Izetbegovic moze da ozivi nacionalizam
Nacionalisti sirom Bosne nadaju se da ce povlacenjem Alije Izetbegovica iz tripartitnog predsednistva doci do ponovnog ozivljavanja njihovih pozicija.
Izetbegovic moze da ozivi nacionalizam
Nacionalisti sirom Bosne nadaju se da ce povlacenjem Alije Izetbegovica iz tripartitnog predsednistva doci do ponovnog ozivljavanja njihovih pozicija.
Nacionalisticka politika u Bosni koja je zadobila udarac slabim izbornim rezultatima bosnjacke Stranke demokratske akcije, SDA, mogla bi ponovo oziveti povlacenjem Alije Izetbegovica iz Predsednistva Bosne i Hercegovine.
Republicki nacionalisti se nadaju da ce se Izetbegovic, zagovornik zasebnih nacionalnih stranaka Bosnjaka, Srba i Hrvata, posvetiti spasavanju poljuljanih pozicija njegove partije uoci opstih izbora koji su najavljeni za novembar. Izetbegovic planira da se 12.oktobra povuce iz Predsednistva. On ce, medjutim, ostati na celu SDA.
Tokom opstinskih izbora u aprilu, SDA je pretrpela tezak poraz od strane umerene Socijaldemokratske stranke, SDP, ciji je lider Zlatko Lagumdzija opisao izborne rezultate kao "labudovu pesmu nacionalistickih partija".
Iako su se nacionalisticke partije odrzale na vlasti u Republici Srpskoj, RS i u krajevima pod kontrolom Hrvata, umerene partije napredovale su i u ovim regijama.
Politicko rukovodstvo RS ocekuje da ce Izetbegovic upotrebiti svoju neprikosnovenu politicku moc da odredi svog nasledika i da osigura njegovu pobedu na predstojecim izborima. Veruje se da ce to biti ili nekadasnji sef diplomatije BiH, Haris Silajdzic ili premijer Federacije BiH, Edhem Bicackic.
Vodje RS se plase da Izetbegovic ne odnese sa sobom u grob ideju nacionalnog politickog organizovanja u BiH.
Saradnja nacionalista i njihovo medjusobno podupiranje u Bosni nije nista novo. Najsveziji primer saradnje je nedavni izbor Tusevljaka za mandatora Saveta ministara BiH. Nacionalni blok politicara iz RS, SDA i bosansko hrvatskog HDZ su se ujedinili da bi podrzali do sada nepoznatog profesora ekonomije, Spasoja Tusevljaka, upkos protivljenju medjunarodne zajednice.
Gotovo je palo u zaborav da su srpski, hrvatske i bosnjacki nacionalisti tesno saradjivali jos 1990.godine, da bi potisnuli komuniste. Tadasnji nacionalisticki lideri, Izetbegovic, Radovan Karadzic i Stjepan Kljujic pozvali su svoje birace da za Predsednistvo BiH glasaju i za nacionaslisticke predstavnike iz drugih nacija, a protiv umerenih partija.
Njihova politicka saradnja nije se prekidala ni tokom rata: postoje brojni dokazi da je Momcilo Krajisnik, uticajni srpski vodja u jeku rata tajno posetio Izetbegovica u Sarajevu i pregovarao s njim. Krajisnik je tokom rata govorio da niposto ne bi voleo da vidi odlazak Izetbegovica sa politikce scene, jer je on "neprijatelj po nasoj meri". I Izetbegovic je slicno mislio o Krajisniku, posebno uoci izbora 1998. godine, kada se suprotstavio ideji medjunarodne zajednice da suspenduje Krajisnikovu kandidaturu za Predsednistvo BiH.
Medjunarodna zajednica ne prestaje da se zalaze za ukidanje nacionalisticke politike u Bosni. Obnavljanje ovakvih ideja predstavlja neprestanu opasnost za ujedinjenje zemlje.
Lagumdzija se zalaze za koncept multietnicke vlade u Bosni. Uspeh njegove partije na opstinskim izborima nagovestava da bi on mogao pobediti Izetbegovicevog kandidata i uci u Predsednistvo Bosne i Hercegovine. Ovaj poraz SDA doveo bi do neuspeha svih nacionalistickih politicara u Bosni.
Opsti izbori u novembru odlucice hoce li u naredne cetiri godine vlast u BiH biti podeljena izmedju bosnjackih, hrvatskih i srpskih nacionalnih stranaka ili ce medjunarodna zajednica i Lagumdzijina vizija ujedinjene muntlietnicke vlasti dobiti prednost.
Zeljko Cvijanovic je nezavisni novinar iz Republike Srpske.
