Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Jugoslavija Blokira Sebe Samu

Pritisak na drugu jugoslovensku republiku je pojacan kada je Vojska Jugoslavije krenula u napad na crnogorsku privredu.
By IWPR Balkans

Sukob izmedju Beograda i Podgorice je eskalirao, kada je Ratna mornarica Vojske Jugoslavije naredila zatvaranje glavne luke u Crnoj Gori, Bar.


Ovim potezom su ulozi u sukobu porasli, jer se na direktnom udaru nasla privreda manjeg partnera Srbije u jugoslovenskoj federaciji.


Crnogorski analiticari strahuju da je zatvaranje luke samo poslednji primer puzeceg puca u ovoj republici koji je poceo kada je General Milorad Obradovic stao na celo Vojske Jugoslavije u Crnoj Gori pocetkom aprila. Oni veruju da Vojska Jugoslavije postepeno preuzima kontrolu nad svim vaznim aspektima zivota u Crnoj Gori.


"Ako bi luka bila dugo zatvorena, mi bismo vrsili pritisak da se sto pre moguce ponovo otvori", rekao je Dragisa Burzan, potpredsednik Vlade Crne Gore. On je istakao da je Vojska Jugoslavije vec u nekoliko navrata zatvarala luku Bar, ali je to trajalo svega po nekoliko dana.


Vojska je vec zloupotrebila luku Bar i ispalila projektil zemlja-vazduh na NATO avijaciju, uprkos zelji crnogorskih vlasti koje su odlucne da ostanu neutralne u sukobu.


"Dugo zatvaranje komercijalne luke Bar moglo bi biti katastrfalno za gradjane i ekonomiju, a posebno za dopremanje humanitarne pomoci Crnoj Gori", kaze Jusuf Kalamperovic, ministar za pomorstvo i saobracaj. Ova zabrana se odnosi kako na trgovacke tako i na putnicke brodove.


Prema recima Kalamperovica, u luci ceka isplovljavanje brod sa drvenom gradjom namenjenom za izvoz, a ulazak u luku ceka brod sa sirovinama za kombinat aluminijiuma, jedno od najznacajnijih preduzeca u republici koje zaposljava 4.000 ljudi.


"Ako se luka Bar ubrzo ne otvori kombinat staje sa proizvodnjom", izjavio je Mihajlo Banjevic, predsednik Upravnog odbora Kombinata.


Prema njegovim recima, juce iz luke Bar nije isplovio brod koji je trebao da otpremi hiljadu tona aluminijuma, pa Kombinat nije u mogucnosti da izmiri vec dospele obaveze prema Elektoprivredi i Rudnicima. Ako bi blokada luke potrajala, sigurno bi dovela ne samo do zatvaranja Kombinata, vec i svih preduzeca vezanih za njegov rad.


Ova zabrana sem velikih materijalnih gubitaka koje neposredno prouzrokuje crnogorskoj privredi, ima jos tezi posredan efekat postepeno stavljanje crnogorske Vlade pod rezim Beograda. A vlada predsednika Mila Djukanovica ima sve manji prostor za manevrisanje.


Socijalisticka Narodna Partija (SNP) - glavni reprezent Miloseviceve politike u Crnoj Gori - je obelodanila predlog nove rezolucije kojim se zahteva od republickog parlamenta da osudi NATO "agresiju". Takodje se od Skupstine trazi da potvrdi da je glavna oruzana sila u Crnoj Gori Vojska Jugoslavije, i da je ona odgovorna za sve odbrambene snage u zemlji.


Mejdutim, Crna Gora nije duboko podeljena samo po pitanju svog stava prema intervenciji NATO-a, vec i po pitanju buducnosti srpsko-crnogorske federacije.


Najartikulisaniji kriticar Beograda i SNP-a, je Novak Kilibarda, potpredsednik vlade i predsednik Narodne stranke. On se nasao na meti Vojske Jugoslavije koja ga tereti da "ugrozava odbrambenu moc zemlje," jer je rekao da "NATO ne moze biti agresor jer je on savez."


Iako je ostao rezervisan prema ideji o nezavisnosti, Kilibarda je podrzao promenu u odnosu izmedju dve jugoslovenske republike. "Jugoslavija kao konfedeacija Srbije i Crne Gore bilo bi najbolje resenje, s obzirom da se ovakva federacija pokazala neprakticnom", rekao je televiziji SKY SAT/MONTENA.


Prvi napad NATO-a na nevojne ciljeve u Crnoj Gori - most u selu Murino u plavskoj opstini je nedavno unisten, a zivot je izgubilo cetvoro ljudi od cega su dvoje deca - je izostrio unutrasnje dileme u Crnoj Gori. NATO je smatrao most na reci Lim legitimnom metom posto je njegovim rusenjem odseceno moguce dopremanje goriva na Kosovo.


"NATO smatra da bi se ovuda mogle kretati oklopne jedinice Vojske Jugoslavije prema Kosovu, ali isto tako postoji mnogo nacina da se zaustave negde drugde, a ne usred sela", rekao je potpredsednik Vlade Nikola Burzan.


Uprkos povecavanju tenzija izmedju Srbije i Crne Gore, predsednik Vlade Filip Vujanovic je izrazio optimizam i nadu u razgovoru sa prestavnicima turisticke privrede u Crnoj Gori u skorasnje resenje kosovske krize.


"Gospodari rata i mira u Beogradu konacno moraju shvatiti da ova razaranja moraju prestati", rekao je Vujanovic.


Ljubinka N. Cagorovic je novinar u Podgorici.