IZVESTAJ IZ REGIONA:
Srpski premijer nastoji da podigne finansijsku i politicku cenu saradnje s Hagom.
IZVESTAJ IZ REGIONA:
Srpski premijer nastoji da podigne finansijsku i politicku cenu saradnje s Hagom.
SRBIJA: DJINDJIC SE CENJKA OKO SARADNJE S HAGOM
Pozitivan stav Zorana Djindjica prema Haskom tribunalu doveden u pitanje pocetkom ove nedelje kada je javno upozorio da bi hapsenje bivseg vojnog komandanta bosanskih Srba, Ratka Mladica, u Srbiji moglo izazvati unutrasnje sukobe. Ali izgled moze da zavara.
U intervjuu datom nemackom listu Spigl, srpski premijer izjavio je da mogucnost gradjanskog rata u Srbiji proistice iz cinjenice da je 200,000 bosanskih izbeglica prisutno u Srbiji, "od kojih su mnogi jos uvek naoruzani".
Djindjic je tekuce sudjenje bivsem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milosevicu u Hagu dodatno opisao kao "cirkus", te da on stoga ne vidi "kakvim bi razlozima mogao opravdati isporucivanja drugih ljudi". Tribunal je "izgubio sav kredibilitet".
Medjutim, izvori IWPR bliski Djindjicevoj vladi tvrde da su ovakvi komentari deo njegove sire strategije pritiska na medjunarodnu zajednicu, ali i na svog glavnog politickog rivala, jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunicu.
Djindjic je obecao da ce nekolicinu osumnjicenih za ratne zlocine, ukljucujuci i Mladica, isporuciti do 31. marta. Izvori IWPR tvrde da se premijer nada da ce preostalih nekoliko nedelja do isteka tog roka iskoristiti za podizanje finansijske i politicke cene ekstradicije.
Djindjic je nezadovoljan sa iznosom finansijske pomoci koju je odobrio zapad, pa procenjuje da bi budjenje straha od novog sukoba u regionu moglo navesti medjunarodnu zajednicu da poveca pomoc kao i ubrza njenu dostavu.
Premijerovo okruzenje veruje da bi srpska javnost prihvatila Mladicevu ekstradiciju bez ikakvog znacajnijeg protesta ako bi vlada prethodno obezbedila dovoljno finansijske pomoci da ljudima osigura zaposlenje.
Djindjic je za Spigl rekao da je nezadovoljan brzinom s kojom pristize strana pomoc, pogotovo sa onim delom koji je obecala Evropska Unija, upozoravajuci da to moze dovesti do socijalnih nemira.
On je konstatovao da je od ukupno 1,3 milijarde dolara pomoci, koliko joj je obecano prosle godine, Srbija za sada dobila svega 500 miliona.
"Ovde su tempirane bombe cija bi eksplozija mogla spreciti reforme koje sprovodi nasa demokratska vlada", rekao je Djindjic. "Pedeset hiljada radnika iz Bora (uglavnom rudara koji protestuju zbog pretnji da ce rudnik biti zatvoren) priprema se za mars na Beograd."
Ali ekonomska situacija nije i jedini razlog Djindjicevih zloslutnih komentara.
Premijer se nada da ce takvim pristupom podstaci zapadne diplomate da izvrse dodatni pritisak na Kostunicu sa ciljem da se ubrza proces usvajanja zakona o saradnji s tribunalom na federalnom nivou.
Anti-hasko raspolozenje u Srbiji poraslo je otkako je pocelo sudjenje Milosevicu - cime je i Djindjic dospeo u vrlo nezahvalnu poziciju.
Premijeru bi odgovarao savezni zakon kojim bi se regulisale ekstradicije jer bi isporucivanje osumnjicenih za ratne zlocine u protivnom slucaju moglo ugroziti njegov domaci imidz.
Ali cini se da ce Djindjic nastaviti sa ekstradicijama bez obzira na to da li ce zakon o saradnji biti usvojen ili ne. Iako bi mu takav zakon pruzio malo vise politickog manevarskog prostora.
Prosle godine se zakon o saradnji s tribunalom nasao pred jugoslovenskim parlamentom u vise navrata, ali nije stupio na snagu usled neslaganja crnogorskih poslanika i protivljenja ustavnog suda.
Protekle se nedelje Kostunica saglasio sa osnivanjem specijalne grupe pravnih eksperata za izradu nacrta zakona, koji bi u saveznoj skupstini trebalo da bude usvojen najkasnije polovinom marta. To telo - u koje su ukljuceni predstavnici jugoslovenske vlade, predsednickog kabineta i vladajuce koalicije u Srbiji - predlozilo je tri zakonske mogucnosti.
Kostunicini predstavnici zele da tim zakonom sva odgovornost za ekstradicije bude prebacena na srpsku skupstinu; Djindjiceve pristalice kazu da takve odluke mora donositi savezna skupstina; bivsi savezni ministar pravde, Momcilo Grubac, ponudio je kompromisno resenje, kojim bi dve vlasti podelile odgovornost za isporucivanja Hagu.
Izvor IWPR kaze da je treca opcija ujedno i najizglednija, ali da po svemu sudeci zakon nece biti donet tako brzo. Jedan od clanova komisije koja raspravlja o novom zakonu, Vesna Rakic Vodinelic, izjavila je u nedelju za Radio B92: "Nedostaje nam dovoljno politicke volje za usvajanje ovog zakona."
Ranije primedbe zvanicnika bliskih Djindjicu jasno pokazuju da se premijer, bez obzira na sve to, ipak opredelio za saradnju. Cedomir Jovanovic, potpredsednik Djindjiceve Demokratske stranke (DS), izjavio je proslog petka da ce se, ukoliko zakon ne bude usvojen do 31. marta, ekstradicije odvijati po uredbi srpske vlade na osnovu koje je isporucen Milosevic.
Znacajno je i to sto je Jovanovic potvrdio da ce srpska vlada izvesti i ekstradiciju vojnih oficira koji se nalaze u nadleznosti saveznih vojnih vlasti - inace odanih Kostunici.
Zeljko Cvijanovic je glavni urednik beogradskog nedeljnika BlicNews.
