Jugoslovenska Vojska Zateze Misice U Crnoj Gori

U cetvrtak 9.decembra u pet sati po podne, jedinice Jugoslovenske vojske (VJ) zauzele su toranj kontrole letenja na aerodromu u Podgorici. Vojnici VJ zahtevali su da se aerodrom zatvori za redovan saobracaj.

Njihov zahtev je odbijen ali su snage VJ prakticki okupirale civilne delove aerodroma i postavile trupe i borbena kola duz piste. Jugoslovenska kontrola letenja iz Beograda obustavila je sav vazdusni saobracaj prema Crnoj Gori iz "bezbednosnih razloga". Poduzi pregovori izmedju VJ i crnogorske policije trajali su celu noc. Detalji pregovora jos nisu objavljeni ali je pro-Milosevicev dnevni list "Pobjeda" objavio da su pregovori zakljucili da je ovaj incident "predstavljao veliki nesporazum koji se treba sto pre otkloniti".

Ova demonstracija sile trajala je sve dok se vojska nije povukla sa aerodroma u petak ujutro. Beogradska kontrola letova je zatim ukinula zabranu vazdusnog saobracaja dozvolivsi avionu crnogorske avio kompanije da poleti za Budimpestu u 8 sati ujutro.

Medjutim, da li je stvarno bio posredi "nesporazum", ili je ovaj korak predstavljao signal koji je uputio jugoslovenski predsenik Milosevic? Poruka crnogorskoj vladi i medjunarodnoj zajednici da on jos uvek poseduje dovoljno vojne sile da pretvori ovu zemlju u novo bojno polje? Ocevici na aerodromu kazu da je samo dobar razum policije sprecio oruzani sukob.

Uze oko Crne Gore se polako steze u poslednjih nekoliko meseci. Vec je oformljen bataljon specijalne savezne policije i nalazi se u kasarnama VJ. Poverljivi vojni izvor potvrdjuje da je ovaj bataljon obucen za komando operacije.

Oficiri Druge armije VJ, stacionirani u Crnoj Gori pazljivo se odabiraju i oni koji su spremni za borbu postavljaju se na vazna komandna mesta u ovoj republici.

Pre vise meseci, smenjen je umereni komandir vojnog aerodroma u Pogorici, koji je u vreme trajanja NATO bombardovanja izbegavao sukobe sa crnogorskim civilnim vlastima.

Pukovnik Luka Kastratovic je umesto njega postavljen na ovo osetljivo komandno mesto. Kastratovica smatraju krutim vojnikom, koji je lojalan vojnoj komandi Beograda. On je glavni ucesnik drame na podgorickom aerodromu u cetvrtak.

Kastratovic je navodno izrazio nezadovoljstvo predlogom o pravljenju novog hangara u civilnom delu aerodroma. Crnogorskoj vladi je ovaj hangar potreban da bi se smestio jedan avion i nekoliko helikoptera republicke policije.

Beograd vec godinama osporava vlasnistvo aerodroma lociranih na crnogorskoj teritoriji. Posle sloma bivse Jugoslavije, srpska vlada je objavila da su svi crnogorski aerodromi vlasnistvo JAT-a, srpske nacionalne kompanije.

Crna Gora je podigla tuzbu na Ustavnom sudu u vezi sa vlasnistvom aerodroma. Posto je izgubila sudski spor, crnogorska vlada se odlucila za donosenje novog zakona o drzavnom vlasnistvu, kako bi vratila vlasnistvo. Djukanoviceva vlada je planirala da formalizuje svoju odluku 10.decembra naimenovanjem novog 'direktora aerodroma u Crnoj Gori'. Medjutim, ova odluka je odlozena.

Razmestanjem trupa na aerodromu u cetvrtak savezne vlasti su jasno pokazale crnogorskoj vladi da one mogu i da ce upotrebiti silu protiv kontroverznih odluka ciji je cilj uspostavljanje ekonomskog suvereniteta ili nezavisnosti od Srbije.

Dok Beograd sprovodi kontrolu dan VJ, Djukanovicev projekat uspostavljanja ekonomske nezavisnosti Crne Gore izgleda kao utopija. Proslog meseca su vlasti u Podgorici uvele paralelnu valutu posto su jugoslovenske vlasti odbile da uspore njihovu inflacionu politiku stampanja novca.

Medjutim ovaj projekat zapinje zbog neprestanog priliva jugoslovenskih dinara iz Srbije. Beograd salje vojnim helikopterima milione dinara u vojne baze na crnogorskoj teritoriji koji se potom distribuiraju po celoj republici.

Upotrebljavajuci VJ, Milosevicev rezim je uspesno osujetio napore crnogorske policije i carine da zaustave priliv jugoslovenske valute.

Milosevicevo uze ne steze se slucajno oko Crne Gore. On zeli da se zna da njegov rezim nece sedeti skrstenih ruku dok Djukanovic manervise ka razdvajanju od Srbije.

Medjutim, uprkos jasnih pretnji koje dolaze iz Beograda, crnogorske vlasti tek sto nisu donele radikalnu odluku o odrzavanju referenduma. Nije tajna da su se prosle nedelje na zatvorenom sastanku sa Djukanovicem, koalicioni partneri dogovorili da se late posla i pripreme javnost i sva potrebna dokumenta za odrzavanje referenduma o nezavisnosti ove male republike.

Pouzdani izvori medju samim koalicionim partnerima opominju da, iako je vec odluceno da ce doci do odrzavanja referenduma, odluka o datumu njegovog odrzavanja je jos daleko s obzirom na veliki rizik koji ova strategija povlaci za sobom.

Postoje strahovanja da ce medjunarodna zajednica pasivno reagovati na neizbezni vojni odgovor iz Beograda, u ovom trenutku.

"Ne smemo donositi nagle odluke", rekao je Novak Kilibarda, zamenik premijera Crne Gore. "Ukoliko sada dodje do referenduma, velike sile ne obecavaju zastitu Crnoj Gori, cak i u slucaju napada od strane Slobodana Milosevica", naglasio je on.

Dok se odvijaju diskretne pripreme za odrzavanje referenduma o nezavisnosti, Crna Gora se suocava sa napetom buducnoscu zabrinutog posmatranja Jugoslovenske armije stacionirane na njenoj teritoriji.

Milka Tadic je urednik nezavisnog casopisa "Monitor" iz Podgorice.