Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Jugoslovenske trupe usle u zonu bezbednosti

Beograd pozdravlja odluku NATO saveza da dozvoli jugoslovenskim snagama pristup u deo zone bezbednosti na Kosovu.
By Miroslav Filipovic

Srpske vlasti pozdravile su odluku NATO-a da dozvoli jugoslovenskim trupama povratak u deo bezbednosne zone koja je uspostavljena posle sukoba na Kosovu 1999.godine.


Izvori bliski Jugoslovenskoj armiji tvrde da u njenim redovima postoje ozbiljne nedoumice povodom ove operacije, obzirom da je rec o opasnom geografskom dzepu, gde sa obe strane - makedonske I kosovske - vrebaju opasnosti.


Vojni analiticari u Srbiji smatraju da iza ove NATO odluke, ma kako politicki bila pozeljna, stoji potreba KFOR-a da u sukobima sa gerilom izbegne sopstvene zrtve i da cenu konflikta prebaci na ledja jugoslovenskih vojnika.


Jedan zvanicnik NATO kaze da ce jugoslovenskim jedinicama biti dozvoljen povratak u zonu bezbednosti, sirine pet kilometara (tri milje), ali samo u jednom njenom delu, gde se Srbija oslanja na Kosovo i Makedoniju.


Ovaj sektor zone bezbednosti izmedju Makedonije i Srbije je, kako kaze ovaj izvor, izabran kao neka vrsta odgovora na zalbe Beograda da pripadnici albanske gerile redovno prelaze ovaj deo granice. Isti zvanicnik kaze da je to prvi korak postepenog povratka vojske Jugoslavije u bezbednosnu zonu koja se pruza duz kosovsko-srpske granice.


U delu zone bezbednosti na jugu Srbije, vec vise od godinu dana dejstvuje albanska gerila Oslobodilacke vojske Preseva, Bujanovca i Medvedje koja zeli da ove tri opstine pripoji Kosovu.


Srpske vlasti vec dugo postavljaju zahtev da KFOR razoruza pobunjenike, ili da dopusti povratak jugoslovenskim trupama koje bi to uradile. Ali, tek kada je gerila otvorila novo zariste u Makedoniji u selu Tanusevac, medjunarodna zajednica je pomerila klatno u korist srpske strane.


Jer, Makedonija sa svojim osetljivim balansom izmedju Albanaca i Makedonaca i okruzena susedima sa razlicitim aspiracijama, predstavlja zariste potencijalnog sukoba u regionu. Diplomate uzurbano traze nacin da krizu lokalizuju.


Kriza u Makedoniji zapravo je pomogla politickim nastojanjima Srbije. Dozvola za povratak trupa u Beogradu se dozivljava kao velika diplomatska pobeda novih srpskih vlasti. Savezni premijer Zoran Zizic rekao je da ce se na ovaj nacin obezbediti cela granica.


Odluka medjunarodne zajednice shvacena je kao priznanje da su srpske vlasti bile u pravu kada su tvrdile da su Albanci "nevaljali momci" u regionu i da se kriza "izvozi" sa Kosova.


Takav stav nedavno je izneo Zoran Djindjic, premijer Srbije na konferenciji za stampu. Rekao je da je za Srbiju dobro sto su se kosovski Albanci konacno pokazali u pravom svetlu i da je valjda svima jasno ono sto je bilo jasno Srbima - da su oni izvor nesrece u regionu.


Dok politicari trljaju ruke, vojnim strucnjacima se kosa dize na glavi jer ih pravi problemi tek ocekuju. Jugoslovenska vojska ce se naci u uzanom pojasu, a ispred i iza nje ce biti naoruzani Albanci.


"Opet su nas prevarili", kaze izvor u VJ, "NATO zna da se granica sa Makedonijom moze braniti samo uz stalne sukobe sa Albancima. A gde su sukobi, tu su zrtve, tu su poginuli vojnici. NATO razmislja, bolje srpski nego njihovi. Ne znam detalje plana, ali to lako moze da bude 'nemoguca misija' za Vojsku Jugoslavije".


Stavise, komandant KFOR-a general Carlo Cabigiosu izjavio je da ce jugoslovenska vojska biti pod strogom kontrolom. Jedinicama ce biti dozvoljeno samo lako naoruzanje do 50 kalibara (12.7mm) i laki minobacaci, ali ne i tesko naoruzanje koje ukljucuje oklopna vozila.


Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica rekao je da je predlozena zona u koju bi trebalo da udju jugoslovenske snage opasna. Sama cinjenica, rekao je on, da je vojsci omogucen povratak u ovu zonu potvrda je neuspeha KFOR-a da uspostavi bezbednost u regionu.


"Ono sto zaista nedostaje KFOR i NATO-u je vise razumevanja i dobre volje kao i spremnosti da se nesto rizikuje, a mozda i vise hrabrosti".


"KFOR napusta granicu i poziva nasu armiju da udje u predeo unakrsne vatre. Armija ce naravno to i uraditi, ali bez sumnje ona sada mora da ispravlja tudje greske".


Beogradske vlasti izgleda nisu bile zatecene pojavom krize u Makedoniji. Izvori u jugoslovenskim tajnim sluzbama kazu da je selo Tanusevac, na pocetku konlikta izmedju OVK i srpskih vojnih i policijskih snaga na Kosovu, bilo kamp za oporavak i lecenje boraca OVK. Ovo selo na makedonskoj strani, ali veoma blizu Kosovu, bilo je nedostupno jugoslovenskim snagama, jer je u drugoj drzavi, a kilometrima unaokolo je nastanjeno samo Albancima.


Potpukovnik Dragan Stankovic, koji je u to vreme bio komandant granicnog odreda u tom reonu danas prica o veoma zivom ilegalnom saobracaju izmedju Kosova i Makedonije, po inace tesko prohodnom zemljistu.


"Vidjali smo citave konvoje ljudi i natovarenih konja, kako u oba smera ilegalno prelaze granicu. Neke smo hvatali i predavali policiji, ali neke nismo. Moja jedinica nije bila opremljena za operacije sirih razmera".


Posle povlacenja jugoslovenskih trupa, jedan izvor iz VJ je izjavio za IWPR, da je jugoslovenska tajna sluzba obavestila kolege u Makedoniji o mogucnosti da bi Tanusevac mogao postati kamp za obuku gerile.


"Sada se pokazuje da oni nemaju snage da kontrolisu taj rejon, kao sto ni mi nismo mogli da kontrolisemo Kosovo".


Izvori IWPR u VJ takodje smatraju da znaju gde ce u Makedoniji izbiti novi konflikt. Poslednjih dana njihove obavestajne sluzbe dobijaju informacije da bi novi sukobi mogli izbiti u rejonu makedonskog grada Debra na granici Makedonije i Albanije, sto je 50 kilometara juzno od Tanusevca.


Miroslav Filipovic je redovni dopisnik IWPR.