Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

IZVESTAJ IZ REGIONA: Bosanskim Srbima osumnjicenim za ratne zlocine preti izrucenje

Opstanak Republike Srpske sada zavisi od brzog izrucivanja Radovana Karadzica i Ratka Mladica Hagu
By Zeljko Cvijanovic

Dve noci pre nego sto je Slobodan Milosevic odveden u Hag, srpska vlada naredila je jedinicama iz sastava specijalnih snaga bezbednosti, poznatim pod skracenicom JSO, da uhapse jednog od svojih nekadasnjih komandanata u Beogradu.


Izvor iz srpske tajne policije kaze da je hapsenje bilo naredjeno zbog navodne staresinske umesanosti u operacije koje je jedinica izvela na Kosovu pre dve godine. Ime tog oficira nalazi se na zapecacenoj optuznici Haskog tribunala za ratne zlocine, rekao je izvor koji je odbio da otkrije identitet doticnog.


Jedinica iz sastava JSO odbila je da izvrsi naredjenje za hapsenje. Ocigledno prkoseci Vladi, ona je tom coveku pomogla da pobegne preko granice u Republiku Srpsku (RS). Istog dana, beogradski mediji izvestili su da je jedan drugi oficir JSO, Milorad Ulemek Legija, nekadasnji komandant koji je proteklog meseca otpusten iz policije, takodje s porodicom presao u RS.


Ta bekstva, zajedno sa izrucenjem Milosevica, dovela su do pojacavanja pritiska na banjalucke vlasti da otpocnu proces potpune saradnje sa Tribunalom. Sve dok to ne ucine, nad njima ce lebdeti senka sankcija koje bi mogle ugroziti i samo postojanje srpskog entiteta.


Sada, kad Beograd konacno saradjuje s Hagom na konkretan nacin, medjunarodna zajednica nije vise spremna da dopusti da RS ostane poslednje utociste begunaca iz regiona.


Robert Bikroft, predvodnik misije OSCE u Sarajevu, nedavno je rekao: "Nema vise odlaganja. Fokus se sa Beograda pomerio na RS. Reakcija vlasti RS, kao i same SDS (Srpske demokratske stranke), bice u danima koji dolaze pazljivo nadgledana. Preostali sa haskog spiska ne smeju biti uvereni da ce moci da potraze utociste u Republici Srpskoj."


Konkretan korak koji bi pokazao volju vlasti RS da blize saradjuju sa Tribunalom, bilo bi hitno izrucenje dvojice najtrazenijih ljudi - Radovana Karadzica i Ratka Mladica.


Mladen Ivanic, reformski orijentisani predsednik vlade, tvrdi da se nijedan od haskih begunaca, ukljucujuci Karadzica i Mladica, ne nalazi na teritoriji RS. Medjunarodni zvanicnici, medjutim, veruju da se dvojica osumnjicenih kriju u istocnoj Bosni, nedaleko od granice sa Srbijom i Crnom Gorom. Neki od njih, cak, tvrde da oruzane snage entiteta ucestvuju u obezbedjivanju samog Mladica.


Pod sve jacim pritiskom, Vlada RS pripremila je zakon o saradnji sa Tribunalom, koji sada treba da bude usvojen u parlamentu. Haski i medjunarodni zvanicnici smatraju da taj zakon nije neophodan, za razliku od lokalnih vlasti. Prosledjivanjem zakona u parlament, odgovornost za predstojeca izrucenja prebacuje se na politicke partije u entitetu.


Ivanic je 5. jula stigao u Hag na razgovore o predlozenom zakonu. Naisao je na prilicno hladan prijem. "Sve dok vlasti Republike Srpske ne pruze opipljive dokaze saradnje, ne mozete od nas ocekivati da budemo zadovoljni", rekao je Zan-Zak Zori, diplomatski savetnik glavnog tuzioca Karle del Ponte.


"Tokom proteklih sest godina, vlasti RS imale su kljucnu ulogu u bekstvu Ratka Mladica i Radovana Karadzica... Najmanje sto te vlasti mogu uciniti jeste da saradjuju."


Banjalucki nacrt zakona skoro je identican onom koji su nedavno pripremile jugoslovenske vlasti. No, beogradski zakon nije ni dospeo pred savezni parlament usled protivljenja crnogorske Socijalisticke narodne partije.


Prilikom dolaska u Holandiju, Ivanic je izjavio da "nema alternative primeni zakona", a to znaci hapsenje Mladica i Karadzica. Rekao je da zakon pokazuje da je njegova vlada "spremna za izrucenje". Takodje je dodao: "Da sam Karadzic, predao bih se."


Ali, ostaje da se vidi hoce li Skupstina RS, koja broji 84 poslanika, usvojiti predlog zakona. Najveca parlamentarna stranka, sa 31 poslanikom, jeste SDS, koju je Karazic osnovao 1990. Ona bi mogla ostati uzdrzana, ili bi se, pak, mogla pocepati na konzervativce okupljene oko predsednika RS Mirka Sarovica i vise reformsko krilo koje bi sledilo potpredsednika Dragana Cavica.


No, cak i ako Ivanic uspe da proturi zakon kroz parlament, bice suocen sa mnogo ozbiljnijim problemom - policijom. Nekolicina visih zvanicnika policije, ukljucujuci ministra unutrasnjih poslova Dragomira Jovicica, navodno su pretili da ce, ukoliko im bude naredjeno da obave hapsenje osumnjicenih za ratne zlocine, podneti ostavke.


Osim toga, cinjenica je da su Mladic i Karadzic jos uvek popularni u samom entitetu. Za razliku od Milosevica, koji je u Hag poslat onda kada je njegova popularnost dostigla najnizu tacku za proteklih deset godina, dvojica ratnih lidera bosanskih Srba povukli su se iz javnog zivota pre pet godina, u vrhuncu popularnosti.


Iako su medjunarodni zvanicnici u Sarajevu pozdravili napore koje Vlada RS cini u pravcu usvajanja zakona o ekstradiciji, istovremeno su pojacali pritisak na Ivanica da odmah pocne s hapsenjima.


U tome prednjaci ambasador Sjedinjenih Drzava, Tomas Miler, zahtevajuci da se hapsenja izvedu pre donosenja zakona. Miler je, takodje, pozvao Ivanica da formira novu koaliciju sa Bosnjacima i umerenim srpskim partijama kako bi raskinuo sve veze sa SDS.


Medjutim, bilo koji Ivanicev potez mogao bi da izazove haos u entitetu. Zapravo se cini da je dobrovoljna predaja Mladica i Karadzica jedina mirna opcija za vlasti RS.


Policijski izvor iz Banja Luke izjavio je da kontakti sa Karadzicem obavljeni pre nedelju dana navode na zakljucak da bi se bivsi lider mogao predati. "Postoje izvesne indicije da bi se Karadzic mogao predati zbog toga sto ne zeli da njegov narod pati", izjavio je ovaj izvor. "Mladic je rekao da bi se licno radije ubio."


Karadziceva supruga Ljiljana demantovala je te glasine. "Nema istine u nagovestajima da ce se Radovan Karadzic predati Haskom tribunalu kako bi potom svedocio protiv Milosevica u zamenu za blazu kaznu."


Na ovaj ili onaj nacin, ovo leto bice leto odluke. Sudbina Karadzica, Mladica i RS visi u vazduhu. Lideri RS bice primorani da biraju izmedju saradnje s Tribunalom i odgovornosti za raspad entiteta.


Zeljko Cvijanovic je clan dopisnicke mreze IWPR za ratne zlocine; redovno pise za sarajevski casopis "Dani", kao i za druge publikacije.