Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Hrvatska: Srbi gnevni zbog rezultata popisa

Tvrdnje da Srbi sada cine samo cetiri odsto ukupnog stanovnistva, u odnosu na 12 odsto od pre deset godina, izazvale su lavinu optuzbi za manipulacije tokom popisa.
By Dominic Hipkins

Lider hrvatskih Srba optuzio je reformisticku vladu zbog "produzavanja posledica etnickog ciscenja". Ove optuzbe su usledile nakon sto su rezultati poslednjeg popisa koji pokazuju da je doslo do drasticnog pada brojnosti srpske manjine u Hrvatskoj procureli u stampu.

Sporni statisticki podaci iz poslednjeg popisa koji odslikavaju etnicki sastav zemlje nije trebao biti zvanicno objavljen pre 18. juna. Medjutim, jedan dnevni list je odlucio da objavi ove podatke prema kojima u Hrvatskoj ima samo 176.000 Srba, odnosno cetiri odsto ukupnog stanovnistva zemlje od 4.4 miliona. To je dovelo do kontroverzi u javnosti koje su vlasti zelele da izbegnu.

Prema poslednjem popisu iz 1991. godine, odrzanom neposredno pre nego sto je Hrvatska proglasila nezavisnost, u republici je zivelo 600.000 Srba, odnosno oko 12 odsto ukupnog broja stanovnistva od 4.7 miliona.

Milorad Pupovac, iz Srpskog nacionalnog veca, veruje da broj Srba koji sada zive u Hrvatskoj nije manji od 6 odsto. "Gde je nestalo 400.000 ljudi?" ogorcen je Pupovac.

Posle hrvatske vojne ofanzive 1995. godine protiv samoproklamovane srpske drzave, Republike Srpske Krajine, RSK, oko 200.000 Srba je izbeglo iz svojih domova ili su proterani.

Zakon o manjinskim pravima, koji je donet radi ispunjavanja uslova za medjunarodno priznanje Hrvatske 1991. godine, nikada se nije primenjivao. Stavise, 20.000 kuca je spaljeno, a nekoliko stotina srpskih civila je ubijeno.

U zagrebackom uredu Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija, UNHCR, kazu da se polovina izbeglih Srba vratila u Hrvatsku. Ipak, reklo bi se da se ta cinjenica ne odrazava u statistickim podacima popisa.

Pupovac je optuzio Drzavni zavod za statistiku Republike Hrvatske da je namerno umanjio brojnost srpske zajednice. On tvrdi da zavod nije uzeo u obzir oko 130.000 izbeglica koji se jos uvek vode kao takve, sa boravkom u Srbiji.

Zvanicnici su dosli do ovih podataka saljuci obrasce svakome ko je boravio u Hrvatskoj makar godinu dana. Oni koji su bili odsutni, cak i u slucaju da su vlasnici nekretnina ili da su nosioci stanarskog prava, nisu ispunjavali taj uslov.

Zahvaljujuci primeni ovih kriterijuma, popisivaci nisu upisali mnoge izbeglice koje su se vratile tokom proteklih godinu dana, posle poraza na izborima 2000. godine nacionalisticke Hrvatske demokratske zajednice, HDZ, bivseg predsednika Franje Tudjmana.

Do izbora, u zimu 2000. godine, srpske izbeglice su se suocavale sa brojnim preprekama pri povratku u Hrvatsku. Predsednik Tudjman se licno hvalio kako je procenat Srba u Hrvatskoj drasticno smanjen na samo tri odsto.

Sada je na sceni tolerantniji odnos hrvatskih zvanicnika prema pitanju srpskih izbeglica, mada je jedini politicar koji je govorio u prilog manjinskih prava i dalje Tudjmanov naslednik, Stipe Mesic. Ovo pitanje predstavljalo je kljucnu temu govora predsednika drzave prosle godine na proslavi povodom desete godisnjice hrvatske nezavisnosti.

Uprkos cestom razmetanju u javnosti svojim navodno proevropskim stavovima, cini se da predsednik hrvatske vlade iz redova Socijaldemokratske partije, SDP, Ivica Racan, nije previse zabrinut zbog neuspeha Hrvatske da evoluira u istinsko multietnicko drustvo. Njegov jedini komentar o rezultatima popisa kojih se dokopala stampa jeste, da nema razloga za zaljenje "cak i u slucaju da je cetiri odsto pravi rezultat."

Na Racanov stav je uticala pozicija njegovih koalicionih partnera Hrvatske socijalno liberalne stranke, HSLS, koja je u vecoj meri nacionalisticki obojena. HSLS i dalje smatra da je agresija dominantno srpske jugoslovenske armije odgovorna za hrvatske etnicke probleme. Oni odbijaju da priznaju da su Hrvati takodje odgovorni za proterivanje ove etnicke manjine.

Rat izmedju Hrvatske na jednoj i jugoslovenske armije i njenih lokalnih srpskih saveznika na drugoj strani, prakticno je doveo do podele zemlje na dva dela 1991. godine. Skoro jednu trecinu teritorije je zauzela RSK, a pola miliona Hrvata bilo je prisiljeno da napusti svoje domove.

Srbi su takodje izbegli iz svojih kuca. Skoro 240.000 hrvatskih Srba se naslo na izbeglickim spiskovima do avgusta meseca 1992. godine. Stavise, razorene su kuce hiljada preostalih Srba u oblastima pod kontrolom hrvatske vlade, koji su tu ostali posle proglasenja nezavisnosti.

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu zatrazio je od Zagreba da obesteti sve ostecene, ali je Hrvatska insistirala da Srbija najpre mora platiti ratnu odstetu.

U Osijeku, na istoku Hrvatske, dobrovoljci koji su se hvalili kako su minirali srpske kuce su umesto robije nagradjeni drzavnim penzijama.

Cak i u Zagrebu koji se odlikovao liberalnijom atmosferom, srpska populacija se prepolovila u odnosu na 1991. godinu na oko 30.000 lica srpske nacionalnosti. Glavna lobisticka grupa ove etnicke manjine se cak ne usudjuje da postavi tablu sa svojim imenom ispred svojih prostorija u hrvatskoj prestonici. Samo nekoliko metara odatle, slobodno se prodaje stampa koja otvoreno glorifikuje fasisticki ustaski rezim iz Drugog svetskog rata pod vodjstvom Ante Pavelica.

Povratak srpskih izbeglica se uglavnom ogranicio na ruralna podrucja. Medjutim, u ovim, ratom opustosenim oblastima, nastanjenim potencijalno eksplozivnom mesavinom srpskih povratnika i hrvatskih izbeglica iz Bosne, obicno su na vlasti nacionalisti iz Tudjmanove Hrvatske demokratske zajednice, HDZ.

Kada je za gradonacelnika Vojnica, juzno od Zagreba, na teritoriji bivse RSK, izabran jedan Srbin, doslo je do izliva besa i nemilih scena prilikom njegove inauguracije kao i nerazjasnjenih eksplozija u gradu. Ovi incidenti se pripisuju hrvatskim izbeglicama iz Bosne.

Strasti su dodatno podgrejali senzacionalni medijski izvestaji u kojima se tvrdi da ce Hrvati postati manjina u nekim delovima zemlje usled repatrijacije srpskih izbeglica.

Starija lica srpske nacionalnosti, koja se osecaju ranjivim u udaljenim, izolovanim selima, mozda se plase da javno iskazu svoju nacionalnu pripadnost u takvom okruzenju. Srbi iz mesanih brakova su se takodje, mozda, upisali kao Hrvati da bi izbegli moguce komplikacije, sto je dodatno umanjilo ukupan broj Srba na popisu. U Hrvatskoj je tesko sakriti svoju etnicku pripadnost. Na primer, studenti su obavezni da upisu svoju nacionalnost u indeksima i drugim skolskim dokumentima.

Jedan od razloga zbog koga lideri srpske zajednice u Hrvatskoj insistiraju da Srbi cine najmanje sest odsto ukupnog stanovnistva je cinjenica da Zakon o lokalnim izborima iz 2000. godine sadrzi odredbu o cenzusu od pet odsto kao uslovu za zastupljenost manjina u lokalnim organima vlasti. Ovaj cenzus je ostro kritikovala savetodavna Venecijanska komisija Saveta Evrope opisujuci ga kao isuvise visok.

Srpski lideri strahuju da ce, ukoliko se ovo ogranicenje uvede na nacionalnom nivou, srpska zajednica imati isti status kao i italijanska manjina koja broji 26.000 lica. Zastupljenost italijanske manjine u drzavnim organima vlasti je tek simbolicna.

Bezbednosni problemi mogli bi da odloze novi krug izbora za lokalnu samoupravu u 50 gradova i sela. Cilj je da se poveca broj manjinskih predstavnika u opstinskim organima vlasti na ovim izborima koji bi trebalo da se odrze tokom godine.

Nacrt zakona koji bi omogucio ove izbore je u proceduri vec dve godine. Medjutim, neophodna je dvotrecinska vecina da bi se zakon usvojio u hrvatskom Saboru.

Neki aktivisti iz hrvatskih grupa za ljudska prava veruju da je rasprava o tome da li bi etnicke manjine u Hrvatskoj trebalo da imaju jednog ili nekoliko predstavnika u parlamentu obicna diverzija.

Profesor Zarko Puhovski iz Hrvatskog helsinskog komiteta smatra da bi stvaranje multietnickog stalnog parlamentarnog odbora koji bi nadgledao primenu svih novih zakona bio delotvorniji metod pracenja stanja manjinskih prava u zemlju. On, takodje, smatra da bi u tom cilju trebalo usvojiti nove propise kojima bi se stavila van zakona upotreba jezika koji podstice na rasnu ili etnicku mrznju.

Puhovski je izjavio da su kritike popisa u Hrvatskoj u potpunosti promasile metu. "Ljudi ne bi trebalo da razbijaju ogledalo zato sto im se u njemu ne dopada izgled zemlje koja je, nazalost, resila srpsko pitanje putem nepovratnog procesa etnickog ciscenja Srba", kaze Puhovski.

Dominik Hipkins je redovni saradnik IWPR-a.