Izobilje U Cudesnom Svetu TV Srbije

"Zelim da emigriram u zemlju iz dnevnika TV Srbije". To je jedna od najduhovitijih parola sa antirezimskih demonstracija koje su u toku u Srbiji.

Zaista, u Srbiji, istovremeno, postoje dva razlicita sveta. U prvom, koji vodi drzavna televizija Srbije, RTS, sve je u najboljem redu, ljudi jedu i dobro zive pod rezimom Slobodana Milosevica. Zatim tu je i stvarni svet u kome je beogradski tekstilni radnik zaradio dnevno samo 1.4 dinara u mesecu julu, po zvanicnom kursu nesto manje od dvanaest americkih centi, sto je oko pola kila hleba.

Prosecne plate radnika u Srbiji manje su za dvadeset puta nego plate u Portugalu, gde su najnize od svih zemalja Evropske unije. Svi se trude da rade dopunske poslove. Zubna tehnicarka, cija je mesecna plata manja od osamdeset maraka, zaradi dvostruko vise radeci kod privatnog zubara, koji, opet, izradu plombe naplacuje od petnaest do dvadeset maraka.

Visoko obrazovani gradjani daju privatne casove po ceni od pet do deset maraka za dvocas. Mnogi se opredeljuju za spremanje tudjih stanova i zaradjuju izmedju osam i petnaest maraka po stanu. Oni koji se odluce za branje jabuka, zaradjuju po satu marku i po.

Dileri deviza imaju pedeset maraka dnevnice, dok ulicni preprodavci cigareta i benzina zaradjuju od deset do dvadeset maraka. Poredjenja radi, lekar specijalista u beogradskoj elitnoj bolnici, Klinickom centru, mora da radi do pet dana da bi zaradio dilersku dnevnicu, a ucitelj u osnovnoj skoli citave dve nedelje.

Ne iznenadjuje onda sto bi iz takve zemlje, ljudi radije da pobegnu u onu drugu televizijsku, u kojoj je manje-vise sve lepo, ponosno i perspektivno.

Ovaj svet nastao je kao kreacija drzavnih medija pod nazivom 'Obnova zemlje od posledica NATO agresije'. Ne prodje ni dan da se u informativnim emisijama ne pojavi neki visoki drzavni funkcioner, ili vidjeniji clan jedne od vladajucih partija. U prisustvu izvesnog broja razdraganih ljudi on otvara neko gradiliste ili pusta u rad obnovljenu fabriku.

Cak se i sam Milosevic, koji se inace retko vidja u javnosti, pojavljuje da bi podrzao kampanju. On je snimljen 29.septembra prilikom otvraranja obnovljene rafinerije nafte u Pancevu.

"Danas ce", zvucno je on naglasio, "poteci prve stotine i hiljade tona nafte na polja pod suncokretom i repom, na drumove, u industriju." Na taj nacin, rekao je on, Srbija ce pokazati "kako sopstvenim sredstvima mozemo da vratimo sve vitalne funkcije koje su se trudili da nam zauvek ukinu."

U istom gradu je 3.oktobra predsednik Srbije Milan Milutinovic otpoceo izgradnju dela autoputa dugog 4,5 kilometra. Rekao je da '"u obnovu i izgradnju infrastrukture idemo samostalno i slozno."

Drzavna televizija je od ovih dogadjaja napravila neverovatan spektakl. Milosevic i Milutinovic, obojica optuzeni za ratne zlocine i sa zabranom ulaska u bilo koju stranu zemlju, postali su zvezde sopstvene propagande.

A kakva je stvarnost to najbolje ilustruje reportaza koju je 5.oktobra objavio "Blic", pod naslovom: "Statisti na placu pokojnog Hinica". U njoj se govori kako je filmska ekipa zajedno sa grupom radnika dosla da snima toboznji pocetak izgradnje porusene kuce. Cim je snimanje zavrseno, radnici su se ukrcali u autobus i nestali, dok je rusevina kuce i danas na istom mestu i u istom stanju.

Srpski funkcioneri ne daju se zaustaviti u ovoj paradi. Tako,recimo, ministar za nauku i tehnologiju Srbije, Branislav Ivkovic, tvrdi da postoji veliki interes inostranih kompanija za ulaganje u Srbiju, cak i u tajnosti.

"Veliki broj kompanija iz Italije, Rusije, Grcke, pa cak i SAD i danas je prisutan i razmislja o ulaganju i koriscenju koncesija u Srbiji, ali taj interes iz politickih razloga mora da bude sakriven." On je dodao da mnogi inostrani ulagaci zele da dodju do brzog profita, ali da vlada Srbije nece dozvoliti "pljacku zemlje".

Opozicija i nezavisni mediji cine sto im je u moci da gradjane vrate u realnost. Demokratska stranka Srbije tvrdi da je vlada jedva uspela da skupi oko 400,000 nemackih maraka investicije za obnovu zemlje, da se gradi na veresiju, ako se uopste gradi, i da privreda i standard gradjana beleze dvocifreni pad u odnosu na proslu godinu.

Demokratska alternativa opisuje ekonomiju unistenu 'kvazi patriotizmom', u kojoj se gradjani namerno lisavaju neophodnog stranog kapitala za investicije, kao i sredstava za pomoc i kredita medjunarodnih finansijsih institucija. Umesto toga, rezim i dalje drzi gradjane Srbije u ropstvu domace mafije i novokomponovanih bogatasa - njihovih miljenika.

Najveci udarac Milosevicevoj TV stvarnosti zadao je crnogorski ministar za rad i socijalno staranje, Predrag Drecun. Prema njegovim recima vise od 1,000 privatnika iz Srbije prebacilo je kapital u Crnu Goru poslednjih meseci da bi iskoristili bolje i racionalnije uslove za trgovinu. Vrednost kapitala koji je prebacen premasuje sto miliona maraka.

"U Srbiji su privatna preduzeca izlozena ozbiljnim problemima ukoliko njihovi vlasnici nisu clanovi Socijalisticke partije ili Jugoslovenske levice", rekao je Drecun. Gradjanima koji se nisu odselili, a nisu clanovi partija Slobodana Milosevica i njegove supruge Mire Markovic, ili lokalni mafijasi i krijumcari, ostaju poruke drzavnih medija.

Siromasni jedu vise hleba, ali se zdravije hrane.

Vlado Mares je novinar beogradske nezavisne novinske agencije BETA.