Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Karadžićevom tužilaštvu nije odobreno ponovno otvaranje dokaznog postupka radi iznošenja dodatnih dokaza

Zahtev se ticao jedne prethodno nepoznate grobnice, koja je prošle godine otkrivena u Prijedoru.
By Rachel Irwin
  • Radovan Karadžić u sudnici  Haškog tribunala. (Photo: ICTY)
    Radovan Karadžić u sudnici Haškog tribunala. (Photo: ICTY)

Sudije Haškog tribunala odbacile su zahtev tužilaca za ponovnim otvaranjem dokaznog postupka u svetlu nedavno otkrivene masovne grobnice u Bosni i Hercegovini.

Reč je o grobnici koja se nalazi u mestu Tomašica (opština Prijedor, severozapadna Bosna), i koju su u septembru prošle godine otkrile bosansko-hercegovačke vlasti.

Prema podacima Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL), u grobnici je ukupno pronađen 401 posmrtni ostatak, od čega je 276 tela gotovo u potpunosti očuvano. Istraga je u toku.

Karadžić se tereti za brojna ubistva koja su na području Prijedora počinjena nakon što su taj grad u maju 1992. zauzele snage bosansko-hercegovačkih Srba. Pripisuje mu se i odgovornost za ubijanje i teško maltretiranje bosansko-hercegovačkih Muslimana i Hrvata koji su bili pritvoreni u prijedorskim logorima Omarska, Keraterm i Trnopolje.

Iako je suđenje skoro gotovo, tužilaštvo je – uprkos tome što je svoj dokazni postupak zvanično okončalo još u maju 2012. – u podnesku od 4. marta tvrdilo da građa koja se tiče grobnice u Tomašici predstavlja "veoma vredan [dokazni materijal] i da je od neposrednog značaja za tačku optužnice koja se odnosi na zajednički zločinački poduhvat sa ciljem ubijanja, istrebljenja i progona putem ubistava počinjenih u kontekstu trajnog raseljavanja ne-Srba sa teritorije na koju su pravo polagali bosansko-hercegovački Srbi".

Dokazi koji su sada dostupni mogu da budu predočeni za svega jedan dan, kažu pravnici. Ostali dokazi, za koje se očekuje da će biti dostupni u aprilu, sastoje se od iskaza koje su MKNL-u dala dvojica forenzičara i jedan forenzički patolog, koji će izneti svoje zaključke o identitetu i uzroku smrti osoba pronađenih u grobnici.

Tužilaštvo tvrdi da bi – s obzirom na to da su ovi dokazi postali dostupni tek nakon okončanja dokaznog postupka – njihovo prihvatanje bilo u interesu pravde, pošto im "vrednost prevazilazi bilo kakvu predrasudu da bi njihovo usvajanje u ovoj fazi moglo da šteti okrivljenom".

Karadžić je pak naveo da taj zahtev treba odbiti, pošto je "priroda i obim povezanosti između tela koja su pronađena u rudniku Tomašica i krivične odgovornosti dr Karadžića u ovom trenutku još uvek neizvesna".

U svojoj odluci od 20. marta, sudije su zaključile kako su – uprkos tome što je tužilaštvo posedovalo neke podatke o postojanju masovne grobnice u Tomašici i tokom glavnog postupka – "raniji napori da se ona otkrije bili umnogome osujećeni faktorima koji su izvan njegove kontrole", uključujući i odlaganje otpada na istoj lokaciji. Iz tog razloga, veće je zaključilo da su dokazi "sveži" i da se ne mogu koristiti tokom glavnog dela postupka.

Međutim, zaključilo je da je "bilo kakva dokazna vrednost koja se pripisuje celini predloženih dokaza u najboljem slučaju spekulativna".

Veće je napomenulo i da tužilaštvo – mada je najavilo da će do početka aprila biti u posedu svih relevantnih dokaza – nije dostavilo "nikakve dokaze da bi potkrepilo tu tvrdnju".

"Veće je stoga uvereno da odobravanje predloga o ponovnom otvaranju postupka nije u interesu pravde – s obzirom na vrlo kasnu fazu suđenja, odlaganje koje bi usledilo kada je u pitanju okončanje čitavog postupka, te spekulativnu dokaznu vrednost predloženih materijala", saopšteno je u odluci.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.