Izmedju Vasingtona i Crvenih Beretki

Srpski premijer usao je u zavrsnu bitku sa antihaskim lobijem u Srbiji. Prostora za kompromis vise nema, jer bi odugovlacenje isporuka Hagu osumnjicenih u Srbiji, moglo da dovede u pitanje upravo obecanu americku ekonomsku pomoc, koja je time uslovljena.

Slede rizicni dani, ne samo po njegovu vlast, nego i za ukupan ishod ekonomskih reformi u zemlji koja je pred kolapsom.

Na jednoj strani on ima pobunjenu ozloglasenu specijalnu jedinicu drzavne bezbednosti, "Crvene beretke", koja je ocelicena u svim ratovima koje je Milosevic vodio, i za cije se neke pripadnike interesuje Hag. Jedinica je eksponent antihaskog raspolozenja, kako u policiji, tako i u vojsci.

Na drugoj strani - ima proslonedeljna obecanja Vasingtona, o kojima su srpski ekonomisti mogli samo da sanjaju - podrska otpisu veceg dela jugoslovenskih dugova, finansijska pomoc SAD srpskom budzetu u sledecoj godini, pokretanje procesa ukljucenja Jugoslavije u grupu najpovlascenijih zemalja u trgovinskom saobracaju sa SAD.

Umesto da ponudi kompromis beretkama, kako su se mnogi reformski orijentisani politicari pribojavali proteklih dana, on se odlucio za niz ostrih rezova koji bi trebalo da ovu jedinicu ucine manje opasnom.

Najelitnija srpska policijska jedinice proslog vikenda napustila je svoju bazu i pod oruzjem izasla na ulicu. Vratila se u bazu, ali od tada niko nema nikakvu kontrolu nad njom, a specijalci ne dozvoljavaju pristup nadredjenima, i jos se ne zna sta je njihova poslednja rec.

Mnogi misle da ce Djindjic ipak izaci iz te bitke kao pobednik, jer je tesko ocekivati da bi jedinica mogla dobiti siroku i javnu podrsku za eventualnu oruzanu akciju. Pogotovo kad se ima u vidu ono sto je Srbiji u Americi obecano.

Proslonedeljni put Zorana Djindjica u Vasington mnogi vide kao najznacajniju posetu SAD nekog srpskog zvanicnika nakon Milosevicevog potpisa Dejtonskog sporazuma 21. novembra 1995. godine.

Djindjic je pazljivo planirao povoljan trenutak za posetu Vasingtonu - samo nekoliko dana posle odluke Beograda da pozove Srbe na Kosovu da izadju na izbore, na cemu je insistirala medjunarodna zajednica.

Istovremeno, uoci premijerovog razgovora sa uticajnim demokratskim senatorom Dzozefom Bajdenom, policija je u okolini Beograda uhapsila i isporucila Hagu bracu Predraga i Nenada Banovica, optuzene za ratne zlocine u Bosni, sto je i bio razlog za pobunu "Crvenih beretki".

Posle sastanka sa Djindjicem, Bajden, koji je predsedavajuci Odbora za spoljnu politiku americkog Senata, rekao je u cetvrtak da je "Srbija odmakla na putu da postane partner SAD".

"SAD bi trebalo da ispunjavaju obecanja koja su dale u pogledu pomoci Srbiji, sada kada su akcije koje je Djindjic poceo da preduzima pocele da donose plodove", rekao je Bajden za VOA.

Ta americka pomoc odnosila se, pre svega, na podrsku za smanjenje prispelog jugoslovenskog duga sa 12,5 na sedam milijardi dolara.

Amerikanci su se obavezali da ce kod tzv. Pariskog kluba poverilaca, kome Beograd duguje 4,6 milijardi, uticati na Veliku Britaniju, Japan i Francusku da Jugoslaviji priznaju najpovoljnije uslove otpisa starih dugova.

Ukoliko bi Pariski klub pristao na reprogramiranje duga bio bi to povoljan signal i za Londonski klub, kome Beograd duguje 2,8 milijardi, i Beogradski klub, kako su nazvani ostali poverioci.

Koliko bi reprogramiraje dugova za Beograd bilo znacajno, govori i to sto bi pod aktuelnim uslovima vracanja duga, Jugoslavija vec za nekoliko godina mogla ponovo da upadne u tzv. duznicku krizu, koja bi odbila potencijalne investitore.

To bi znacilo jos dublju drzavnu nelikvidnost, jer i bez dugova, Jugoslavija ima ovogodisnji deficit od 1,1 milijarde dolara u poslovanju sa inostranstvom.

Osim toga, Djindjic je za iducu godinu obezbedio bruto 115 miliona dolara americke pomoci za SRJ. Vasington je cak pokazao spremnost da od tog iznosa ne uzme 42 miliona dolara, koliko sledece godine prispeva kao dug Beograda Vasingtonu. Bice uzeta samo polovina te sume, tako da ce Beograd dobiti nesto ispod sto miliona.

Ali, uslovi za ovu pomoc su - demokratizacija Srbije i saradnja s Hagom.

Naime, nijedan americki dolar nece uci u SRJ pre nego sto se 31. marta pokaze da Beograd saradjuje s Hagom, da ne pomaze institucije u Repubici Srpskoj, posebno tamosnju vojsku, i da postuje manjinska prava svojih gradjana.

Pre toga, prva transa americke pomoci ostace u SAD kao jugoslovenski dug Vasingtonu, dok ce isporuka ostale tri najvise zavisiti od saradnje Beograda s Hagom.

Vasingtonu je Djindjic obecao da ce do 31. marta isporuciti sve osumnjicene Haskom tribunalu.

Djindjica su, medjutim, docekale na povratku "Crvene beretke" sa zahtevima da se smeni ministar policije Dusan Mihajlovica, da se pre bilo kojeg novog hapsenja i isporuke Hagu, prvo usvoji zakona o saradnji s Hagom, sto je predmet vec visemesecnog spora. I da ta jedinica ne ucestvuje u hapsenjima haskih optuzenika.

Pravi motiv je, medjutim, jedan dokument koji je Karla del Ponte, glavni haski tuzilac, predala Djindjicu tokom svoje poslednje posete Beogradu proslog meseca i u kome su imena srpskih vojnika, politicara i policajaca, koji su interesantni Hagu. Pored 200 imena ljudi, za koje je Del Ponte zelela da zna gde se nalaze, bilo je i oko 50 imena pripadnika "Crvenih beretki".

Djindjic se odlucio da nesto hitno ucini, ako ne zeli da se anuliraju rezultati posete Vasingtonu i dovede u sumnju podrska SAD.

On je u sredu krenuo u veoma odlucno gusenje pobune. Odbacio je zahtev za ostavkom ministra policije Mihajlovica.

"Crvene beretke" je iz nadleznosti tajne policije premestio u javnu, cime je oduzeo ekskluzivitet toj formaciji, koja ce u sastavu javne policije biti mnogo krhkija, tako da ce biti lakse rasturena, sto je i Djindjicev verovatan krajnji cilj.

On je dodao da ce, ukoliko ta jedinica odbije da predje u resor javne bezbednosti, oni koji to odbiju dobiti otkaz, a ukoliko takvu odluku odbaci cela jedinica, onda ce biti rasformirana.

Specijalcima je ponudjen ustupak: smenjeni su njihovi neposredni pretpostavljeni - sefovi tajne policije Goran Petrovic i Zoran Mijatovic. Jedinicom sada formalno upravlja kolegijum minsitarstva, ali sustinski - niko.

Do sada jos niko iz "Crvenih beretki" nije komentarisao te odluke, iako IWPR iz njima bliskih krugova saznaje da nisu zadovoljni i da je komanda jedinice u sredu popodne vecala o eventuanom nastavku protesta.

Kakav ce biti odgovor "Crvenih beretki", zavisi pre svega od eventualne podrske koju ce dobiti u uticajnim krugovima javne policije i vojske, gde su smesteni najogorceniji protivnici Haga u Srbiji.

Tesko je, medjutim, zamisliti da bi Vojska Jugoslavije, ma koliko se tiho bunila protiv saradnje s Hagom, zaista krenula u otvorenu podrsku protiv srpske vlade.

Ukoliko bi "beretke" prihvatile Djindjicevo tvrdo resenje, bila bi to mozda njegova konacna pobeda nad "antihaskim lobijem" u Srbiji.

Zeljko Cvijanovic je novinar beogradskog nedeljnika "Blic News".