Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Izgledi Miloseviceve stranke za reforme

U toku je borba za prevlast u stranci bivseg srpskog lidera.
By Zeljko Cvijanovic

Kada su se gradjani Srbije probudili u nedelju ujutro i procitali da bi se Slobodan Milosevic mogao prikljuciti ultranacionalistickoj Srpskoj radikalnoj stranci, SRS, cinilo se da je to jos jedan pokazatelj sve veceg jaza izmedju Milosevica i Socijalisticke partije Srbije, SPS, koju je predvodio od njenog osnivanja.


Pozivajuci se na izvore unutar SPS-a, advokat Svetozar Vujacic je u nedelju izjavio za novosadski "Dnevnik" kako veruje da bi Milosevic mogao javno da saopsti svoju odluku o napustanju SPS-a 12. marta, po isteku tromesecne zabrane komunikacije sa spoljnim svetom iz haskog pritvora.


Mada su stranacki zvanicnici i Milosevicevi advokati energicno demantovali takvu mogucnost, pri cemu je sef glavnog odbora stranke Ivica Dacic insistirao da "od toga nema nista", oni vise ne uspevaju da prikriju sve ozbiljniji sukob izmedju samog Milosevica i visokih partijskih zvanicnika u Beogradu.


Ova vest u novosadskom dnevnom listu je tek jedan od niza nedavnih nagovestaja koji ukazuju da se u ovom trenutku odvija ogorcena borba za prevlast unutar ove partije. Stranka je, takodje, iznenadila javnost svojom podrskom novoj manjinskoj vladi istih onih politickih partija koje su doprinele zbacivanju Slobodana Milosevica 2000. godine.


Radikalne promene u politici SPS-a, u okviru kojih bi stranka odbacila svoje autoritarno nacionalisticko nasledje i prihvatila socijaldemokratski pristup u zapadnom stilu, predstavljale bi politicku prekretnicu u Srbiji.


SPS je posle osnivanja 1989. godine na rusevinama starog Saveza komunista Jugoslavije, SKJ, vladao Srbijom gvozdenom pesnicom tokom devedesetih godina proslog veka. Za vreme vladavine socijalista, Srbija se nasla u medjunarodnoj izolaciji zbog svoje umesanosti u niz oruzanih sukoba u regionu.


Iako naznake da se uistinu radi o razlazu izmedju bivseg lidera i njegove stranke deluju autenticno, mnogi politicki analiticari u Srbiji sumnjaju da je najozloglasenija partija u zemlji spremna da napravi odlucujuci zaokret.


Oni tumace oprezno distanciranje SPS-a od Milosevica kao pragmatican korak s ciljem da se opere sporna stranacka biografija pred medjunarodnom zajednicom.


"Nastavi li Kostunicina vlada sa reformama i proevropskom politikom uz podrsku SPS-a, socijalisti ce biti u mogucnosti da zatraze 'oprost greha' kako od domace tako i medjunarodne javnosti", smatra politicki analiticar Slobodan Antonic.


Antonic, ipak, veruje da je SPS jos uvek daleko od pravih promena unutar stranke.


Medjutim, nedavni potezi ove partije ukazuju da je reforma jos uvek moguca, mada je proces spor.


Ako bi postao konacan, razlaz SPS-a sa Milosevicem bio bi prvi korak ka reformi, ali bi to dovelo do daljeg raslojavanja i novih podela u stranci. Istovremeno, radikalna promena politike bi iziskivala potragu za novim pristalicama u birackom telu.


Podrska Kostunicinoj vladi mogla bi otvoriti mogucnost za reforme u SPS-u. Cinjenica da nova vlada ima nesto tvrdji konzervativno-nacionalni kurs u odnosu na prethodnu administraciju olaksala bi proces transformacije. Najzad, Milosevicev odabir politickih kadrova u stranci omogucava ovakav zaokret. Kao politicar bez ideoloskih skrupula, Milosevic je oko sebe okupljao pragmaticare i veste politicke manipulatore.


To se pokazalo neposredno posle prevremenih parlamentarnih izbora proslog decembra kada se partija oglusila o Milosevicevu zelju da na listu poslanika uvrsti clanove "Slobode", udruzenja za njegovu odbranu u kome su predstavnici najradikalnije promilosevicevske frakcije u stranci.


Milosevicevi pokusaji iz Haga da na celna mesta u SPS-u postavi sebi lojalne clanove stranke poput Bogoljuba Bjelice, predsednika udruzenja "Sloboda", takodje su propali.


Poslednji put, pre nekoliko meseci, Milosevicu nije uspelo da na mesto predsednika glavnog odbora, koji upravlja SPS-om u njegovom odsustvu, postavi Milorada Vucelica, predvodnika umerenije promilosevicevske struje.


Umesto njega, na to mesto je dosao Ivica Dacic koga Milosevic, uz druga dva visoka funkcionera, Milomira Minica i Zorana Andjelkovica, smatra svojim najvecim protivnicima.


Mada je Milosevic nedavno naveo Andjelkovica, Dacica i Minica kao zvanicnike odgovorne za ono sto je nazvao negativnim pojavama u stranci, Dacic odbacuje ove optuzbe. "Ovo nije partija Slobodana Milosevica. Ovo je Socijalisticka partija Srbije", rekao je za IWPR Ivica Dacic ove nedelje.


Zeljko Obradovic, zvanicnik SPS-a koji pripada reformskoj struji, izjavio je za IWPR da stranci nije potreban Milosevic da bi prezivela. Ona funkcionise vec tri godine bez njega i jos uvek je na politickoj sceni. "Cak i ako bi Milosevic presao u Srpsku radikalnu stranku, socijalisti ce zadrzati svoje glasace", kaze on.


Ipak, verovatno ce izostati javno odricanje SPS-a od Milosevica u strahu od moguceg gubitka podrske vecine glasaca koji su stranci proslog decembra obezbedili 22 mandata u republickom parlamentu sa 250 poslanika.


Analiza izbornih rezultata otkriva trend opadanja poverenja u nekada najmocniju politicku stranku u Srbiji kao i da su za nju mahom glasali najzagrizenije Miloseviceve pristalice.


"Da nije Milosevica, ne bismo ni usli u parlament i niko od nas ne bi trazio podrsku", kaze Milorad Vucelic za IWPR.


Izvori iz SPS-a bliski Dacicu tvrde da je verovatno da ce se sam Milosevic distancirati od stranke, a ne obrnuto.


Oni smatraju da bi haski optuzenik mogao da izazove sukob unutar stranke suprotstavljajuci frakciju "Sloboda", Vucelica i uticajnog funkcionera Milutina Mrkonjica Ivici Dacicu i reformistima.


Pobeda reformske struje u takvom unutarpartijskom sukobu suzbila bi Milosevicev uticaj u stranci, ali i ubrzala odlazak mnogih promilosevicevskih kadrova.


Stranka bi, u tom slucaju, imala dovoljno vremena do sledecih izbora da se pozicionira na levici kao zastitnik prava radnika, sindikata i ugrozenih socijalnih grupa.


U medjuvremenu, ova partija zeli po svaku cenu da izbegne nove izbore u trenutku kada postoji mogucnost gubljenja starih biraca pre nego sto je privukla nove pristalice. Upravo zbog toga mnogi analiticari veruju da ce njihova podrska novoj vladi biti postojana i skoro bezuslovna.


"Socijalisti se plase novih izbora", kaze analiticar Djordje Vukadinovic, "i to je presudni uzrok njihove kooperativnosti i spremnosti da podrze Kostunicinu vladu."


Antonic kaze da ce socijalisti biti spremni da podrze Kostunicin predlog za novi ustav cime bi na pragmatican nacin uspostavili distancu prema sopstvenom politickom nasledju.


"Ako se to dogodi", smatra Antonic, "SPS ce sebi kupiti pristupnicu u klub demokratskih politickih stranaka u Srbiji”.


"Sa tim oprostajem politickih grehovaa, oni bi mogli racunati na puno ucesce u vlasti vec nakon sledecih izbora", kaze on.


Cinjenica da Milosevic u borbi za prevlast u stranci sada podrzava svoje vatrene nepragmaticne pristalice mogla bi situaciju preokrenuti u korist reformske struje.


Uprkos neizvesnosti konacnog ishoda borbe za prevlast, cini se da je SPS, ipak, blizi reformskom putu nego ikada ranije. Ova stranka bi na tom putu mogla pronaci svoj novi identitet – ako, pre toga, ne nestanu sa politicke scene.


Zeljko Cvijanovic je urednik nedeljnika "Evropa".