Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Ka Casnom Porazu

Beograd salje signale da je spreman za dogovor. Kljucno je pitanje kako ce za takav potez pridobiti javno mnjenje - a zatim se obracunati sa opozicijom.
By an IWPR

Jugoslovenska javnost se sprema za za pocetak slavljenja casnog poraza. Zemlja je unistena posle vise od osam nedelja NATO bombardovanja, i dok protesti rastu u unutrasnjosti Srbije, Beograd je odlucio da nadje nacin da zaustavi kampanju, kazu izvori bliski rezimu.


Iako je u principu spreman da prihvati sve zahteve NATO-a, Beograd trazi formulu koja bi mu omogucila da ne izgleda kao da je popustio ali i garantovala slobodu da radi sta zeli van Kosova u ostatku jugoslovenske federacije.


Da bi pripremio teren za dogovor, Beograd je uposlio vojne i policijske kanale da medju narod prosire pricu o skoroj pobedi Jugoslavije u "nepravednoj borbi sa snagama NATO," kazu izvori.


Kako su opozicione partije i nezavisni mediji u Srbiji u poslednjih sedam nedelja marginalizovani, a objektivna informacija o realnoj steti izazvanoj vazdusnim udarima nije dostupna, analiticaruju veruju da nece biti tesko ubediti javno mnjenje da podrzi bilo kakav dogovor koji Beograd potpise.


Rezim se suocio sa do sada najvecim izazovom u obliku ulicnih protesta koji su zapoceti ove nedelje u gradovima na jugu Srbije - Krusevcu, Aleksandrovcu i drugde. Izgleda da je izmedju 2 i 3.000 vojnika pokusalo da izbegne vojnu obavezu na Kosovu. U onim delovima gde su muskarci mobilizovani, prijatelji i rodbina ispoljavaju svoju frustriranost ratom u izolovanim ali ipak znacajnim izlivima neslaganja sa rezimom.


Vojnici koji su se vratili, mladi, iscrpljeni i uplaseni, kazu da nisu voljni da daju zivote za Kosovo jer veruju da ce Srbija ipak od njega dici ruke. Izvestavaju da su na trenutke komanda i komunikacije na Kosovu postali haoticni, sto ih ucinilo ranjivim pred napadima NATO-a.


Ipak vojne vlasti su preuzele korake kako bi umanjili razloge za zabrinutost vojnika, ali ipak su jasno dale do znanja da ce vecina snaga ostati na Kosovu.


U medjuvremenu, potpredsednik Srbije Vojislav Seselj je optuzio sve one koji su se suprotstavili da su izdajnici podstaknuti od strane NATO-a, sto se moze uzeti i kao najava za buduca dogadjanja. Mnogi strahuju da ce rezim iskoristiti kraj rata kako bi zaveo represiju u ostatku zemlje.


Sudeci po politickim glasinama, kojih sada ima vise nego ikada, izgleda da Beograd namerava da produzi ratno stanje mesecima nakon okoncanja rata da bi ojacao svoju vlast u neposlusnoj drugoj republici, Crnoj Gori, u Vojvodini i u samoj Srbiji.


Ukoliko dodje do mirovnog sporazuma i Milosevic ostane na vlasti, Srbija verovatno nece primini nikakvu medjunarodnu pomoc za posleratnu obnovu. Posledica ovoga ce biti da ce vec osiromaseno stanovnistvo Srbije biti jos siromasnije.


Medju pesimisticnijim prognozama o buducnosti zemlje su i strahovi da su vec sastavljeni spiskovi za uklanjanje pojednih osoba. Pored politickih neistomisljenika, na spiskovima se nalaze i oni koji se nisu odazvali na vojne pozive, bojkotovali izbore, iselili se u inostranstvo, pa cak i oni koji rade za inostrane kompanije i medije u Srbiji.


Ono sto je za vlast sada najveci problem je zelja da u ocima javnosti ne ostave utisak popustanja pred NATO zahtevima, vec da ostave utisak obostranog dogovora.


Magicna rec koju su mediji pod drzavnom kontrolom vec poceli da koriste je "kompromis". Naime, Beograd je rekao da je voljan da postigne sporazum zasnovan na izjavi Grupe 8, koja okuplja najvece ekonomske sile, od pre nekoliko nedelja, kojom su zapravo potvrdjeni pet zahteva NATO-a za okoncanje kampanje bombardovanja, ali je dato i malo manevarskog prostora.


Beograd ce pristati na sporazum samo ukoliko bude mogao da ga plasira kao dogovor o kome postoji obostrana saglasnost izmedju saveznika u NATO i vlasti u Jugoslaviji.


Za Beograd je kljucno pitanje trupa, i nastojanje da se zahtev za mirovne snage koje bi predvodio NATO zameni snagama sa UN na celu, ukljucujuci i znacajan ruski kontingent - sto je promena koju izgleda da izjava Grupe 8 dozvoljava.


"Tako bi na obe strane bio ocuvan kredibilitet, ali i otvorena vrata za resenje na opste zadovoljstvo", kaze jedan srbijanski funkcioner koji je zeleo da ostane anoniman.


On takodje tvrdi da je jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic spreman na saradnju pod uslovom da Zapad prestane da govori o ratnim zlocinima. Jugoslovenski izaslanci pokusavaju da ukljuce ovo pitanje u diplomatske razgovore putem ruskih sagovornika.


Zapravo, izgleda da Beograd vise brinu dogadjanja u Crnoj Gori nego vazdusna kampanja NATO-a. Crnogorski predsednik Milo Djukanovic sve vise vodi nezavisnu spoljnu politiku.


Pozvan je da prisustvuje na konferenciji balkanskih zemalja u Nemackoj koja bi trebalo da se odrzi krajem maja, iz koje je Srbija iskljucena. Cak je prosle nedelje dosao u iznenadnu posetu Bonu kako bi se susreo sa namackim kancelarom Gerhardom Srederom zajedno sa Zoranom Djindjicem, vodjom opozicione Demokratske strane i bivsim gradonacelnikom Beograda, u crnogorskoj delegaciji.


Djindjic se vec skoro mesec dana nalazi u Crnoj Gori gde kako se veruje pokusava da izgradi i koordinira novi opozicioni blok za posleratni period.


Bez obzira na medjusobne razlike ili neprijateljstva, opozicione politicke partije u Srbiji saglasne su oko toga da ce po okoncanju NATO vazdusnih udara medjunarodno prisustvo na Kosovu biti neminovno, ali je nepodeljen i stav da Kosovo mora ostati deo Srbije i Jugoslavije. Takodje traze zastitu za sebe i sve druge koji zastupaju alternativno misljenje od odmazde.


Sve opozicione partije su svesne stete koju su vazdusni napadi NATO-a naneli naporima da se Srbija demokratizuje koji su ucinjeni tokom prosle decenije. Ma koliko oni zeleli da vide kraj bombardovanja, strahuju da ce bilo kakav dogovor sa Milosevicem jednostavno oznaciti pocetak represije.


Autor je nezavisni novinar iz Beograda i dopisnik IWPR-a, cije ime se ne objavljuje.