne brige


o reputaciji vlade i funkcije koju obavlja."


Pored toga, dok se predizborna kampanja pretvarala u konfuznu mesavinu


korupcijskih skandala i neodredjenih obecanja, visoki predstavnik izlozio


je bosanskim politicarima i gradjanstvu sopstvenu politicku platformu


neophodnu za efikasnije i odgovornije funkcionisanje vlasti,


uspostavljanje vladavine prava i poboljsavanje finansijske klime za


potencijalne investitore.


Posto je, izgleda, predvideo razocaravajuce izborne rezultate, Esdaun je


za ovu platformu, pod sloganom "Posao i pravda", obezbedio javnu podrsku


svih partija.


Esdaun je posle izbora potpisao ukupno 40 uredbi kojima se uglavnom donose


zakoni koji reformisu pravosudni i ekonomski sektor, a koje drzava,


entitetski i kantonski parlamenti, nisu uspeli da usvoje.


Ono sto je veoma znacajno, suzio je krivicni i gradjanski imunitet


izabranih zvanicnika tako da se on sada odnosi samo na "radnje izvrsene u


okviru njihovih duznosti" i objavio nameru da ulozi veto na izbor nekoliko


drzavnih i entitetskih ministara.


Svim ovim merama poslata je jasna poruka buducim vladama da ce se reforme


nastaviti, sa njima ili bez njih.


Pet nedelja posle izbora, konacna konstelacija politickih snaga i dalje je


neizvesna. U Federaciji je, cini se, na pomolu dogovor izmedju SDA, HDZ i


Partije za BiH, umerenog izdanka SDA, koju uglavnom podrzavaju Bosnjaci.


Ove tri partije imale bi gotovo dvotrecinsku vecinu u predstavnickom domu


Federacije.


Medjutim, u Republici Srpskoj, nacionalisticka vlada koja bi ukljucivala


SDS nije tako izvesna. Mada je ova partija osvojila vecinu od 83 mesta u


skupstini RS, ona ima svega 31 procenat ukupnog broja glasova, sto otvara


mogucnost za koaliciju sedam ili vise umerenih srpskih partija i partija


koje rade na nivou Federacije, a koju bi predvodio Milorad Dodik. Njegov


Savez nezavisnih socijaldemokrata je na drugom mestu sa 22 procenta


osvojenih mesta.


Kada je u pitanju drzavni Savet ministara, cini se da je dogovor koji bi


iskljucio SDS, HDZ i SDA prakticno nemoguc, buduci da ovim partijama


nedostaju samo dva glasa da bi oformile vecinu u predstavnickom domu.


Ambasador SAD, Kliford Bond - oslanjajuci se na taktiku gradjenja


internacionalnih koalicija koju je primenjivao njegov prethodnik, Tomas


Miler - pokusao je proslog ponedeljka da u Banjaluci okupi sedam umerenih


partija iz oba entiteta da bi se razgovaralo o mogucnostima za formiranje


drzavne vlade.


Moze se pretpostaviti da bi nacionalisti bili spremni da u parlamentu


podrze takvu vladu, u zamenu za garantovanu vlast u entitetima i


kantonima.


Kakva god da bude konstelacija politickih snaga koje ce nastajati u


narednim sedmicama i mesecima, one ce imati cetvorogodisnji mandat da


izvedu Bosnu na put ekonomskog prosperiteta i evropskih integracija. Lord


Esdaun je definisao standarde i program. Bosnjaci se nadaju da ce biti na


visini zadatka.


Majkl Dojl je visi politicki analiticar Medjunarodne krizne grupe u Bosni.