Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Iako Mu Je Neugodno, Draskovic Ostaje Nepokolebljiv U Istambulu

Ikonoklasticni srpski nacionalista Vuk Draskovic, uvek spreman da evocira vekove turske vladavine nad srpskom otadzbinom, posetio je prosle nedelje Istambul sa ponudom za OSCE, novog navigatora srpske sudbine.
By Laura Rozen

Vuk Draskovic, lider opozicionog Srpskog pokreta obnove, izgledao je mrzovoljan posle razgledanja dzamija Istanbula.


Ovo je Draskoviceva prva poseta glavnom gradu nekadasnjeg Turskog carstva koje je vladalo Srbima pet stotina godina. Nacionalisticki politicar reagovao je kao covek koji je u poseti nekadasnjem "carstvu zla", koje je sada bezopasno ali puno istorijskih pretnji.


On se zamislio prilikom posete Mehmet Pasha dzamiji posvecenoj Janicaru Sokolovicu, Srbinu koji je postao veliki vezir Turskog carstva. Sokolovic je licnost iz Draskovicevog romana I kasnije snimljenog filma "Noz", u kojem vezir odvodi srpske mladice da se bore u turskoj vojsci.


Politicka slavna licnost kod kuce, na samitu u Istambulu, bio je u senci americkog predsednika Bila Clintona i ruskog predsednika Borisa Yeltsina, primoran da prihvati cinjenicu da je situacija u Checheniji dominirala dnevnim redom, iako je petina deklaracije samita posvecena Balkanu.


Mozda je za Draskovica najneugodnije bilo prisustvo glavnog rivala Zorana Djindjica, lidera Demokratske stranke i koalicije Saveza za promene, u cijem je prisustvu morao podnositi sastanak za sastankom.


Obojica su dosla na samit zajedno sa aktivistom Socijaldemokratske partije, Zarkom Koracem, kao gosti ceskog predsednika Vaclava Havela. Crnogorski predsednik Milo Djukanovic bio je takodje prisutan.


Opozicione vodje vukle su se sa sastanka na sastanak: sa americkim drzavnim sekretarom Madeleine Albright; ruskim ministrom spoljnih poslova Igorom Ivanovim; predsednikom OSCE Knut Vollebaeckom i raznim ministrima spoljnih poslova zemalja Evropske unije.


Draskovic se osecao kao kod kuce jedino kada bi mu novinari prisli za intervju. Smesten udobno sa cigaretom i espreso kafom u ruci, on bi zadovoljno poceo opisivati svoju politicku strategiju kako da se Milosevic skine s vlasti. To je, naime, predstavljao zapadnim liderima na samitu. "Zahtevam dve stvari", kaze Draskovic. "Prvo, hitno i bezuslovno podizanje embarga na uvoz nafte i vazdusnog saobracaja. Drugo, ja sam rekao da bi Evropa i Amerika trebalo da se javno izjasne da ce ukinuti sve sankcije cim se postigne sporazum o demokratskim izborima koje bi nadgledao OSCE i ostale evropske nevladine organizacije, a nekoliko stotina pripadnika srpske policije i vojske bi se trebalo vratiti na Kosovo".


Bilo koja ponuda koja dolazi sa Zapada bi "trebalo da sokira narod u Srbiji", nastavio je Draskovic. "Ukoliko rezim odbije ponudu Zapada o ukidanju svih sankcija, ukoliko dodje do izbora, milioni ljudi u Srbiji bi izasli na ulice da protestuju protiv rukovodstva koje je u stanju da odbije takve uslove".


Draskovic je isfrustriran stalnim pritiskom Zapada da se pridruzi Djindjicu, ciji Savez za promene odrzava u poslednja tri meseca, slabo posecene antivladine demonstracije.


Draskovic je bio na celu velikih protesta protiv vlade zajedno sa Djindjicem 1996-97 godine. Medjutim, kada su njihove partije postigle uspeh na lokalnim izborima, koalicija se razbila zbog svadje Djindjica i Draskovica.


Draskovic tvrdi, sa izvesnom opravdanoscu zbog rezultata poslednjih anketnih ispitivanja, da je on napopularniji politicar Srbije i da bi pobedio u nacionalnim izborima. Draskovic ima jake nacionalisticke akreditive i popularan je medju glasacima sa sela, koji cine vecinu stanovnistva.


Medjutim, zapadni lideri favorizuju Djindjica, filozofa obrazovanog u Nemackoj, ukprkos cinjenici da on ima malo pristalica van liberalnih, obrazovanih krugova u velikim gradovima.


"Ja posedujem pobednicki plan", Draskovic je nastavio, insistirajuci da bi njegova partija mogla dobiti oko milion glasova. Djindjicev Savez za promene bi bio obavezan da donese oko tri stotine hiljada glasova; koalicija pro-evropskih levih demokratskih partija koja ukljucjuje partiju bivseg generala Vuka Obradovica Socijaldemokratsku stranku i partiju Demokratske alternative bivseg gradonacelnika Beograda, Nebojse Covica bi trebalo da dobije cetiristo hiljada glasova. Koalicija partija nacionalnih manjina, poput onih u Vojvodini, bils bi obavezna da donese oko dvesta hiljada glasova.


"Posle izbora mi bi osnovali koaliciju u vidu tromesecne vlade koja bi otpustila Milosevica i socijalisticku partiju, promenila zakone, ponovo uspostavila veze sa Evropom i Zapadom i dovela Srbiju u Pakt za stabilnost u jugoistocnoj Evropi", rekao je Draskovic.


Draskovic tvrdi da je, posto je objasnio brojke Albrightovoj, ona shvatila uzaludnost pokusaja pritiska na Draskovica da podrzi ulicne proteste koje je organizovao Djindjic.


"Ne zelim da rasipam energiju naroda, da idem na ulice i pozivam Milosevica da podnese ostavku upotrebljavajuci zvizdaljke i patike za trcanje. Ljudi su se toga uplasili", kaze Draskovic.


Slabo posecivanje demonstracija Saveza za promene samo je dovelo u nepriliku opozicioni pokret.


"Mislim da bi trebalo prestati sa tim sramotnim demonstracijama. Narodu treba vremena da napuni baterije, da prihvati novu strategiju. Da odluci o cilju , cilju koji ce ga okupiti, pomoci mu da izadje na ulice", rekao je Draskovic.


I taj poklic, insistira Draskovic, zavisi od obecanja da ce sankcije biti ukinute, i dokaza da se situacija na Kosovu dovoljno popravila da bi se srpske izbeglice mogle vratiti kucama. " U tom slucaju imao bi nagradu u svojim rukama. Tada bih ja pobedio."


Draskovic je zatim prokomentarisao navodni pokusaj atentata na njega pre dva meseca. U cudnim okolnostima, kamion napunjen peskom, presao je na stranu kojom je isla Draskoviceva povorka automobila i ubio cetvoricu njegovih bliskih saradnika.


"Do sada Miloseviceva istraga nije objasnila dve jednostavne stvari: ko je vozio kamion i kome je pripadao", rekao je Draskovic. Draskovic tvrdi da su ga zapadni funckioneri na samitu informisali o tome ko je naredio ovaj napad. On je u proslosti optuzivao vodje iz ultra-nacionalisticke Srpske radikalne stranke i Jugoslovenske ujedinjene levice da su izdali naredjenje za ovaj napad.


Srpske dnevne novine "Blic" su 22.novembra objavile izjavu clana SPO, Borivoja Borovica, koji tvrdi da ima dokaze da je kamion bio vlasnistvo srpskih snaga bezbednosti. Borovic je optuzio Dragana Ilica policijskog generala koji vodi istragu, da ucestvuje u prikrivanju ove afere. Iliceva zena, radi u kancelariji za registraciju vozila.


Draskovic, je medjutim, upozorio, da je informacija o tome ko je narucio atentat tako osetljiva, da zahteva pazljivo postupanje. "Moglo bi doci do gradjanskog rata", rekao je Draskovic.


"To moram po svaku cenu spreciti. Moram pripremiti svoje pristalice i objasniti da nisam bio meta svim ljudima koji glasaju za Socijalisticku partiju, vec tri ili cetiri coveka rezima. Ovi ljudi predstavljaju veliku opasnost po Srbiju", zakljucio je on.


Laura Rozen je redovni dopisnik sa Balkana za Institut IWPR.