Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

HRVATSKA: SPORO NAPREDOVANJE

Restrukturiranje hrvatskog sudstva tece sporo, jer je preustrojavanje sistema otezano nedostatkom kvalitetnih sudija.
By Anna McTaggart

Posle nekoliko godina sprovodjenja vladinog programa konsolidacije sudstva, stanje u hrvatskom pravosudju je vidno bolje; pa ipak, korupcija i neprofesionalan rad i dalje sprecavaju ozbiljniju reformu i koce Hrvatsku na njenom putu ka Evropi.

Iako su politicki pritisci na sudstvo znatno slabiji no ranije, hrvatske su sudije uglavnom konzervativne i nedovoljno obrazovane, tako da su im jos uvek strane etika i praksa njihovih evropskih kolega.

Situaciju dodatno komplikuje i nedostatak finansijskih sredstava namenjenih sprovodjenju reformi, kao i cinjenica da kod jednog broja politicara postoji odsustvo motivacije kada je rec o zalazenju u dubinu problema sa pravosudjem.

Otuda ne cudi sto, prema nedavnom istrazivanju nevladine organizacije Transparency International, cak oko 80 procenata gradjana Hrvatske nema gotovo nikakvo poverenje u sudstvo, koje – prema istim rezultatima – vazi i za najkorumpiraniju drzavnu instituciju.

"Sudstvo je izgubilo kredibilitet i poverenje ljudi", tvrdi profesor Josip Kregar, profesor prava na Zagrebackom Sveucilistu.

Ovakvom utisku u javnosti dodatno doprinose i slucajevi kakav je onaj sutkinje Opcinskog suda u Supetru, Ivane Domic. Njoj je, naime, u junu ukinut imunitet, kako bi joj se po vise osnova sudilo za navodne mahinacije nekretninama na ostrvu Brac, koje ima status turisticke atrakcije.

Buduci da se veruje kako su sudije iz provincije podlozne uticaju nosilaca vlasti, oni kojima je neophodna pravna pomoc prinudjeni su da i u gotovo beznacajnim predmetima angazuju advokate i advokatice iz vecih gradova, poput Dafinke Vecerine. Ona je pak izjavila kako klijente iz malih gradova cesto zastupa zbog toga sto potonji veruju da ce, ukoliko je u postupak ukljucen neko iz Zagreba, sudije morati da budu objektivnije, a sudjenja postenija.

"Ljudi su ubedjeni da su sudije zaista spremne da, ako dodje do pritiska lokalnih vlasti, donesu presudu na njihovu stetu", kaze Vecerina.

Medjunarodne organizacije su takodje nezadovoljne stanjem. Njihove se prituzbe uglavnom ticu neravnopravnog tretmana Srba pred hrvatskim sudovima. Tako je u novembru 2004. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) konstatovala kako "nacionalno poreklo okrivljenih i zrtava jos uvek utice na presude po optuzbama za ratne zlocine koje se procesuiraju pred domacim sudovima".

Poverenje u sudstvo je u samoj Hrvatskoj, ali i u inostranstvu, dodatno naruseno time sto u zemlji postoji zabrinjavajucih 1, 3 miliona zaostalih slucajeva (u kojima presuda jos uvek nije izrecena), pri cemu se neki od njih po sudovima povlace i preko 40 godina.

Cak je i ministrica pravosudja, Vesna Skare-Ozbolt, takvo stanje opisala kao "uzasno". Evropski sud za ljudska prava u vise je navrata kaznio Hrvatsku zbog nepostovanja prava gradjana na pravican sudski postupak, dok se kritike EU-a ticu velikog broja slucajeva koji su mogli biti reseni na neki drugi nacin, bez sudske procedure.

No, iako je spisak problema veoma dug, izvesno je da postoji i odredjena politicka volja za njihovo resavanje.

Usvojeni su novi zakoni kojima je regulisano pitanje obrazovanja sudija i preraspodele obaveza sa ciljem smanjenja administracije. Zahvaljujuci podrsci koja stize ne samo iz drzavnog budzeta, nego i od strane Svetske banke, EU-a i drugih, pokrenut je veliki broj projekata, medju kojima se jedan od najvecih sastoji u smanjivanju opterecenosti Opcinskog suda u Zagrebu. U toku je i reforma zemljisnih knjiga, dok su izvesna sredstva utrosena i na same sudske objekte, kompjutere i opremu.

Medjutim, kada je rec o tome koliko ovakve promene doprinose poboljsanju opsteg stanja, analiticari tvrde da nema previse razloga za zadovoljstvo. Po njihovom misljenju previse je paznje posveceno popravljanju infrastrukture i tehnoloskom unapredjenju pravosudja, a premalo samim sudijama.

"Aktuelni ministar pravde je rekao: 'Posvetimo se tehnickim pitanjima, posto su sudovi zaista u losem stanju, a kasnije cemo razgovarati o ostalim stvarima. Dajmo najpre sudijama orudja, pa cemo ih potom nauciti kako da ih koriste'", izjavio je Drazen Komarica, koji sudeluje u reformi pravosudja.

Komarica smatra da je odluka da reforme zapocnu "opipljivim" projektima mozda bila diktirana potrebom da se pred EU-om i birackim telom prezentuju izvesni rezultati.

"Mandat svakog ministra traje cetiri godine. Sta se za to vreme moze uraditi? Mnogo je lakse osigurati tehnicki napredak", izjavio je on za Izvestaj o balkanskoj krizi (BCR).

Direktorica evropskog ogranka organizacije Freedom House, Kristi Evenson (Kristie Evenson), takodje tvrdi da su strukturne reforme "politicki bezbednije" od sveobuhvatnih promena. "Sudstvo je tokom devedesetih predstavljalo samo jezgro institucionalne strukture, zahvaljujuci kojem su vlastima omoguceni neregularna privatizacija i selektivno procesuiranje ratnih zlocina", izjavila je ona.

I dok su sudije iz perioda komunizma pocetkom devedesetih uglavnom smenjene, one koje su ih nasledile nije zadesila ista sudbina nakon sto je 2000. godine srusen autoritarni rezim i uspostavljena vlast proreformski orijentisanih socijaldemokrata.

Mnogi analiticari su narocito kriticni spram cinjenice da ni ta vlada, kao ni ona koja ju je 2003. nasledila, nisu preduzele nista kako bi se kaznili odgovorni za zloupotrebe u pravosudju, niti lica koja su se pokazala kao nekompetentna za obavljanje funkcija koje su im poverene.

Za disciplinska pitanja i imenovanje sudija koje predlazu sudska veca pri obicnim sudovima nadlezno je Drzavno sudsko vijece (DSV), u ciji sastav ulazi sedam sudija, dva advokata i dva profesora prava. Na predlog profesionalnih udruzenja, clanove DSV-a imenuje Sabor.

Sudije mogu biti smenjene zbog zloupotrebe polozaja, neobavljanja ili nesavesnog obavljanja duznosti, ometanja rada suda, odavanja sluzbenih tajni ili bilo kog drugog vida narusavanja ugleda suda. Takodje ih se smenjuje i usled neefikasnosti, ukoliko ne doprinose rasterecenju sudova.

Medjutim, prema oceni EU-a "evaluacija rada sudija od strane Drzavnog sudskog vijeca ostala je uglavnom u domenu teorije . . . bilo je svega nekoliko odluka . . . o pokretanju disciplinskih postupaka protiv sudija."

Predsednik Udruge hrvatskih sudaca (UHS) – nezavisne profesionalne organizacije – brani DSV.

"Primeri pokazuju da ono funkcionise", kaze Djuro Sessa. "Ponekad deluje sporo, pogotovo po merilima javnosti i medija, ali i sudije imaju pravo na pravican postupak."

Pa ipak, izvesni su slucajevi pobudili ozbiljne sumnje. Tako je ministrica u otvorenom pismu DSV-u izrazila nezadovoljstvo odugovlacenjem u postupcima koji su protiv troje sudija pokrenuti zbog finansijskih zloupotreba, pri cemu jedan od tih slucajeva traje jos od oktobra 2001.

U tu grupu spada i bracki slucaj sutkinje Ivane Domic. Sudeci po procenama medjunarodnih posmatraca, predsednik Zupanijskog suda je doticni postupak – uprkos brojnih prituzbi za nesavesno obavljanje funkcije – pokrenuo tek nakon velikog pritiska javnosti. Prema istim procenama, DSV je potom oklevao da oduzme imunitet Domicevoj i time omoguci drzavnom tuziocu da pokrene krivicni postupak protiv nje.

Postoje i zakonski predlozi da se smanji broj clanova DSV-a koji nisu sudije; da se redukuje uvid javnosti u tok disciplinskih postupaka; te da priprema i predlog odluka predju u nadleznost troclanih odbora, pri cemu bi se kompletni sastav izjasnjavao samo o konacnoj presudi.

Iako sudije tvrde da bi te promene doprinele ubrzanju rada DSV-a, Sabor je vec odbio da izmeni njegov sastav, dok se o ostalim izmenama jos uvek nije izjasnio.

Ipak, nije sve tako crno: u nekim stvarima napredak nije sporan.

Jedan od reformskih poteza koji ce svakako doprineti boljem radu sudstva jeste osnivanje Sudacke mreze – elektronske baze podataka, koja na uvid nudi spiskove svih sudskih odluka i time citav sistem cini transparentnijim.

Do sada je samo Vrhovni sud, i to tek delimicno, objavljivao svoje odluke.

"Posle kontinuirane petogodisnje kampanje, konacno je to usvojeno kao deo nacionalne strategije za reformu sudstva", izjavio je osnivac Sudacke mreze Drazen Komarica.

Rad Sudacke mreze, medjutim, koci to sto je u sustini prepustena dobroj volji samih sudija. U Hrvatskoj ne postoje integralni zapisnici sudskih postupaka. Umesto toga, sudije izdaju uputstva zapisnicarima sta da beleze.

"Da bi se obezbedila transparentnost, kljucno je da obicni ljudi budu u prilici da vide ono sto sami zele, umesto onoga sto zele sudije", tvrdi Sinisa Rodin, profesor javnog i evropskog prava na Zagrebackom Sveucilistu.

No, Komarica insistira na tome da Sudacka mreza ipak predstavlja znacajan napredak, posto se zahvaljujuci njoj materijali potrazuju direktno i anonimno, bez posredovanja predsednika suda.

"Nadamo se da cemo stvoriti kriticnu masu", kaze Komarica. "Sto vise bude dobrih sudija, vise ce ih biti i spremno za to, pogotovo medju mladjima."

Za sada kvalitet hrvatskog sudstva biva isuvise cesto narusavan losim odlukama i presudama koje, kada je rec o slicnim slucajevima – zbog rdjavog pravnog tumacenja samih sudija – variraju u najsirem mogucem rasponu.

Obuka sudija je stoga kljucni element vladine strategije kreiranja boljeg kadra. Tako bi ove godine – sredstvima koja su obezbedjena iz programa Evropske Unije za razvoj jugoistocne Evrope (CARDS) – trebalo da bude otvorena i Pravosudna akademija.

Akademiju cine regionalni centri za obuku, u kojima "obuceni treneri" organizuju jednodnevne radionice, ponasajuci se prema vlastitim kolegama kao tutori.

Volfgang Rus (Wolgang Rusch) iz Nemacke, koji vodi Akademiju, izjavio je za BCR da mu Ministarstvo pravosudja pruza snaznu podrsku, te da je Akademija "na samom vrhu liste njegovih prioriteta".

Medjutim, na racun Akademije su vec stigle i izvesne kritike. Tako je Sinisa Rodin njen rad nazvao "cirkularnim", buduci da se ona sve vreme oslanja na iste ljude koji "govore o novim pravnim dostignucima, ali ne raspolazu metodama za njihovo adekvatno prenosenje, koje bi omogucile da sudije ta dostignuca zaista shvate".

Akademija ce se baviti iskljucivo unapredjenjem obrazovanja postojecih sudija, umesto poducavanja studenata prava i pripravnika.

Rus priznaje da je neophodan rad sa pripravnicima, posto kod njih "nema sta da se popravlja, jer nikakvog sistema i nema": ali, ogranicena sredstva nalazu drugaciji pristup.

S druge strane, strucnjak za reformu istocnoevropskog sudstva pri americkoj advokatskoj komori, Erik Fraj (Eric Frye), smatra da je za sudije prirodno da prodju kroz obuku pre no sto pocnu da primenjuju brojne novine u zakonodavstvu, koje ce biti uvedene prilikom prikljucivanja Hrvatske EU-u.

Radionice su dobrovoljne, ali Rus podvlaci da to ne predstavlja nikakav problem, posto za skoro svaki kurs ima viska prijavljenih.

Na pitanje kako ce Akademija obezbediti da i najproblematicnije sudije prodju kroz obuku, on je odgovorio da su, "buduci da se na sve sudije vrsi pritisak koji za cilj ima rasterecenje sudova", i oni zapravo "spremni da ucestvuju u radionicama koje im pomazu da to i postignu".

Rus priznaje da je tesko prevazici "50 godina zatiranja bilo kakve slobodne rasprave i diskusije izmedju sudija i eksperata", koja je pak preduslov svekolikog pravnog razvoja i zakonodavstva.

"Sudije i profesori jos uvek pruzaju snazan otpor ideji zajednickog rada", rekao je on. "Sudije smatraju da su profesori apstraktni, dok profesori smatraju da su sudije glupe."

Sve to dovodi do prevelikog broja rasprava pred Saborom i Vrhovnim sudom, kao i ucestalih zalbi na izrecene presude.

Svaki put kada se sudija nadje u dilemi, on izgovori isti tekst: "Tradicionalni metod nalaze da zatrazimo . . . tumacenje parlamenta ili Vrhovnog suda" – cime se usporava sudski proces i povecava broj nezakljucenih slucajeva.

Rus je vladi predlozio da podrzi i finansira redovne i dostupne pravne casopise, s obzirom da sudije trenutno nemaju obezbedjen pristup publikacijama koje donose podatke o izmenama pravnih propisa i prakse.

"Veoma ozbiljan problem predstavlja okolnost da se sudske presude ne objavljuju po automatizmu", rekao je on. "To se negativno odrazava na sudijsko odlucivanje. Posto ga niko ne prati, ni oni sami ga ne shvataju ozbiljno, tako da ne raspolazu nikakvom vestinom sastavljanja presuda."

Sudije se zale na to da zahtevi za ispunjenjem kvota i sve ucestalije kritike zbog niskih profesionalnih standarda nisu u potpunosti opravdane.

Oni tvrde da im je, u cilju poboljsanja rada, neophodna svakodnevna podrska sudskog sistema, kao i bolji uslovi i vise razumevanja, bez kojeg nije ni moguce ispuniti zahteve koji im se postavljaju.

Ipak, sudije su pokazale upadljivu sporost u preuzimanju izvesnih odgovornosti. Premda UHS sada raspolaze etickim kodeksom, potonji nije obavezujuci, kao ni sama pripadnost toj organizaciji.

"Potrebno je raditi na popularizaciji samo-discipline i transparentnosti", kaze Kristi Evenson.

Odlazeci predsednik Vrhovnog suda, Ivan Crnic, smatra da se kljuc uspeha ili neuspeha reformskog projekta nalazi u rukama samih sudija. On tvrdi da ce uvek biti pokusaja mesanja u sudijske poslove, ali "u kojoj ce meri sudstvo dozvoliti da se utice na njegov rad . . . zavisi od samih sudija". Anna McTaggart je regionalna direktorica Balkanske istrazivacke mreze (BIRN). U pisanju izvestaja sudelovao je i Drago Hedl, redovni saradnik BCR-a. BIRN je lokalni projekt IWPR-a.