Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

IZVESTAJ IZ REGIONA: SRBI SE OPIRU EKSTRADICIJI

Izborna groznica osujetila je zahteve Haskog tribunala.
By Zeljko Cvijanovic

Primicanje novih izbora u Srbiji predstavlja nepremostivu prepreku svakom eventualnom pokusaju ekstradicije osoba za kojima traga Tribunal za ratne zlocine. Karla del Ponte (Carla Del Ponte) ogorcena je proslosedmicnim razgovorima vodjenim sa srpskim zvanicnicima zbog cinjenice da 11 osumnjicenih, za koje se veruje da se nalaze na srpskoj teritoriji, jos uvek nisu isporuceni Hagu.


Od Generalne skupstine Ujedinjenih nacija ona je u ponedeljak zatrazila da preduzme ostre mere protiv Srbije, sto bi odista moglo znaciti i uvodjenje (pogubnih) sankcija. Medjutim, cini se da cak ni takva pretnja nece mnogo uticati na srbijanske rukovodioce. Oni su svesni da ce im antihaski opredeljeni deo birackog tela svakako uskratiti podrsku, ukoliko uoci novih predsednickih izbora, koji se ocekuju krajem godine, kao i parlamentarnih, koji ce uslediti 2003., dodje do novih izrucenja


Na vrhu liste trazenih lica nalazi se Ratko Mladic, bivsi komandant vojske bosanskih Srba za koga se pretpostavlja da se krije u Srbiji. Svaki predstavnik vlasti koji bi ga uhapsio i poslao u Hag verovatno bi na izborima doziveo debakl.


Del Ponte je svoj bes najvecim delom usmerila na Vojislava Kostunicu, aktuelnog predsedniku trosne jugoslovenskle federacije i glavnog pretendenta na funkciju predsednika Srbije. Opisala ga je kao "jedinu prepreku" izrucenjima. "Kad bi Kostunica jos danas naredio vojsci da uhapsi Mladica, ona bi to smesta i ucinila", rekla je Del Ponte, svesna cinjenice da Kostunica ima potpunu kontrolu nad vojskom.


Kostunica je oduvek bio mlak spram Tribunala, iz cege je izvlacio najveci broj glasova nacionalisticki glasaca, koji se protive izrucenju. Aktuelni srpski premijer Zoran Djindjic imao je znatno kooperativniji odnos prema Hagu, ali on jedva i da raspolaze skupstinskom vecinom. Djindjic doduse nije predsednicki kandidat, ali ipak strahuje od sve cescih prelazaka vlastitih koalicionih partnera u Kostunicin tabor i zna da bi bilo kakvo izrucenje u ovom trenutku za njega skoro sigurno znacilo i gubitak podrske u parlamentu.


Predrag Simic, Kostunicin savetnik za medjunarodne odnose, odbacio je optuzbe Del Ponteove kao "besmislene". "Nasi najvisi organi nemaju nikakvih informacija o tome da general Mladic boravi na teritoriji Jugoslavije", izjavio je u sredu Simic za Radio Slobodna Evropa.


Rezultat svega toga je da ce Mladic, ukoliko se zaista nalazi u Srbiji, jos neko vreme ostati potpuno bezbedan, uprkos tome sto je optuzen za genocid u Srebrenici, pocinjen 1995., u vreme bosanskog rata.


Prilikom posete Beogradu, Del Ponte nije samo vrsila pritisak na srpske vlasti da isporuce 11 ranije optuzenih lica, nego je donela i tri nove optuznice, koje se takodje odnose na Srebrenicu. Medjutim, Clan 39 jugoslovenskog Zakona o saradnji s Haskim tribunalom propisuje da je Beograd obavezan da isporuci samo one osumnjicene koji su optuzeni pre 11. aprila (tj. dana usvajanja samog zakona). Zbog toga se doticni zakon ne odnosi na trojicu novih optuzenika.


Klod Zorda (Claude Jorda) izjavio je da takva pravna regulativa "protivreci medjunarodnim obavezama koje Srbija ima prema Haskom tribunalu". Takodje je naglasio kako misli da bi jedanaestorica begunaca, za koje se veruje da se kriju u Srbiji, svakako ostala na slobodi cak i u slucaju da je optuznica protiv njih bila podignuta pre 11. aprila.


Na spisku begunaca osim Mladica su i pukovnik Veselin Sljivancanin i kapetan Miroslav Radic, koji su optuzeni za zlocine pocinjene u Vukovaru 1991., kao i aktuelni srpski predsednik Milan Milutinovic, koji ce jos dva meseca provesti na toj funkciji.


"Cinjenica je da ima mnogo begunaca koji su optuzeni, a da jos uvek nisu uhapseni", rekla je Del Ponte ovog ponedeljka novinarima u Beogradu.


Premijer Djindjic i ministar inostranih poslova Goran Svilanovic ukazali su na potrebu da Beograd u potpunosti saradjuje s Hagom. Kada je rec o ekstradicijama, obojica su se, medjutim, uzdrzala od bilo kakvih obecanja.


Nakon sastanka s tuziteljicom Djindjiceva vlada izdala je saopstenje u kome se kaze da saradnja s Tribunalom predstavlja "neizbeznu obavezu", te da "vlada cini sve kako bi ta saradnja bila sto efikasnija".


Svesni smo da ta saradnja nije idealna, ali se niposto ne bi moglo reci da Jugoslavija ne saradjuje - izjavio je Svilanovic u sredu za srpsku drzavnu televiziju.


Takve izjave nisu impresionirale predsednika Tribunala: Zorda je, naprotiv, konstatovao kako tuziteljicina poseta Beogradu nije dala nikakav rezultat.


U vezi s Clanom 39 ipak se pojavio i jedan tracak nade. Savezni ministar pravde Savo Markovic izjavio je 19. oktobra za podgoricki list Dan da Beograd nece prihvatiti nove optuznice. No, na drugoj strani, njegov zamenik Nebojsa Sarkic, dao je izjavu koja je ostavila sasvim drugaciji utisak.


Sarkic je Radiju B92 rekao da je posle posete Del Ponteove Beogradu Clan 39 saveznog zakona postao "neodrziv". I potom dodao: "On sigurno nece ostati na snazi ukoliko se pojave bilo kakvi dokazi u novim krivicnim postupcima. A nove optuznice vec pristizu."


Zeljko Cvijanovic je glavni urednik beogradskog nedeljnog magazina Blic News.