Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Iscezava San o Velikoj Albaniji

Izgleda da mnogi Albanci nisu motivisani idejom Velike Albanije
By Tim Judah

Dok sam istrazivao ideju o Velikoj Albaniji, razgovarao sam sa pripadnicima tri albanske vojske: gerilcima koji se bore u dolini Preseva u Srbiji, onima u Makedoniji, ali i borcima posebne - crvene i crne armije na Kosovu.


Vecina stranaca nije ni cula za tu trecu armiju, ali oni su najbolja reklama za slobodu Kosova - srecna vojska bez naoruzanja. Oni su poput osvajaca marsirali Zogu bulevarom u Tirani 28.marta, lica isaranih tradicionalim ratnickim bojama uz vijorenje zastava.


Da li su to Kosovari osvajali Albaniju? Ne, naravno. Crvena i crna armija su fudbalski navijaci iz Pristine. Dosli su u Tiranu da gledaju utakmicu izmedju Albanije i Engleske.


O Albancima se ne pise pohvalno u poslednje dve godine. I to ne bez razloga kad su u pitanju neki pojedinci. Neprekidna ubistva kosovskih Srba, aktivnosti UCPMB gerilaca u dolini Preseva i pripadnika ONA u Makedoniji, dali su povoda onima koji se protive nezavisnosti Kosova.


Proslog meseca, urednicki stupci zapadnih novina bili su puni sumornih predvidjanja o novom izazovu s kojim se suocava Zapad, a to je izazov agresivne ideje Velike Albanije.


Stoga, ko moze bolje diskutovati o ovom pitanju od pripadnika ove, crveno-crne armije? Dok smo mi pricali projektili su nam leteli iznad glava. Potrazili smo zaklon u njihovom autobusu dok su mladici iz Tirane gadjali engleske navijace koji su bezali natrag u svoje hotele. “Dosli smo jer nemamo za koga da navijamo, zato sto nemamo nezavisnost” objasnjava Ilir. “FIFA ne priznaje nas tim sa Kosova”.


Stvar je u tome, kaze Ilir, iako Albance iz Albanije smatra “bracom”, on bi radije navijao za Kosovo, “zato sto je Kosovo nasa zemlja”. Drugim recima, Albaniju on ne smatra za svoju zemlju.


Ova cinjenica poznata je mnogim Albancima, izuzev onima koji podrzavaju ideju Velike Albancije. Stvaranje Velike Albanije koja bi se sastojala iz Albanije, Kosova, doline Preseva, zapadne Makedonije i delova Crne Gore, nije ideja kojoj se priklanja vecina Albanaca.


Remzi Lani, direktor Instituta albanskih medija mi je rekao: “Pogresio bih ako bi rekao da nema onih koji sanjaju o stvaranju Velike Albanije. Medjutim, ta ideja nije popularna. Ukoliko bi nam Savet bezbednosti ponudio Veliku Albaniju mi to ne bismo odbili, ali, s druge strane, za tu ideju se ne bi ni borili”.


Ovo misljenje dele mnogi u Albaniji kao i vecina Albanaca sa izuzetkom ljudi kao sto je Arben Imami, albanski ministar pravde. (pogledajte Izvestaj o balkanskoj krizi broj 239, 20.april 2001).


Nakon pada vlade i haosa koji je nastao 1997.godine, vecina Albanaca iz Albanije zainteresovana je da se u zemlji i dalje odrzava stopa razvoja od sedam procenata godisnje. Oni su svesni da bi bilo kakav pokusaj teritorijalne ekspanzije prouzrokovao buducnost punu sukoba i siromastva.


Nasuprot tome, pojedini Albanci uvereni su da ce Kosovo ionako uskoro steci nezavisnost i da ce natalitet Albanaca u Makedoniji dovesti do toga da oni budu najveca nacija. Stoga nema razloga bilo sta preduzimati, pre ili kasnije pojavice se Velika Albanija.


U stvari, jasno se vidi da to nije tacno. Kosovo ce verovatno biti nezavisno, ali nema izgleda da bi do toga moglo doci u skoroj buducnosti. Pored toga, buduce eventualno nezavisno Kosovo ce mozda uvideti da nece moci da pristupi Albaniji, cak ukoliko bi to zelelelo, jer ce cena nezavisnosti biti potpisivanje ugovora kojim se to zabranjuje. Na primer, nakon sto su stekli nezavisnost Austrijanci su potpisali Austrijski drzavni ugovor u maju 1955.godine kojim se zabranjuje buduce sjedinjavanje sa Nemackom.


Cinjenica je da ideju Velike Albanije ne podrzavaju ni na Kosovu. U toku sukoba na Kosovu, 445.000 Albanaca prebeglo je u Albaniju, u zemlju koju su idealizovali kao svoju otadzbinu. Uzasnuti siromastvom, korupcijom i kriminalom, tesko su se razocarali.


Stoga, kosovski Albanci, od kojih su mnogi radili u zemljama kao sto je Nemacka, Svajcarska i Austrija, smatraju da ce buduca veza izmedju pojedinih albanskih nacija biti slicna onoj koju Nemacka i Austrija imaju sa nemackim govornim podrucjem u Svajcarskoj.


Uocljivo je da nijedna od glavnih partija bilo Kosova, Albanije ili Makedonije nije javno izrazila podrsku stvaranju Velike Albanije ili Velikog Kosova.


Ako je to tacno, za sta se onda bore gerilci UCPMB i ONA? U prethodnom slucaju, po recima Pleurata Sejdiua, pomocnika ministra zdravlja na Kosovu: “Javna je tajna da se oni bore da ta teritorija u buducnosti bude deo Kosova”.


Medjutim, Sejdiu, bivsi portparol OVK u Londonu, takodje navodi da su gerilci, pokrenuvsi akciju u dolini Preseva, racunali i na eventualnu razmenu sa Srbima. U stvari, misli se na razmenu zemlje na kojoj zivi vecinsko albansko stanovnistvo na jugu Srbije sa predelom na severu Kosova u kojem zive iskljucivo Srbi.


Stvar je sasvim drugacija kada su u pitanju pripadnici ONA. Ljudi poput Sejdiua pripadali su Narodnom pokretu Kosova, LPK, maloj partiji koja je odigrala znacajnu ulogu u stvaranju OVK. Mnogi pripadnici LPK, ukljucujuci i Fazli Veiliua, njenog bivseg lidera, nisu Kosovari vec makedonski Albanci.


Okoncanjem rata na Kosovu, neki makedonski Albanci odlucili su se da grade politicku karijeru na Kosovu. Neki nisu. Jedan on njih je Ali Ahmeti, politicki vodja ONA, necak Fazli Veliua.


Ova grupa nasla se medju politickim gubitnicima na Kosovu, bez sanse da se vrati kuci. Vec duze vreme oni su se zalagali za pocetak sukoba u Makedoniji, ali su ih zaustavile njihove kolege sa Kosova koje su verovale da bi bilo kakav pokusaj otvaranja fronta u Makedoniji imao drasticne posledice.


Kosovari su bili u pravu. Makedonski Albanci ciji su koreni u LPK partiji zapoceli su ovaj sukob i time naneli ozbiljan udarac skorijoj nezavisnosti Kosova.


ONA je takodje otkrila da, za razliku od OVK, ne uziva toliku popularnost medju makedonskim Albancima. Oni nisu bili toliko odusevljeni njihovim pojavljivanjem, iako su podrzali njihov cilj postizanja ravnopravnosti unutar Makedonije.


Naravno, iako je istina da ideja Velike Albanije ne inspirise vecinu Albanaca, obnavljanje konflikta u Makedoniji, moglo bi radikalizovati ovaj vec izmucen narod.


Medjutim, kako medjunarodna zajednica ne podrzava izmenu granica, pa cak ni nezavisnost Kosova, nema ociglednih izgleda za stvaranje Velike Albanije. Pesimisti tvrde da cemo biti svedoci stvaranje velikoalbanske anti-drzave, u stvari haoticnog podrucja pod kontrolom mafijasa i raznih naoruzanih grupa na teritoriji u kojoj zive Albanci.


Taj strah je legitiman i stoga medjunarodna zajednica mora nastaviti da pomaze balkanske zemalje kako bi one sebi pomogle i integrisale se u Evropu. To je, naravno, klise, ali trenutno ne vidim drugu alternativu.


Tim Judah je autor knjige “Kosovo: Rat i Osveta”, koju je izdao Yale Univeristy Press.