Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Izbegnut Kolaps Pregovora u Makedoniji

Dok su medjunarodni posrednici nastojali da odrze dijalog, ostre reci makedonskog premijera zamalo dovele do prekida pregovora.
By Saso Ordanoski

Mirovni proces u Makedoniji dobio je jos jednu sansu, nakon sto su pregovori dospeli na mrtvu tacku, a ostre reci predskazale obnavljanje borbi.


Makedoniju ocekuje novi talas nasilja, u trenutku kada makedonski premijer Ljubco Georgievski odbacuje plan zapadnih posrednika kao 'brutalan', a albanski politicki lideri odbijaju ustupke i bojkotuju pregovore. Medjutim, u svom govoru u cetvritak 19.jula, makedonski predsednik Boris Trajkovski rekao je da su stranke "postigle proceduralni dogovor za nastavak dijaloga".


Da bi se odrzali pregovori koji su usli u veoma tesku fazu, Trajkovski i zapadni pregovaraci pokusavaju da umanje ocekivanja i ukinu bilo kakve ultimatume. "Ukoliko nam danas ili sutra ne podje za rukom da postignemo sporazum, to ne znaci da ce doci do rata", naglasio je Trajkovski. "Gradjani Makedonije ne zele rat".


Specijalni americki izaslanik Dzejms Perdju podrzao je makedonskog predsednika, insistirajem da se pregovori nastavljaju i da nije odredjen datum konacnog sporazuma.


"Nije doslo do prekida pregovora. Oni se nastavljaju u Skoplju", izjavio je portparol Stejt departmenta, Filip Riker 19. jula. "U vezi smo sa svim stranama".


U kancelariji Trajkovskog potvrdjuje se da su pregovori jos u toku. Specijalni izaslanik EU Fransoa Leotar i Perdju vode zasebne sastanke sa makedonskim i albanskim strucnjacima. Do prekida mirnovnog procesa doslo je kada je Georgijevski, lider VMRO-DPMNE, odbacio predloge medjunarodnih posrednika. Ostale makedonske stranke, takodje su, odbacile ovaj predlog.


"Ponuda gospode Perdjua i Leotara je ozbiljno mesanje u unutrasnje stvari zemlje i vodi federalizaciji Makedonije", rekao je Georgijevski. "Njihov tekst je brutalan, pisan kaubojskim stilom kojim se pokusava unistenje institucija ove zemlje".


Jedan visi diplomata koji ucestvuje u pregovorima, pod uslovom da ostane anoniman, za IWPR je takodje kritikovao ton medjunarodnih posrednika. Nazvavsi Perdjua "arogantnim", ovaj izvor tvrdi da je Perdju izjavio zapadnim diplomatama: "Ovo je predlog - uzmi ili ostavi - i Trajkovski ce morati da se slozi sa tim".


"Nije ga bilo briga, iako je bio upozoren da makedonska strana nece prihvatiti albanski kao drugi zvanicni jezik", kaze nas izvor.


Dok albanaski politicki lideri Arben Dzaferi iz Demokratske partije Albanaca, i Imer Imeri iz Partije demokratskog prosperiteta bojkotuju pregovore, izgleda da je mirovni proces ugrozen, sa izgledima za obnavljanje nasilja. Glasine o tome da strani placenici pomazu albanskim borcima i price o dodeljivanju oruzja gradjanima makedonske nacionalnosti samo povecavaju strahovanja da ce nastavak borbi biti jos gori.


Nakon zamerki Georgievskog, visoki zapadni posrednici, generalni sekretar NATO-a Dzordz Robertson i sef evropske diplomatije, Havier Solana, otkazali su posetu i uputili mu ostre reci.


"Jucerasnja izjava gospodina Georgijevskog u vezi predloga americkih i evropskih izaslanika ne predstavlja dostojan odgovor medjunarodnim naporima resavanju krize", rekli su oni u zajednickom saopstenju izdatom 19.jula.


Kljucna odlika poslednjeg predloga je delimicno usvajanje albanskog kao sluzbenog jezika. Upotreba albanskog u Makedoniji vec je zakonom garantovana u okviru lokalnih vlasti, sudstva, obrazovanja, kulture i drugih delova drustva, kao i u svim lokalnim zajednicama gde albanska manjina predstavlja vecinu ili je ima u znacajnom broju.


Iz finansijskih razloga, ovo ce se s teskom mukom sprovesti u delo, jer ova odluka zahteva upotrebu jezika u krajevima gde ne zivi albanska manjina. Obe strane, medjutim, pitanje jezika shvataju prvenstveno kao politicku, a ne prakticnu stvar. Albanci ga vide kao prakticnu potvrdu jednakih prava u okviru zemlje, a Makedonci upozoravaju na "jezicku federalizaciju".


Albanci zahtevaju da etnicka struktura policije odrazi etnicke odnose na lokalnom nivou, a da policijom upravljaju lokalne vlasti. Makedonci insistiraju da policiju kontrolise centralna vlast, kako bi se izbegla korupcija i etnicka podeljenost policijskih snaga.


Branko Crvenkovski, lider Socijaldemokratskog saveza Makedonije, SDSM , jedne od glavnih makedonskih partija i bivsi premijer, rekao je da predlozi zapadnih posrednika krse jedninstvo zemlje i da su stoga neprihvatljivi za njegovu partiju".


U ovom trenutku partije jos uvek pregovaraju. Primirje koje je postignuto 6.juna posredstvom NATO-a jos uvek se odrzava, uprkos svakodnevnim incidentima ciji su vinovnici albanski ekstremisti. Ukoliko dodje do politickog sporazuma, moguca je 'MFOR' misija pod okriljem NATO-a, kako bi se razoruzali albanski borci.


Dok god su pregovori u toku, ostaje nada da ce partije uspostaviti sporazum. Ali, zbog odugovlacenja postoji rizik da ce doci do prekida primirja i pocetka otvorenih sukoba.


Saso Ordanoski je urednik IWPR-ovog projekta u Skoplju i glavni i odgovorni urednik casopisa "Forum".