Hrvatska: Zagreb pod teretom pogranicnih sporova

Posle sukoba oko granice na moru izmedju Hrvatske I Slovenije, hrvatski premijer Ivica Racan nasao se pod pritiskom hrvatskih nacionalista koji od njega zahtevaju da protera slovenacke ribarske brodove

Predmet sukoba su prava na ribarenje u Piranskom zalivu na Jadranskom moru. Sporazum koji su prosle godine sklopili Racan i njegov slovenacki kolega Janez Drnovsek imao je za rezultat pomeranje pomorske granice Hrvatske na istok, cime se Hrvatska odrekla dela svojih teritorijalnih voda i omogucila Sloveniji izlaz na otvoreno more.

Odmah po potpisivanju sporazuma, u vode kojih se Zagreb odrekao poceli su da ulaze ribarski brodovi u pratnji slovenacke policije. Medjutim, besni hrvatski nacionalisti tvrde da posto ni jedan ni drugi parlament sporazum jos nisu ratifikovali on jos ne vazi i brodovi nemaju pravo da budu tamo.

Ekstremne desnicarske hrvatske partije koriste ovaj sukob kao zgodno oruzje za napade na vec oslabljenu Racanovu vladu. Njegova vladajuca koalicija jedva je prezivela odlazak Hrvatske socijalno-liberalne stranke, HSLS, Drazena Budise krajem juna ove godine.

Posto je od rata koji je doneo velika razaranja proslo samo sedam godina, ljudi u Hrvatskoj veoma su osetljivi na sva pitanja koja se ticu teritorijalnog suvereniteta i daju im gotovo misticnu auru. Pogranicna pitanja tako Racana cine lakom metom za optuzbe da je "mek u pogledu suverenosti".

Slovenija stoji na stanovistu da sporazum, bio ratifikovan ili ne, vec vazi i da su dve trecine Piranskog zaliva sada pod njenim suverenitetom.

Prosle sedmice, slovenacki ministar spoljnih poslova Dimitrije Rupel izjavio je da se nece voditi dalji razgovori o razgranicenju u Piranskom zalivu, sugerisuci tako da status quo - oblik granica kao da je sporazum Racana i Drnovseka vec ratifikovan - treba da ostane na snazi.

Odgovarajuci na Rupelovu izjavu, Racan je rekao: "Branicemo Hrvatsku u Piranskom zalivu cineci svaki napor da izbegnemo incidente i trudeci se da resimo problem, jer je to u najboljem interesu i Slovenije i Hrvatske."

"Ako nismo u stanju da resimo spor oko granice, onda bi trebalo da prihvatimo medjunarodnu arbitrazu ili jednostavno zamrznemo sadasnje stanje, kao sto su to ucinile neke inteligentnije zemlje. Hrvatska i Slovenija mogu da ucine isto."

Granica o cijem zamrzavanju Racan govori jeste od ranije postojeca granica koja ide sredinom Piranskog zaliva, a koja je bila na snazi pre nego sto su premijeri potpisali sporazum.

Politicki analiticari veruju da su granicni problemi Hrvatske - narocito oni sa Slovenijom - dodatno otezani oslabljenom pozicijom vladajuce koalicije u Zagrebu. Slabost Racanove vlade jednostavno ohrabruje desnicarske stranke da insistiraju na ovom problemu.

Spor sa Slovenijom nije jedini pogranicni problem koji muci Zagreb posle raspada bivse Jugoslavije i proglasenja nezavisnosti Hrvatske.

Na dan 28. jula, jugoslovenska pogranicna policija ispalila je hice upozorenja iznad glava nekoliko Hrvata koji su plovili Dunavom u nameri da posete nenaseljeno recno ostrvo, Sarengradsku adu, koje je bilo njihov dom pre nego sto ga je zauzela Srbija na pocetku rata.

Seljaci iz Sarengrada na desnoj obali Dunava zeleli su da vide kucice u kojima su nekada ziveli i pasnjake na kojima su nekada napasali stoku. U njihovoj pratnji bili su nacelnik vukovarsko-sremske zupanije, Nikola Safer, i gradonacelnik Zvezdan Kisic, iz Backe

Palanke na jugoslovenskoj strani Dunava.

Kisic je zeleo da ispita mogucnosti za obnavljanje intenzivne saradnje koju je njegov grad imao sa hrvatskim stanovnicima Sarengradske ade. Zemljisni katastar pokazuje da ovo ostvo od 900 hektara pripada Zagrebu, ali ono je i dalje okupirano srpskim trupama.

Ovaj dogadjaj je produbio tenzije izmedju dve zemlje i cak doveo do poziva od strane radikalnih Hrvata da se na provokaciju odgovori oruzjem. Ipak, Racan se susreo sa jugoslovenskim ministrom spoljnih poslova Goranom Svilanovicem odmah posle incidenta, na mostu preko Dunava u blizini hrvatskog grada Iloka i Backe Palanke u Srbiji, cime su neprijateljska osecanja najvecim delom neutralisana.

Ipak, hrvatski premijer ce morati da resava jos jedno pogranicno pitanje.

Doslo je do daljih sukoba u vezi sa poluostrvom Prevlaka na jugu Hrvatske na jadranskoj obali. Zagreb polaze pravo na ovo poluostrvo, ali zeli ga i Beograd, posto najjuzniji vrh Prevlake kontrolise ulaz u Kotorski zaliv - jedinu prirodnu luku u kojoj se moze sidriti jugoslovenska mornarica.

Vojni posmatraci UN-a nalaze se na Prevlaci vec godinama, a njihova misija je u vise navrata produzavana. Resenje za ovaj spor verovatno ce biti demilitarizacija, nakon cega ce poluostrvo ostati pod kontrolom hrvatskog suvereniteta.

U rano prolece izbio je jos jedan pogranicni spor na reci Uni izmedju Hrvatske i Republike Srpske u Bosni i Hercegovini. Zagreb zahteva nekih 35 hektara zemlje na desnoj obali reke, koja je navodno uvedena u katastar kao hrvatsko vlasnistvo.

Zahvaljuci blagovremenoj intervenciji medjunarodne zajednice, koja je i dalje naglaseno prisutna u Bosni i Hercegovini, ovaj sukob je stavljen pod kontrolu, ali i dalje ostaje nerazresen. To je verovatno jos jedna glavobolja za Racana koji pokusava da konsoliduje svoju moc i umiri nacionaliste.

Drago Hedl je redovni saradnik IWPR-a.