IZVESTAJ IZ REGIONA: KARADZIC U STUPICI?

Uprkos razocarenju koje izrazavaju Zapadni mediji, dvodnevna medjunarodna operacija hvatanja bivseg lidera bosanskih Srba, Radovana Karadzica, ne bi trebalo da bude protumacena kao potpuni neuspeh.

Karadzicev polozaj nikad nije bio gori: s jedne strane, njegova sloboda kretanja sve je vise ogranicena delovanjem mirovnih snaga NATO (SFOR); s druge strane, srpske vlasti su mu, pod pritiskom Vasingtona, navodno vec uskratile pristup fondovima iz kojih se finansira njegovo obezbedjenje.

Zapad bi najvise voleo da se on dobrovoljno preda, jer pri samoj operaciji hvatanja postoji opasnost od zrtava iz redova NATO i od toga da Karadzic pocini samoubistvo. Sistematski pritisak, poput ovog kakav je primenjen protekle sedmice, zaista bi mogao Karadzica primorati da se preda. Postoje i nagovestaji da je upravo to bio cilj operacije koja je proslog cetvrtka izvedena u bosanskom selu Celebici.

Do sada je u Bosni i Hercegovini bilo izvedeno 18 operacija hvatanja cije je izvodjenje podrazumevalo i iznenadne napade specijalnih snaga NATO. Operacija Celebici bila je nesto drugacija, bas kao prethodni pokusaj, koji je neuspesno izveden 13. jula 2001.

U sredu popodne, vec se moglo videti da u region Foca-Cajnice-Rudo stize pojacanje u vidu medjunarodnih trupa. Karadzicevo obezbedjenje je to zasigurno moralo primetiti. A cinjenica da pri operaciji, koja je narednog dana usledila, nije doslo ni do kakve znacajnije razmene vatre, sugerise da bivsi lider bosanskih Srba nije bio ni u kakvoj neposrednoj opasnosti da bude uhapsen.

Nekih cetrdesetak pripadnika americkih trupa - u cetvrtak rano ujutro, a posredstvom pet helikoptera - upalo je u Celebice (omanje selo, od tridesetak kuca). Telefonske veze bile su prekinute, a mobilni telefoni blokirani sve vreme dok su trupe obavljale detaljnu pretragu svake zgrade, ukljucujuci cak i tamosnje obore za svinje.

Portparol SFOR je kasnije tog dana potvrdio da je u selu pronadjeno skriveno pesadijsko i protivtenkovsko naoruzanje, za koje se pretpostavlja da pripada Karadzicevom obezbedjenju.

Citava akcija bila je preduzeta nakon sto je SFOR dobio podatak da je Karadzic lociran u blizini samih Celebica. Operacija je nastavljena i u petak, kada su trupe NATO pretresle i zaseoke Borje i Hocevo, koji se nalaze nekih pet kilometara istocnije.

Mark Leiti je, kao portparol NATO, istog tog petka za Radio Slobodnu Evropu izjavio "da se omca oko njegovog [Karadzicevog] vrata steze i da ce akcija hapsenja biti nastavljena sve dok se on bude nalazio u Bosni. Zato bi za njega samog bilo bolje da se odmah preda."

Tvrdi se da Karadzicevo obezbedjenje broji izmedju 120 i 150 ljudi, koji su rasporedjeni u tri zastitna prstena. Za razliku od drugog osumnjicenog za ratne zlocine, Ratka Mladica - koga stite fanaticni dobrovoljci - Karadzicevi cuvari su klasicni placenici. Bez srpskih para, oni bi veoma brzo mogli potraziti neke druge poslodavce.

Prema recima njegovih beogradskih prijatelja, Karadzicevi cuvari su relativno novi. Pre oko dve godine, on je bio prinudjen da raspusti svoje stare zastitne jedinice, posto je shvatio da bi Zapad njihove pripadnike mogao identifikovati posredstvom ratnih fotografija i filmskih snimaka.

Oko 15 ljudi, koliko ih sacinjava unutrasnji prsten njegovog obezbedjenja, navodno dolazi iz planinskih oblasti Crne Gore, odakle je poreklom i sam Karadzic. Za vecinu ostalih pretpostavlja se da su lokalni mestani i manje poznati pripadnici nekadasnjih policijskih snaga. Mada Karadzic uziva znatnu podrsku u istocnoj Bosni, nije izvesno da li je i pomenutim zastitnicima svojstven njegov ideoloski fanatizam.

Zahvaljujuci najnovijem prepadu, Karadzic je odsecen od Celebica i nekoliko okolnih zaselaka koja je u proslosti koristio kao vlastitu logisticku bazu. Sada je prinudjen da se ogranici na (jos) manji broj (jos) zabacenijih sela na bosansko-crnogorskoj granici.

I pored svega toga, prijatelji i clanovi porodice bivseg lidera kazu da nisu zabrinuti.

Karadzicev ratni savetnik, Jovan Zametica, izjavio je za vikend-izdanje banjaluckog dnevnog lista Nezavisne novine da SFOR nema pojma gde se njegov bivsi sef skriva, te da se Karadzic trenutno ne nalazi ni u kakvoj opasnosti.

Jedan Karadzicev prijatelj izjavio je za IWPR da je od begunca pre par meseci primio prilicno veselo pismo. Prema njegovim recima, Karadzic mu je napisao: "Kad bi samo znali [SFOR] koliko sam im blizu, pojeli bi si jaja."

Isti taj prijatelj tvrdi da obavestajni agenti Zapada rutinski prisluskuju telefone Karadzicevih saradnika iz srpskog entiteta u Bosni, prate njihove automobile, pa cak i postavljaju naprave za pracenje na sama vozila. "Oni misle da ce se na taj nacin dokopati Karadzica, ali grese", kaze on.

Karadzicev brat Luka takodje insistira na tome da se njegov brat nikada nece predati. On je Nezavisnim novinama rekao da "Radovan nema nema nameru da se preda. Ukoliko bi to ucinio, on bi izdao sebe, svoje prijatelje i svoju porodicu."

Prema tvrdnjama iznetim u beogradskom nedeljniku NIN, Vasington je na sam dan prepada na Celebice Karadzicu preko prijatelja i porodice poslao "poslednju ponudu": u zamenu za predaju i svedocenje protiv Slobodana Milosevica, optuzbe za genocid protiv njega bile bi odbacene i zamenjene manje teskim optuzbama za krsenje zakona i obicaja ratovanja.

Luka Karadzic je za Radio B92 izjavio da njegov brat nikada ne bi pristao da svedoci protiv Milosevica. "Radovan se ne bi branio tako sto bi optuzivao nekog drugog, pogotovo ako je taj drugi Srbin", citiraju se njegove reci.

Nije nikakva tajna da Vasington veruje da bi Karadzic, jednom kad bude uhvacen, mogao biti nagovoren da svedoci protiv Milosevica, sa kojim se u vrlo losim odnosima razisao 1994.

Operacijom izvedenom proslog cetvrtka, NATO je poslao jasan signal da je odlucan da obezbedi Karadzicevo hapsenje. I dok snage alijanse jos uvek sporo napreduju i sistematski pretrazuju region Celebica, sanse Karadzica da ce izbeci hapsenje ubrzano se tope.

Zeljko Cvijanovic je glavni i odgovorni urednik beogradskog nedeljnika BlicNews.