Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

KAKO JE UHAPŠEN ŽUPLJANIN

Nakon što je uhvaćen bivši šef bezbednosti bosanskih Srba, izvori iz policije tvrde da su na tragu još jednom optuženiku za ratne zločine.
By Aleksandar Roknić
Posle dvomesečnog praćenja, ove sedmice je u Pančevu, gradu nadomak Beograda, uhapšen haški optuženik Stojan Župljanin, pri čemu je izvor iz policije nagovestio da bi u sklopu iste operacije moglo uslediti i hapšenje još jednog begunca.



Župljanin je bivši šef bezbednosti bosanskih Srba, koji je u bekstvu gotovo osam godina. Tereti se za ratne zločine počinjene u Bosni tokom 1992., a od izručenja Hagu je pokušao da se spase tvrdnjom da je policija uhapsila pogrešnu osobu.



Župljanin je zatečen sa ličnom kartom na ime Branislava Vukadina iz Bačke Palanke, rođenog 1951. i nezaposlenog; no, policija je otkrila da je osoba čiji je identitet on ukrao već izvesno vreme mrtva. Stvarni uhapšenikov identitet potvrđen je otiscima prstiju i DNK-testom.



„Poređenjem rezultata DNK-analize sa podacima koji potiču od roditelja Stojana Župljanina, identitet Stojana Župljanina je potvrđen. Istražni sudija Dragan Plazinić izdao je naredbu da se on pritvori“, izjavila je za IWPR portparolka Okružnog suda u Beogradu.



Župljanin će ubrzo biti poslat u Hag.



Glavni tužilac Tribunala, Serž Bramerc (Serge Brammertz), pozdravio je vest o Župljaninovom hvatanju, uz napomenu kako se nada da će ubrzo uslediti i nova hapšenja.



„Moj tim će nastaviti da sarađuje sa srbijanskim tužiocem za ratne zločine, kako bi Radovan Karadžić, Ratko Mladić i Goran Hadžić što pre bili izvedeni pred lice pravde“, kazao je Bramerc.



Vojni komandant bosanskih Srba (Mladić), njihov politički lider (Karadžić) i vođa Srba iz Hrvatske (Hadžić) još uvek su na slobodi. Njihovo hvatanje i izručenje Hagu je od presudne važnosti ukoliko Srbija želi da ostvari tešnje veze sa Evropskom Unijom – pošto je saradnja s Hagom preduslov za priključenje Srbije tom savezu država.



Za sada je nejasno da li je Župljanin raspolagao organizovanom mrežom pomagača, kao i da li je bio u kontaktu sa ostalima za kojima traga Tribunal.



Može li Župljanin policiju odvesti do Mladića i Karadžića? Predsednik Nacionalnog komiteta za saradnju s Tribunalom, Rasim Ljajić, kaže da u tom pogledu nije optimista.



„Teško je očekivati da će ovo hapšenje prokrčiti put ka preostalim beguncima. Moramo istražiti mrežu svakog od njih ponaosob. Župljanin se uglavnom skrivao samostalno, koristeći lažne lične karte pri iznajmljivanju stanova. Nije imao organizovanu mrežu pomagača“, kazao je Ljajić.



Izvor iz policije je za IWPR rekao da se nekoliko osoba za koje se sumnja da pomažu odbeglim optuženicima Haškog tribunala nalazi pod policijskom prismotrom i da se prate razgovori koje oni obavljaju mobilnim telefonom.



Nagovestio je i da bi ta operacija praćenja mogla dovesti do novih hapšenja.



„Bili smo u dilemi kada je reč o Župljaninovom hapšenju, jer je postojala mogućnost da bude otkriven još jedan begunac. Ali je ovo bio pravi trenutak da se deluje“, rekao nam je pomenuti izvor.



Župljanin je u bekstvu od 2001., kada je Tribunal objavio optužnicu protiv njega. Tereti se za progone, ubistva, istrebljenje, deportaciju i ostale zločine koji su 1992. počinjeni u severozapadnoj Bosni.



Tužilac je rekao da je Župljanin imao „operativnu kontrolu nad potčinjenim opštinskim i područnim policijskim snagama u Autonomnoj Regiji Krajine (ARK)“.



U optužnici se pominje i kako je kampanja razoružavanja nesrpskog stanovništva – pod maskom akcije protiv „muslimanskih i hrvatskih ekstremista“ ili prikupljanja „nelegalno posedovanog naoružanja“ – često korišćena kao uvod u napade na nesrpska sela.



„Snage pod kontrolom vlasti bosanskih Srba trebalo je da zauzmu one opštine koje su osujećivale krajnji cilj – stvaranje srpske države unutar Bosne i Hercegovine“, stoji u optužnici.



Župljanin je naposletku uhapšen nakon dvomesečne operacije praćenja. Zatečen je u iznajmljenom stanu, koji je u vlasništvu Nikole Tepića, bivšeg člana ragbi reprezentacije.



Policija je navodno u više navrata odlagala akcije rizičnih hapšenja, kako bi se izbegle žrtve. Policajci su sačekali da se Tepić vrati iz prodavnice i potom ušli u stan kroz otključana vrata, čime je Župljanin bio iznenađen.



Okrivljeni nije pružao otpor pri hapšenju, i čitava je akcija okončana za deset minuta.



„Akcija je veoma dobro izvedena. Niko nije povređen. Ovo hapšenje pokazuje da Srbija ima političku volju za okončanje saradnje s Tribunalom“, kazao je srbijanski tužilac za ratne zločine, Vladimir Vukčević.



Postoje brojne spekulacije o tome gde se Župljanin skrivao – u Rusiji, Crnoj Gori ili Bosni. Policiji je malo nedostajalo da ga uhvati još u martu, kada je navodno sat vremena pre njenog dolaska napustio stan.



Aleksandar Roknić je obučeni novinar IWPR-a iz Beograda.