Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Istrazivanje Balkana

Istrazivanja BCR-a, koja su sazeto predstavljena u nastavku, dovela su do brojnih debata o nekima od najtezih problema u regionu (BCR Br 500, 28-maj-04)
By IWPR


Izvestaci IWPR-a u osam balkanskih zemalja otpoceli su istrazivanje o tome kako trgovci ljudima svercuju svoj zivi teret iz Rumunije na jug, preko Bugarske i Grcke u Albaniju, a zatim na sever kroz zemlje bivse Jugoslavije. Cesto u tajnosti, dovodeci sebe u opasne situacije, nasi novinari su posecivali klubove, hotele i bordele da bi razgovarali sa svercerima, makroima i samim devojkama, u pokusaju da sastave sliku o tome kako pogranicna mreza kriminalnih bandi obavlja svoj mucni posao. Ovo istrazivanje je imalo velikog odjeka na Balkanu, nasiroko je republikovano i dovelo je do organizacije cetiri okrugla stola na ovu temu.


ZATVORENICI TVRDE DA SU MUCENI



Posle ubistva premijera Srbije Zorana Djindjica u martu 2003. godine, vlasti su objavile uvodjenje vanrednog stanja tokom kojeg je privedeno oko 10.000 ljudi osumnjicenih za povezanost sa organizovanim kriminalom. Medjutim, IWPR je otkrio da su se mnogi pritvorenici zalili da su u zatvorima bili podvrgavani torturi. Zlostavljanje je navodno ukljucivalo batinanje, gusenje, pa cak i elektro-sokove, a neki su tvrdili da su takvim postupcima dovedeni do ivice samoubistva. IWPR je ispitao ovlascenja policije i sudova i postavio pitanje da li je medjunarodnim posmatracima bilo dozvoljeno da propisno obave svoj posao. Ovaj izvestaj je vise puta republikovan u Srbiji i podstakao je organizaciju Amnesty International da ispita ovaj slucaj.


SLOBODA U PONOC – TRGOVINA LJUDIMA U RUMUNIJI



Prica o "Dijani", osetljivoj rumunskoj devojci koja je prodata, primoravana na prostituciju, silovana, prebijana i drzana u kucici za pse vezana lancem, dospela je na naslovne strane u citavom regionu i sire. Zajednicko istrazivanje koje su organizovali IWPR, bukurestanski dnevnik Evenimentul Zilei i rumunski Centar za istrazivacko novinarstvo – kao i dokumentarni film koji je pri tom nastao – otkriva sokantnu pricu o tome kako su nasi novinari uspeli da "kupe" Dijanu od njenog makroa i prebace je u bezbednost prihvatnog centra za zene, okoncavajuci tako njeno mucenje, cime je zapocela dug i bolan proces oporavka. Ova prica je republikovana sirom Balkana, bila je tema mnogih okruglih stolova u regionu u organizaciji IWPR-a, i o njoj je opsirno izvestavano na televizijskim programima u Engleskoj.


"ZATASKAVANJE" ZLOCINA NA KOSOVU



IWPR je istrazivao otkrice masovnih grobnica na policijskom poligonu u Batajnici u Srbiji, za koje je ustanovljeno da se u njima nalaze tela stotina Albanaca ubijenih za vreme sukoba na Kosovu 1999. godine. Nasi novinari su ispitali optuzbe da je Milosevicev rezim namerno premestao tela i pokusavao da ih unisti u nameri da prikrije razmere svojih ratnih zlocina. Takodje su ispitali navode da nova demokratska vlast u Srbiji nije propisno istrazila ove dogadjaje.


NEVIDLJIVE ZRTVE RATA



Zastrasujuce price o silovanim zenama iz Bosne i deci koju su one potom radjale bile su povod za ovo opsirno istrazivanje, koje je sprovedeno u saradnji sa casopisom Start iz Sarajeva. Ova prica je bila veoma zapazena u Bosni i sire, i omogucila je da se po prvi put povede rasprava u regionu o ovoj tabuiziranoj temi. Naporan rad saradnika IWPR-a dobio je adekvatno priznanje kada im je organizacija Amnesty International u maju 2003. godine dodelila svetsku nagradu za novinarstvo posveceno ljudskim pravima.


DECENIJA SRUSENOG I PODELJENOG VUKOVARA



Zajedno sa srpskim dnevnikom Danas i hrvatskim novinarom Dragutinom Hedlom iz nedeljnika Feral Tribune, IWPR je ispitao razaranje hrvatskog grada Vukovara i ocenio izglede Srbije da izadje na kraj sa svojom krivicom. Nasi izvestaci su razgovarali sa nekadasnjim i sadasnjim stanovnicima grada, kao i sa mnogim bivsim srpskim rezervistima koji su optereceni osecajem krivice zbog uloge koju su imali u ovim dogadjajima. IWPR je ispitao zasto je Vukovar i dalje jabuka razdora izmedju Srbije i Hrvatske, kao i ulogu Medjunarodnog tribunala za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji u Hagu, pred kojim su trojica jugoslovenskih oficira optuzeni za navodno ubistvo 200 civila u Ovcari. Clanak je vise puta republikovan u Srbiji i Hrvatskoj, cime je pokrenut dijalog o ovom pitanju.