Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Hrvatska: Stari neprijatelji dele vlast u Vukovaru

Politicka nuznost navela suprotstavljene srpske i hrvatske nacionalisticke stranke da udruze snage.
By Drago Hedl

U Vukovaru, gradu koga je jugoslovenska armija temeljno razrusila pocetkom devedesetih, doslo je do uspostavljanja neocekivane saradnje u izvrsnoj gradskoj vlasti izmedju ogorcenih politickih protivnika - Hrvatske demokratske zajednice, HDZ, i Samostalne demokratske srpske stranke, SDSS.


Prethodna gradska vlast se raspala u aprilu kada su koalicioni partneri HDZ-a napustili vukovarsko gradsko vece jer, kako kazu, nisu vise mogli podnositi samovolju ove stranke. Da se HDZ i SDSS nisu dogovorili o zajednickoj podeli vlasti, u Vukovaru bi se morali odrzati novi izbori. Kako HDZ vise nije siguran da bi ponovo dobio vecinu, odlucio je SDSS-u ponuditi ucesce u izvrsnoj gradskoj vlasti.


Za vukovarske prilike, gde je toliko duboka nacionalna podeljenost da sve podseca na neku vrstu aparthejda, to predstavlja prvorazredan dogadjaj. Tim pre, ako se ima u vidu da HDZ i SDSS insistiraju na odvajanju dva naroda.


Na lokalnim izborima u maju prosle godine HDZ je osvojio 10 mesta u gradskom vecu, a SDSS osam. Ove dve stranke tada nisu ni pomisljale na dogovor oko zajednickog formiranja gradske vlade.


HDZ je formirao vladajucu koaliciju sa ekstremno desnom Hrvatskom strankom prava, HSP, koja otvoreno velica ustaski pokret iz Drugog svetskog rata, i Demokratskim centrom, DC, strankom Tudjmanovog dugogodisnjeg ministra inostranih poslova, Mate Granica. Demokratski centar je politicki veoma blizak HDZ-u.


Uprkos ustavnom zakonu o zastiti manjinskih prava iz oktobra 2000. godine, Srbi su tako u potpunosti iskljuceni iz ucesca u lokalnoj vlasti.


Prema tom zakonu, nacionalnim manjinama se garantuje zastupljenost u lokalnoj vlasti "srazmerno svojoj brojnosti u lokalnom stanovnistvu". Mada Srbi u Vukovaru cine polovinu stanovnistva, na to se niko nije obazirao.


Upravo se taj zakon sada spominje kao glavni razlog za uspostavljanje zajednicke vlasti HDZ-a i SDSS-a u Vukovaru. Ipak, ni HDZ, ni SDSS, ne zele da govore o medjusobnoj koaliciji da ne bi izgubili podrsku svojih biraca.


"Nema nikakve koalicije izmedju HDZ-a i SDSS-a. Rec je samo o postovanju ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina. SDSS je nekoliko meseci vodio intenzivnu kampanju za primenu tog zakona", kaze Branko Sekuljica, novoizabrani zamenik gradonacelnika Vukovara iz redova srpskog SDSS-a.


Filip Karaula, predsednik gradskog veca Vukovara i clan HDZ-a, takodje je insistirao na postovanju ustavnog zakona: "Uistinu nema nikakve koalicije. Vukovar je specifican grad sa znacajnom srpskom manjinom. Na izborima su dobili trecinu vecnika. Po zakonu imaju pravo na ucesce u lokalnoj izvrsnoj vlasti".


Do raspada Jugoslavije 1991. i rata koji je potom usledio, Vukovar je bio jedno od najrazvijenijih podrucja tadasnje drzave. Danas, medjutim, u Vukovaru tek svaki cetvrti radno sposobni stanovnik ima posao.


Lokalnom stanovnistvu, bilo da se radi o Hrvatima ili Srbima, vec je dosta ratnog huskanja i podela. Oni prosto zele bolji zivot.


"Dobro je da su se dogovorili", kaze Mile Jovanovic, prodavac na gradskoj pijaci. "Valjda ce tako i nama biti lakse. U Vukovaru se zivi tesko, nema posla, nema prihoda. Ljudi jedva prezivljavaju."


Mada se obnova porusenih stanova i kuca odvija dobro, gotovo nista nije uradjeno na obnovi lokalne privrede. U nekadasnjem gigantu "Borovo", fabrici gume i obuce, gde je pre rata radilo 20.000 ljudi, danas je zaposleno tek nesto vise od 100 osoba. Pogoni su poruseni, a drzava nema novca za obnovu.


Nedostatak posla jedan je od glavnih razloga zbog kojih se mali broj raseljenih Hrvata vratio u Vukovar. Vratilo se tek oko 10.000 ljudi sto je polovina nekadasnjeg broja. U gradu je ostalo oko 12.000 Srba, ali uglavnom penzionera. Mnogi Vukovarcani srpske nacionalnosti prijavljeni su na vukovarskim adresama, ali zapravo zive u Srbiji. U Vukovar dolaze samo po svoje penzije.


Politicka nuznost, a ne svest o potrebi za saradnjom na resavanju brojnih problema u gradu, glavni je razlog za ulazak vukovarskih Srba u gradsku vlast.


Ratne su rane jos sveze. Razmere stradanja i ljudske patnje bile su uzasavajuce, a nepoverenje izmedju dveju etnickih zajednica jos uvek je ogromno. Uprkos tome, upravo cinjenica da u gradskoj vlasti Vukovara danas ponovno saradjuju hrvatski i srpski politicari je dogadjaj koji ohrabruje.


Drago Hedl je nezavisni hrvatski novinar.