Hrvatska Se Suocava Sa Konstitucionalnom Krizom
Nedavno objavljeni optimisticki izvestaji o napredovanju predsednikovog zdravlja docekani su skepticno u Hrvatskoj. Posmatraci se brinu da vladajuca partija nece prezati ni od cega, samo da se zadrzi na vlasti.
Hrvatska Se Suocava Sa Konstitucionalnom Krizom
Nedavno objavljeni optimisticki izvestaji o napredovanju predsednikovog zdravlja docekani su skepticno u Hrvatskoj. Posmatraci se brinu da vladajuca partija nece prezati ni od cega, samo da se zadrzi na vlasti.
Visi zvanicnici vladajuce partije Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) objavili su zapanjujuce informacije o zdravlju hrvatskog predsednika prosle nedelje. U poslednjem izvestaju se tvrdi da se Franjo Tudjman oporavlja i da je u stanju da formalno objavi pocetak parlamentarnih izbora u roku od sledecih nekoliko dana.
Medjutim, protivrecni izvestaji nezvanicnih ali pouzdanih izvora iz bolnice govore o tome da predsednik nije pri svesti i da se nalazi u intenzivnoj njezi.
Ivan Pasalic, mocni Tudjmanov savetnik za unutrasnju politiku, izjavio je za BBC da "ne ocekuje da ce predsednik moci obavljati svoje predsednicke naloge", dodavsi da "predsednik vec nekoliko dana nije u stanju da obavlja duznosti". Ova se izjava podudarila sa obavestenjem u kome se kaze da se Tudjmanovo stanje stabilizuje. To je navelo Pasalica da se odrekne ranije izjave britanskim medijima pod izgovorom da su ga citirali "van konteksta".
Tudjmanova bolest nastupila je u najgorem vremenu za HDZ partiju, osujetivsi njene izglede na izborima. Pre nekoliko nedelja, Tudjman je objavio da se parlamentarni izbori planiraju za 22.decembar, ali tom prilikom nije uputio zvanican poziv. Predvidjeni datum koji pada nedelju dana pre pocetka Bozica, isprovocirao je vise javnih protesta.
Predlozeni datum odgovara vladajucoj HDZ partiji, cija se popularnost smanjila u toku prosle godine. U toku ankete koju je sproveo PULS i International Republican Institute iz Sjedinjenih Drzava, u kojoj je ucestvovalo 4,000 gradjana, objavljenoj 19.novembra, opoziciona koalicija dobila je trideset i pet odsto u poredjenju sa dvadeset i cetiri odsto koje je dobila HDZ. Hrvatska dijaspora, tradicionalne pristalice nacionalisticke HDZ, redovno se vraca u Hrvatsku u toku bozicnih praznika. Neki opozicioni politicari se bune da je mogucnost izbornih namesljki veca u toku praznika.
Predsednikovo lose zdravlje, medjutim, sabotiralo je planove HDZ. Mnogi posmatraci duboko sumnjaju u izjave da se Tudjmanovo stanje poboljsava i gledaju na ove poslednje tvrdnje HDZ kao providne pokusaje da se manipulise politickim kalendarom.
Poslednji dan kada su se mogli najaviti izbori, da bi se oni mogli raspisati za 22.decembar, bio je 20.novembar. Po Ustavu, vremensko ogranicenje traje do 27.januara 2000.godine, ali HDZ ocajnicki pokusava da raspise glasanje pre Bozica.
Sve dok se sam Tudjman ne pojavi na televiziji, cak i u bolnickom krevetu, i ne demonstrira da je svestan i dovoljno sposoban da izvrsava svoje duznosti, javnost i opozicioni politicari ce biti skepticni po pitanju zvanicnih obavestenja koja dolaze iz redova HDZ.
Raste pritisak na premijera Zlatka Matesu da zatrazi procenu Ustavnog suda o tome da li je Tudjman sposoban da ispunjava predsednicke funkcije.
Matesa je 17.novembra posetio Tudjmana u bolnici i tom prilikom razgovarao sa medicinskim timom. Napustajuci bolnicu on je potvrdio da je video predsednika, ali je odbio da komentarise o Tudjmanovom stanju i o tome da li su oni razmenili bilo kakve reci. Matesa je po zavrsetku posete otisao u Istanbul da bi prisustvovao sastanku Organizacije za bezbednost i kooperaciju u Evropi, stoga je odlozio predavanje ove odluke Ustavnom sudu.
U slucaju da Ustavni sud ustanovi da je Tudjman isuvise bolestan da bi obavljao svoje duznosti, ili u slucaju da predsednik umre, tada ce predsednik hrvatskog parlamenta Vlatko Pavletic preuzeti duznosti dok se ne izabere novi predsednik.
Po Ustavu, Pavletic ne bi imao prilike da nasledi Tudjmana. Sto je znacajnije, manipulacije po pitanju predsednikovog zdravstvenog stanja ce se verovatno nastaviti, da bi se Tudjmanu omogucilo da na vreme raspise izbore. U protivnom, partija ce izgubiti sansu da odredi najpovoljniji datum odrzavanja izbora.
Ono sto jos vise doprinosi atmosferi punoj zbrke je odluka HDZ koja je doneta 12.novembra. Po njoj se povlaci predlog za rano raspustanje skupstine. HDZ je rekla da je Tudjmanovo zdravstveno stanje dovelo do promene misljenja, jer bi bilo neodgovorno ostaviti zemlju bez parlamenta kada je predsednik tako loseg zdravlja.
Neki se posmatraci boje, medjutim, da su motivi sasvim razliciti. Sudeci po Ustavu, u slucaju da Tudjman umre ili se ustanovi da nije u stanju obavljati predsednicke duznosti, izbori za predsednika se moraju odrzati u roku od sesdeset dana. HDZ trenutno ima dvotrecinsku vecinu u skupstini, sto joj omogucava da nesmetano sprovodi ustavne promene. Kriticari upozoravaju da HDZ planira da promeni ustavne propise za raspisivanje predsednickih izbora i zameni potrebu za opstim izborima izborom koji bi se odrzao unutar samog parlamenta. Ovo bi omogucilo HDZ da izabere novog predsednika iz sopstvenih redova.
Medjutim, bez javnog pojavljivanja Tudjmana, nema nade da ce HDZ uspeti da ubedi veci broj ljudi u istinitost predsednikove odluke o zakazivanju izbora za 22.decembar. Ovo ce dalje umanjiti njihove sanse da zadrze parlamentarnu vecinu. Na ovaj nacin, ukoliko ne dodje do izbora 22.decembra, ustavna i politicka kriza u Hrvatskoj izgleda neizbezna, sve dok se HDZ obrce i okrece u naporu da opstane na vlasti.
Drago Hedl je dugogodisnji saradnik Instituta IWPR, visi nezavisni novinar i urednik u Hrvatskoj. On je takodje saradnik "Feral Tribuna".
