Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Kolateralna steta: Demokratija

Bombardovanje NATO-a predstavlja promasaj politike SAD-a i Evropske unije. Pravo resenje za probleme na Balkanu je demokratija, ali je samo jedna noc bombardovanja unistila deset godina rada na razvijanju gradjanskog drustva i nezavisnog misljenja.
By IWPR

Masovni vazdusni napadi protiv Jugoslavije ne unistavaju samo vojna postrojenja. Oni takodje oduzimaju ljudske zivote i unistavaju ekonomsku infrastrukturu osiromasene zemlje. Medjutim, na duzi rok, najveca kolateralna steta ce biti unistavanje mogucnosti za demokratiju u Srbiji.

Clanovi zajednice koja se bavi ljudskim pravima u Srbiji smatraju da je odluka NATO-a da "upotrebi nasilje iz humanitarnih razloga" znak nekompetencije i nesposobnosti politika SAD-a i Evropske unije prema Kosovu, a ne neizbezan potez posto su svi ostali napori propali. Vazdusni napadi su oznacili poraz dugogodisnje politike medjunarodne zajednice prema Srbiji koja je iskljucivo bila zasnovana na pregovorima sa Slobodanom Milosevicem i vrsenju pritiska na njega da isporuci mir.

Bojim se da ce jedini trajni ishod neobljavljenog rata biti permanento vanredno stanje, u pravnom i duhovnom smislu uz podrsku potpuno zbunjene vecine, koja se uvek stavljala na stranu vlade u doba ektremne nevolje i opasnosti. Demokratska i ekonomska tranzicija u Srbiji predstavlja jedini pravi lek za kosovski problem i nadu za postizanje stabilnosti na Balkanu.

Nasa dugogodisnja kritika politike srpskog rezima a pogotovo njegove istorije ljudskih prava je vrlo dobro ustanovljena. Opsti posmatraci mozda nisu upoznati da je tokom citave decenije pokret za ljudska prava i demokratiju u Srbiji rastao. Mi nismo promenili vlade i okoncali ratove. Medjutim, to i nije bio nas cilj. Nas cilj je polagano i dugotrajno obrazovanje u oblasti demokratije i ljudskih prava kako bi se izgradila siroka demokratska kultura i Srbiji donela realna dugotrajna promena.

Odrzali smo veliki broj seminara, programa za obuku studenata i radili sa pravnicima, a svi napori su bili usmereni na temu ljudskih prava. Saradanja sa albanskim grupama nikada nije bila toliko velika koliko smo se nadali, ali je uzivala stalnu paznju za jedan tako duboko ukorenjen problem. Ostale organizacije koje se bave drugim sferama su isto tako puno cinile, pogotovo na polju kulture i medija, gde je, na primer, rastuci broj nezavisnih radio stanica gradio mrezu za pouzdano informisanje sirom zemlje.

Nece biti pravog mira i stabilnosti u regioni a u Jugoslaviji sigurno nece biti mira sve dok Srbija ne krene putem demokratije i trzisne ekonomije. Medjutim, izlgeda da medjunarodna zajednica nikada nije ozbiljno razmatrala ovu opciju. Nije bilo pravih napora da se promovise i pomogne polozaj onih koji su pokusavali da usmere svoju zemlju na put demokratije. Naprotiv, odrzavana je ekonomska i politicka izolacija FR Jugoslavije iako je bilo jasno da ovo neograniceno pomaze samo autoritarnim i ksenofobicnim ekstremistima. U atmosferi rata i nacionalne propasti ovi neprijatelji demokratije bice bez zadrske a naici ce na mali otpora.

Povremeni nevesti pokusaji da se pomogne "demokratiji" i ljudskim pravima maglovitim obecanjima u novcu pojedincima i grupama samo su izlozili nevladine organizacije u Jugoslaviji optuzbama za mesetarenje i izdajnicke usluge stranim neprijateljima. Najnoviji i veoma nesrecan primer je uvodjenje "Akta o demokratizaciji u Srbiji" u americkom Senatu posle prve noci bombardovanja! Ovo se uklapa u uobicajen sablon preteranih obecanja finansijske podrske za "obaranje Milosevica" i izaziva opasnu politizaciju rada gradjanskih grupa u Srbiji a velike svote novca i ovako nikada ne stizu.

U toku samo jedne noci vazdusni udari NATO-a unistili su deset godina mukotrpnog rada grupa hrabrih ljudi u nevladinim organizacijama i u demokratskoj opoziciji, koje nisu pokusavale nikoga da "sruse", vec su samo nastojale da razviju institucije gradjanskog drustva, da promovisu liberalne i gradjanske vrednosti, i da obrazuju kako se konflikti mogu resavati nenasilnim sredstvima.

Samo juce je policija posetila kancelarije Centra za humanitarno pravo, koji je bio vodeci izvor objektivne informacije o onome sta se zaista desava na terenu na Kosovu. Juce je predsednik Gradjanskog saveza mobilisan a ocekuje se da ce se isto dogoditi mnogima koji su "politicki sumnjivi." Demokratija na pomolu u Crnoj Gori je takodje ugrozena, a bice je tesko odrzati. Kosovski problem ce ostati neresen, a buducnost demokratije i ljudskih prava u Srbiji ce biti neizvesna u godinama koje dolaze.

Vojin Dimitrijevic, bivsi zamenik predsedavaljuceg Komiteta za ljudska prava UN-a i profesor Medjunarodnog javnog prava na Univerzitetu u Beogradu, je direktor Beogradskog centra za ljudska prava.