Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

JUGOSLOVENI POZDRAVLJAJU ZAKON O AMNESTIJI

Hiljade jugoslovenskih dezertera sprema se za povratak kuci nakon sto je izglasan novi Zakon o amnestiji.
By IWPR

Vec osam godina tridesetdvogodisnji profesor francuskog jezika i knjizevnosti, Nikola Milicevic, luta po Evropi, od Atine do Praga. Trenutno radi kao prodavac srebra u jednoj radnji u Pragu.


Iz Srbije je pobegao 1993.godine da bi izbegao mobilizaciju za ratove koje je vodio Milosevic. Nazad nije mogao.


Jugoslovenski parlament usvojio je pocetkom sedmice Zakon o amnestiji, i to je razlog za Nikolin optimizam, kao i optimizam hiljade njemu slicnih mladih Jugoslovena.


Kada narednih dana stigne kuci moci ce po prvi put da poseti grob svojih roditelja, koji su u medjuvremenu umrli.


Na slobodi ce se naci i oko hiljadu politickih zatvorenika, uglavnom, albanske nacionalnosti.


Od amnestije su izuzeti zatvorenici koji su osudjeni za najteza krivicna dela, terorizam, zlocin protiv covecnosti i medjunarodnog prava, kao i za proizvodnju i prodaju opojnih droga.


Nove jugoslovenske vlasti ovim zakonom postigle su nekoliko vaznih politickih ciljeva.


Ispunile su jedno od svojih predizbornih obecanja i tako zadovoljile domacu javnost - amnestiranje ratnih begunaca. To ce dati podsticaj velikom broju mladih strucnjaka koji su napustili zemlju da se vrate.


Prema istrazivanjima profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu Silvana Bolcica, Jugoslaviju je tokom devedesetih godina, dok je vodila cetiri rata, napustilo oko 320 hiljada ljudi, od cega 220 hiljada mladih.


Amnestiranje albanskih politickih zatvorenika jasan je signal medjunarodnoj zajednici da je nova vlada spremna na saradnju, ocekujuci zauzvrat finansijsku podrsku u procesu tranzicije koji joj predstoji.


Zakon o amnestiji dugo je bio predmet spora izmedju nekada vladajucih partija u Srbiji i opozicije. Na njemu je Miloseviceva vlast dokazivala svoju politiku "patriotizma", a opoziciju koja je bezbroj puta pokusavala da ga uvrsti na dnevni red nekog zasedanja nazivala je izdajnickom.


Stoga nije bilo iznenadjenje sto su predstavnici nekadasnje vlasti, Socijalisticka partija Srbije, SPS i Jugoslovenska udruzena levica, JUL, i Srpska radikalna stranka Vojislava Seselja bili protiv usvajanja ovog zakona.


Nije se, ipak, ocekivalo da ce pred izglasavanje ovog zakona atmosfera u Saveznoj skupstini biti tako usijana.


Rasprava u Vecu gradjana bila je prosarana cak i samarima. Savezni ministar odbrane Slobodan Krapovic isprovociran nekulturnim Seseljevim dobacivanjem iz klupe, prisao mu je i lupio samar. Predsednik radikala je skocio da mu uzvrati, ali su se umesali najblizi poslanici i sprecili tucu.


Ovaj incident iz prvih redova, skamenjenog izraza lica, posmatrala je supruga bivseg jugoslovenskog predsednika i poslanik JUL-a, Mirjana Markovic. Tog dana, ona se po prvi put u Saveznom parlamentu pojavila bez licnog obezbedjenja.


Podbulog, nenasminkanog lica, odevena u crni komplet, sa govornice je isprekidanim glasom procitala svoj patriotski govor. Poslanici su se, s vremena na vreme, zagledali u cudu, a mogao se cuti i smeh.


Nju je savezni ministar za saobracaj, Zoran Sami, podsetio da je njen sin Marko otvarao pekaru u Pozarevcu i parfimeriju u Beogradu, dok su mladici iz Srbije nasilno odvodjeni na Kosovo i tamo ginuli.


Ratni begunci rasuti po inostranstvu sada slave. Mnogi su se nasli u Madjarskoj, jer im mnoge druge zapadne zemlje nisu bile dostupne. Samo se u Budimpesti obrelo oko 20.000 Jugoslovena, od kojih su mnogi "zbog neodazivanja na vojni poziv" osudjeni u odustvu na nekoliko godina zatvora.


Jovan, tridesetogodisnji inzenjer masinstva kaze: "Dok je trajala mobilizacija na Kosovu, pobegao sam u Madjarsku. Kada je sve bilo gotovo, zeleo sam da se vratim. Na jugoslovensko-madjarskoj granici, medjutim, hapse me istog trenutka, rekavsi da sam u odsustvu osudjen na pet godina zatvora. Srecom roditelji su uspeli preko nekih veza da sve to srede, ali sam tri dana sedeo u zatvoru u Nisu, u nekoj samici. Bilo je grozno...", priseca se on.


Zanimljivo je da je javno mnjenje potpuno ravnodusno po pitanju oslobadjanja Albanaca, a zakon se, pre svega, dozivljava kao zakon za amnestiju srpskih begunaca od rata. Samo se u uskim krugovima intelektualaca i u svetu nevladinih organizacija oslobadjanju Albanaca pridaje znacaj. Ostali o tome ne pricaju, a sasvim se malo i pise.


Tokom sukoba na Kosovu, pripadnici srpske policije hapsili su Albance na Kosovu i njima punili jugoslovenske zatvore. Sudjeno im je ekspresno u montiranim politickim procesima, bez postovanja osnovnih pravnih nacela.


Albanci su uglavnom dobijali visegodisnje kazne pod optuzbom da su teroristi. Tako je u niskom zatvoru zavrsila i albanska pesnikinja Flora Brovina koja je bila osudjena na dvanaest godina.


S promenom vlasti, doslo je do promene i odnosa prema tom pitanju, pre svega pod uticajem medjunarodne zajednice koja je ocekivala da se ovo pitanje brzo resi.


Vojislav Kostunica, predsednik SRJ, po dolasku na vlast oslobodio je Brovinu. Ali je u srpskim zatvorima, po priznanju jugoslovenskog ministra policije, Zorana Zivkovica i danas preko 700 njenih sunarodnika.


Usvajanjem ovog zakona srpske vlasti su dobile jos jedan adut u ruke. Sada mogu s pravom da traze od UN misije na Kosovu da obelodani sudbinu nestalih i kidnapovanih Srba. To zahteva i srbijanski ministar pravde Vladan Batic, koji je uputio zahtev civilnoj misiji UN na Kosovu.


"Posto je Kosovo jos uvek deo Srbije i SRJ, logicno je da se amnestija primenjuje i na Srbe kojma se sudi ili se nalaze na izdrzavanju kazne na Kosovu i Metohiji", rekao je on.


Zakonom o amnestiji, kako su izjavili predstavnici nove vlasti u Beogradu, bice ispravljene mnoge nepravde. Poginule u toku sukoba na Kosovu, i na jednoj i na drugoj strani, ali i u ranijim Milosevicevim ratovima, ovaj zakon, nazalost, nece vratiti.


Ivan Nikolic je novinar beogradskog casopisa "Vreme".