Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Intervencija Rusije u sporu oko Dnjestra

Ruski predsednik Vladimir Putin obecao je da ce raditi na iznalazenju resenja za separatisticki konflikt u Moldaviji.
By Marian Chiriac

Bivsi ruski premijer Yevgeny Primakov predvodice novu komisiju koja ce imati zadatak da resi dugotrajni spor izmedju Moldavije i njene pokrajine u otcepljenju, Dnjestar.


Tokom posete ovoj maloj republici, 17. juna, ruski predsednik, Vladimir Putin najavio je pocetak nove inicijative. "Dinamican razvoj Moldavije kao nezavisne, suverene drzave sa neokrnjenom teritorijom koristice ruskim nacionalnim interesima", rekao je Putin.


Putin, koji zeli da obnovi veze sa bivskim Sovjetskim republikama izjavio je da je moldavijska vlada trazila od Rusije "da ulozi pojacane napore" kako bi se resio desetogodisnji spor oko statusa Dnjestra. Medjutim, ruski predsednik je rekao da ce se do resenja doci samo ako se budu postovali interesi svih naroda u ovoj pokraniji.


Lider Kremlja odbio je privatno vidjenje sa dnjestarskim separatistickim vodjom, Igorom Smirnovim, cime je jasno pokazao da Moskva trazi resenje koje iskljucuje nezavisnot pokranije koja zeli da se otcepi.


Dnjestar se nalazi na granici sa Ukrajinom i ima oko 600.000 stanovnika, od cega je nesto vise od pola Slovena (Rusa i Ukrajinaca). Ova pokrajina se 1990. godine samoinicijativno proglasila nezavisnom iz straha da ce vecinsko rumunsko stanovnistvo Moldavije nastojati da se pripoji Rumuniji nakon raspada Sovjetskog Saveza.


U sukobima koji su usledili i trajali do 1992. godine ubijeno je sedamsto ljudi. Borbe su prekinute samo zahvaljujuci intervenciji ruskih trupa koje su jos uvek bile stacionirane u Moldaviji.


Izmedju dve zavadjene strane posredovale su Rusija, Ukrajina i OSCE. Dugogodisnji pregovori izmedju Moldavije i njene pokrajine u otcepljenju urodili su plodom 1997. godine kada je donet "memorandum o medjusobnom sporazumevanju".


Medjutim, Dnjestar i dalje ima svoju valutu, ustav i svoje oruzane snage i jos uvek zahteva da bude priznat kao posebna drzava.


Moskva i dalje u Dnjestru drzi 2.500 vojnika, kao i veliku kolicinu oruzja i municije iz perioda Sovjestskog Saveza. Na samitu OSCE u Istanbulu 1999. godine, Rusija je pristala na to da se njeno vojno prisustvo u ovoj pokrajini okonca do kraja 2002.godine, ali raspored povlacenja tek treba da se ustanovi.


OSCE je odvojila finansijsku pomoc od 30 miliona dolara za izvlacenje vojske iz ove pokrajine. Medjutim, plan za primenu mirovnih snaga OSCE naisao je na prilican otpor dnjestarskih vodja, koji su umesto toga zahtevali prisustvo NATO snaga.


"Ljudi u Dnjestru sasvim su svesni da je NATO resenje neprihvatljivo, pogotovu nakon onoga sto se dogodilo na Kosovu", rekao je Vladimir Atamanyuk, potpresednik Moldavije.


Tokom svoje posete Putin nije direktno govorio o povlacenju ruskih trupa, vec je jednostavno rekao da Moskva postuje odluke medjunarodnih organizacija i teritorijalni integritet Moldavije. Kremljanski vodja rekao je da se slaze sa moldavijskim predsednikom Petru Lucinschi, da treba otpoceti sa izradom bilateralnog sporazuma.


Lucinschi je izjavio da ga je Putin uverio kako Moskva "ne zeli da drzi Moldaviju na uzici".


Planirano je da se predsednicki izbori odrze nesto kasnije ove godine. S obzirom na to, Putinova poseta bi i te kako mogla da popravi Lucinschijev ugled kod velikog broja ruskih biraca u ovoj republici.


Medjutim, poseta ruskog lidera izazvala je daleko manje odusevljenje kod nekih drugih moldavijskih zvanicnika. Oni i dalje sumnjaju da ce novi ruski predsednik ispostovati Istambulski sporazum i povuci ruske trupe iz Moldavije.


"Dnjestarskim sukobom Rusiji je pruzena prilika da produzi svoje vojno prisustvo u ovoj pokraniji koja sluzi kao most izmedju nje i jugoistocne Evrope", rekao je jedan lokalni politicar.


On dalje tvrdi da stalno vojno prisustvo omogucava Moskvi da neposredno utice na moldavijsku politiku, pogotovo kada je rec o pitanjima kao sto su prikljucenje zajednici nezavisnih zemalja i saradnja sa NATO.


Marian Chiriac je urednik vesti novinske agencije MediaFax i urednik "Spoljne Politike", lista koji izlazi svaka tri meseca u izdanju Rumunskog akademskog drustva.