Karadžić osporava broj žrtava
Veštak opisuje postupak identifikacije koji je bio praktikovan pri ekshumaciji posmrtnih ostataka iz grobnica u okolini Srebrenice.
Karadžić osporava broj žrtava
Veštak opisuje postupak identifikacije koji je bio praktikovan pri ekshumaciji posmrtnih ostataka iz grobnica u okolini Srebrenice.
Piše: Dženana Halimović iz Sarajeva (TU br. 736, 16. april 2012.)
Suđenje bivšem predsedniku bosanskih Srba, Radovanu Karadžiću, nastavljeno je protekle sedmice svedočenjem člana Kolegija direktora Instituta za nestala lica (INL) Bosne i Hercegovine (BiH).
Amor Mašović je kao svedok tužilaštva već sudelovao na četiri suđenja pred Haškim tribunalom. Tužioci su ove sedmice u zapisnik uveli sažetak jednog njegovog ranijeg iskaza, u kojem je on opisao rad INL-a i zaključke do kojih je ta ustanova došla u vezi sa srebreničkim masakrom, počinjenim 1995.
Karadžić se tereti za planiranje i nadziranje ubijanja oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka u Srebrenici, tokom jula 1995. godine. U optužnici mu se pripisuju i genocid, istrebljenje, ubijanje, progoni i ostali zločini protiv čovečnosti, kao i ratni zločini.
Veliki procenat srebreničkih žrtava identifikovan je na osnovu ostataka pronađenih u brojnim masovnim grobnicama u okolini tog grada, a Mašović je sudelovao u mnogima od tih ekshumacija. U Karadžićevu optužnicu uključen je i izveštaj koji je Mašović za tužilaštvo načinio u vezi sa brojem ekshumiranih leševa koji su identifikovani kao lica ubijena u Srebrenici.
Mašović je ove sedmice pred sudom opisao način na koji su podaci o masovnim grobnicama oko Srebrenice bili prikupljani i obrađivani. On je rekao da se analiza DNK, kao glavni metod identifikacije žrtava, pokazala kao veoma precizna.
„Do sada smo na 450 lokacija pronašli najmanje 6,800 kompletnih ili nekompletnih ostataka srebreničkih žrtava koje su njihove porodice prijavile kao nestale“, rekao je on, dodajući da su, prema podacima INL-a, nakon pada Srebrenice nestale ukupno 8,262 osobe.
Prilikom unakrsnog ispitivanja svedoka, Karadžić je lično – budući da se brani samostalno – pokušao da ospori te zaključke, pa je svedoku kazao da je stvarni broj bošnjačkih žrtava iz Srebrenice daleko manji.
Da bi obrazložio taj argument, okrivljeni se pozvao na transkript sednice bosanskog predsedništva održane u avgustu 1995. godine, na kojoj se raspravljalo o broju ljudi ubijenih u Srebrenici.
„Prema tim procenama, približan broj ljudi čija je sudbina neizvesna iznosi oko 5,000“, pročitao je Karadžić iz transkripta. „Verovatno ih je oko 3,000 ubijeno, a još uvek postoji nada za oko 2,000 onih koji se možda nalaze u zatvorskim logorima ili lutaju naokolo.“
Okrivljeni se potom okrenuo ka Mašoviću i upitao ga: „Pa kako onda možete da govorite o 7,000 ili 8,000 ljudi ubijenih u julu 1995?“
Svedok je odgovorio da nije upoznat sa onim o čemu je predsedništvo raspravljalo u avgustu 1995., te da svoje procene zasniva na temelju onih podataka o broju žrtava iz Srebrenice koje je INL prikupio iz masovnih grobnica i posredstvom porodica onih čija je sudbina još uvek nepoznata.
Karadžić je želeo da sazna da li je i srpska strana u Bosni bila zadovoljna Mašovićevim radom, pri čemu ga je optužio da svesno prikriva broj srpskih žrtava kako bi dokazao da su tokom rata, u periodu od 1992. do 1995. godine, patili samo Bošnjaci.
Svedok je te tvrdnje odbacio i rekao da je on lično – iako su neki bosanski Srbi zaista bili nezadovoljni rezultatima INL-ovog rada – imao veoma dobru saradnju sa svojim srpskim kolegama u INL-u.
Karadžić je doveo u pitanje i broj srpskih civila koji su za vreme rata ubijeni u „muslimanskom [delu] Sarajeva“. On je rekao kako podaci kojima raspolaže govore o tome da se broj mrtvih srpskih civila kreće oko 5,500. Međutim, Mašović je kazao da ta brojka nije tačna i da se, prema nalazima INL-a, radi o 350 do 380 ljudi. Napomenuo je i da se taj broj, po tvrdnjama nekih nevladinih organizacija, približava broju 450.
Dženana Halimović izveštava za RSE i IWPR iz Sarajeva.
